Pomoću brzih i preciznih analiza vežbanja tačno može da se utvrdi koliko je pacijent napredovao posle preživljenog infarkta miokarda, da li mora na koronarografiju, ugradnju stenta...

Važan integralni deo savremene kardiološke nege kod pacijenata koji su doživeli infarkt miokarda trebalo bi da bude kardiološka rehabilitacija.


Istraživanja ukazuju na poboljšanja fizičkog kapaciteta, smanjenje rizika od novog obolevanja, skladniju autonomnu funkciju, bolji kvalitet života, povratak na posao i smanjenje ukupne i kardiovaskularne smrtnosti. Ali uprkos dokazanim prednostima, mnogi pacijenti, posebno žene i stariji, nisu dobro upućeni u programe rehabilitacije.


- Uzroci za izostanak rehabilitacije su i nedovoljan broj lekara koji bi u njoj učestvovali, nedostatak motivacije pacijenta, nemogućnost usklađivanja rehabilitacije sa profesionalnim obavezama, dugo putovanje na posao, problemi finansijske prirode. Zbog toga sam šansu video u rehabilitaciji koja se prati kod pacijenta u kućnim uslovima, posle savladane obuke u domu zdravlja - ističe prof. dr Rišard Pjotrovič, koji je sa svojim timom osmislio sistem hibridnog modela obuke, a koji uključuje i kućnu telemetriju sa elektrokardiogramom (Tele ECG).


Ambulantne i kućne telemonitorisane vežbe su, pokazalo se, veoma korisne za pacijente sa preživljenim infarktom miokarda.


- Moj tim i ja smo nadgledali pacijente sa stabilnom anginom pektoris, sinusnim ritmom, sačuvanom funkcijom leve komore. Iz istraživanja o prednostima kućne telerehabilitacije isključeni su oni koji su imali zatajenje srca, nekontrolisanu hipertenziju (krvi pritisak )180/120 mm Hg u mirovanju), poremećaje srčanog ritma, bolesti srčanih zalistaka, blokove grana levog snopa, veoma oštećene funkcije bubrega ili jetre. Ali i najteži pacijenti moraju da vežbaju.


Kod hibridnog vežbanja je pozitivno to što pomoću brzih i preciznih analiza (svi podaci se slivaju u kompjuter i olakšavaju dijagnostiku) lekar tačno može da ustanovi koliko je pacijent napredovao, da li mora na koronarografiju, ugradnju stenta...


- Tokom hibridne rehabilitacije nije zabeležen nijedan smrtni slučaj, neka veća komplikacija, ne primećuju se epizode produženog bola u grudima. To je rezultat tačno utvrđenih smernica za svakog pacijenta kojih bi on i inače trebalo da se pridržava.


Šta se analizira?


- Maksimalno radno opterećenje u metaboličkim ekvivalentima (MET), trajanje vežbanja, broj otkucaja srca u minuti i u mirovanju i prilikom maksimalnog napora, period oporavka. Prekida se u slučaju umora, povišenja krvnog pritiska preko 230/120 mm Hg, ili pada za više od 10 mm Hg u odnosu na osnovnu vrednost... Stanje kardiovaskularnog sistema se prati i 10 minuta nakon vežbanja.


I pored nesumnjivih koristi, svi pacijenti kojima se prati zdravstveno stanje na daljinu ne pridržavaju se preporuka.


- Najmanje 80% pacijenata pridržava se broja propisanih treninga koji se vrše pet puta nedeljno i trajanja ciklusa od četiri nedelje. Manje od 20% vrda, a deo izostavlja neke vežbe ili ih ne sprovodi u terminu najboljem za njih.


Kako ubediti više pacijenata da posle preživljenog infarkta miokarda vežbanje nije bauk?


- I ovo je jedan od načina.

AEROBNI TRENING IZDRŽLJIVOSTI

ZAGREVANJE: vežbe disanja, gimnastika 5-10 min.

TRENING: hodanje, nordijsko hodanje ili treniranje na pokretnoj traci 30 min.

HLAÐENJE: 5 min.

PREDNOSTI VEŽBANJA

  • jačanje srca i kardiovaskularnog sistema
  • poboljšanje simptoma srčane insuficijencije
  • poboljšanje cirkulacije (pomoć telu da bolje iskorišćava kiseonik)
  • niži krvni pritisak
  • uvećan nivo energije
  • uravnotežen san

PROF. DR RIŠARD PJOTROVIČ

foto: Promo

Šef je Katedre za kardiološku rehabilitaciju i elektrokardiologiju Instituta za kardiologiju u Aninu (Poljska). Potpredsednik je Komiteta za kliničke nauke Poljske akademije nauka, bio je predsednik Međunarodnog društva za holter monitoring i neinvazivnu kardiologiju, osnivač je Odeljenja za neinvazivnu kardiologiju i telemedicinu. U svetu je zapažen njegov rad na sveobuhvatnoj rehabilitaciji srca posle infarkta miokarda ili kardiohirurškog zahvata, koja uključuje tretman fizičkom aktivnošću, psihoterapiju, socioterapiju i zdrav način života. Tvorac je sistema kućne telerehabiliatcije (Hibrid Telerehabilitation), čak i za najteže bolesnike, jednog od prvih ovakvih sistema u svetu. Za Kurir otkriva da su mu hobiji jedrenje, putovanja i - rad.

Kurir.rs/Branka Mitrović/Foto: Shutterstock