Vrtoglavica, iscrpljenost, mučnina i glavobolja, nemogućnost pokreta nisu samo odraz bolesti srca. Jedino sveobuhvatnom procenom pacijenta može da se odredi tačan uzrok pada pritiska.

Usporen rad srca ne mora uvek da bude rezultat koronarne bolesti, upale srčanog mišića, infarkta srca, degeneracije sprovodnog sistema srca - dijagnoze na koje ciljaju lekari i često predlažu ugradnju pejsmejkera kako bi se poboljšalo zdravstveno stanje pacijenta. Javlja se i kod smanjenog rada štitaste žlezde/hipotireoze, reumatskih bolesti, nakupljanja upalnih ćelija u srcu (amiloidoza, sarkoidoza), upotrebom određenih lekova (posebno blokatora kalcijumskih kanala), kod poremećaja nivoa elektrolita (K, Na, Ca, Mg...).


Pad pritiska prisutan je i kod Parkinsonove bolesti, nekada mnogo pre nego što se pojave jasni signali oboljenja koje podrazumeva progresivan poremećaj centralnog nervnog sistema. Povezan je sa dubokom fizičkom i mentalnom degeneracijom: usporava pokrete, izaziva ukočenost mišića, uzrokuje tremor, poremećaj sna, hroničan umor.

Loš kvalitet života i u ovom slučaju ne može da reši pejsmejker jer se koren hendikepa ne nalazi u srcu, već u bazi lobanje, gde se spajaju mozak i kičmena moždina.


- Optimalizacija lečenja oblasti u kojoj se integrišu čulne i motoričke informacije, kako bi se popravili držanje, ravnoteža i fina motorika i izbegle nepotrebne operacije, u slučaju ove bolesti su prioritet.


Šta to pretpostavlja?


- Prilikom procene pacijenta sa potencijalnim simptomima zbog bradikardije, važno je da se razmotre drugi uzroci, jer često savetovani pejsmejker neće rešiti problem ako on nije posledica usporenog rada srca zbog problema u srcu.


Koliko primarne bolesti autonomnog nervog sistema mogu da naruše pritisak?


- Često narušavaju kontrolu krvnog pritiska. Simptomi bradikardije mogu da se poklope sa kliničkim manifestacijama ortostatske hipotenzije koje uključuju vrtoglavicu, sinkopu, umor, padove. Signali za to stižu iz produžene moždine - kardiovaskularna regulacija zavisi od dinamičke ravnoteže između simpatičkih i parasimpatičkih grana autonomnog nervnog sistema.

med-03-stockphotomonitorscreenofthealarmmachinefordisplayingvitalsignsofthepatientintheintensivecare1043244034.jpg
Foto: Shutterstock

Kako nam ti signali prete?


- Krv je u ležećem položaju ravnomerno raspoređena u telu. Kod iznenadne promene položaja, posebno pri ustajanju, u prvih nekoliko minuta dolazi do naglog spuštanja krvi u stomak i noge. To kod obolelih dovodi do smanjenja venskog priliva u srce, a posledica je pad krvnog pritiska.


Da li je moguće lečenje?


- Moraju da se procene vitalni ortostatski znaci, a glavni ciljevi tretmana ovakvih pacijenata obuhvataju smanjenje simptoma koji ih opterećuju i poboljšanje fizičkih sposobnosti.


Koliko može da se pomogne obolelima od Parkinsonove bolesti?


- Kardiovaskularna disfunkcija je česta kod obolelih od Parkinsonove bolesti. Može da bude primetna u njenoj ranoj fazi, ali i pre pojave motoričkih simptoma. Uobičajene manifestacije uključuju neurogenu ortostatsku hipotenziju, lečenu hipertenziju i oslabljenu varijabilnost srčane frekvencije - sve su povezane sa povećanim brojem obolevanja u stanovništvu i smrtnošću i zato su jako važne pravilne procene simptoma.


Šta to znači u ovom slučaju?


- Ako su simptomi bradikardije tipični samo kod stajanja, ne treba ugrađivati pejsmejker, već prepisati lekove koji će pospešiti pokrete, regulisati dopamin, upotrebu diuretika, antidepresiva... Pacijenti koji su do juče mislili da će potonuti pri svakom ustajanju, moći će da stoje bez bojazni, čak i da šetaju, bez pogoršanja srčane insuficijencije. To je ogroman pomak za ove bolesnike. Uopšte, kad pacijenta ciljano lečite, u prilici ste da eliminišete ili umanjite simptome koje je posledično izazvao osnovni problem.

BUDITE NEUSTRAŠIVI!


Dr Olšanski se susreo s nekim od najizazovnijih slučajeva u oblasti elektrofiziologije. Uprkos željama, nisu svi pacijenti prošli s dobrim rezultatima. Zato i posle višedecenijskog iskustva, iako ga smatraju ekspertom br. 1, ističe da svakodnevno uči od pacijenata i kolega kako može najbolje da se upravlja složenim i teškim kliničkim situacijama, a vrednost saradnje i zajednica elektrofiziiologa, kaže, čine njihovo polje rada jedinstvenim, jakim i vrednim. Priznaje da najbolje funkcioniše u raznolikom okruženju pod visokim pritiskom. Našim ljudima poručuje: Budite neustrašivi, imajte viziju i sledite je sa strašću.

PROF. DR SC. MED. BRAJAN OLŠANSKI

foto: Promo

Internista i klinički kardiolog elektrofiziolog, profesor je emeritus medicine na Univerzitetu u Ajovi (SAD). Međunarodni je lider u oblasti kliničke elektrofiziologije srca, veoma cenjen zbog rezultata u oblasti autonomne kontrole srca, procene i upravljanja sinkopama, lečenja aritmija (posebno sportista).

PRETI I ŠLOG


Trajno smanjenje sistolnog/gornjeg krvog pritiska od = 20 mm Hg ili dijastolnog/donjeg za = 10 mm Hg u roku od tri minute od ustajanja ili nagiba glave do najmanje 60 stepeni, može da dovede do moždanog udara. Do 30% ljudi starijih od 65 godina podložno je ovom problemu koji se naziva ortostatska hipotenzija (OH).


Kurir.rs/Branka Mitrović/Foto: Shutterstock