OPREZ! OPASAN PARAZIT U TRAVI: Šta nikako ne smete da radite s krpeljima kad se ovaj PARAZIT zakači za vas
Ako na koži ne želite ovog napasnika, postoji nekoliko bitnih stvari koje ni slučajno ne treba da preduzimate. Ovaj parazit izaziva velike nevolje i opasne bolesti
Krpelji su paraziti koji sisaju krv i traže domaćina u kome će da žive. Najaktivniji su u rano proleće i kasnu jesen, posle kiše, i kriju se u nabujaloj travi i nižem drveću. Napadaju i ljude i životinje ako je koža nezaštićena. Krpelj može sam da se odlepi od kože, ali ako ostane duže od 24 časa, nastanjuje se u telu domaćina, gde može da izazove opasnu infekciju. Zato je od presudne važnosti uočiti ga na vreme.
NIJE SVE U KOŠENJU TRAVNJAKA
Svejedno što vam je travnjak pokošen, dovoljan je jedan krpelj, pa da budete zaraženi. Nosite duge nogavice i rukave, a nakon povratka iz prirode temeljno pregledajte kožu. Krpelj može biti veličine maka, kada se skoro i ne vidi, pa do zrna bibera, kada je uočljiv. Uzmite lupu ili ručno ogledalo i naročito pažljivo gledajte pupak, između prstiju na nogama i genitalije. Krpelji vole vlagu, zato nipošto ne preskačite ove delove tela!
NIKAKO ŠIBICOM NA KRPELJA
Ako ste ga pronašli, nemojte se rukovoditi narodnim "lekom" da ga spaljujete šibicom. Krpelj se neće otkačiti, samo će početi da povraća, što povećava opasnost da vas inficira.
BEZ LAKA ZA NOKTE
Premazati krpelja lakom za nokte sigurno će ga ubiti, ali postepeno. Hemija je spora i za to vreme krpelj će pustiti svoj otrov u vaše telo.
NE POMAŽE DETERDŽENT
Nije dovoljno oprati odeću koju ste nosili u prirodi. Voda i deterdžent su nedovoljni da skinu krpelja koji je otporan na vodu. Međutim, krpelji su neotporni na vruć vazduh, zato odeću stavite u sušilicu za veš, ona ih ubija! U to se možete uveriti proverom filtera sušilice, gde se sasušeni krpelj može naći.
TOPLA KUPKA JE NEDOVOLJNA
Krpelj se neće skinuti ako odmah skočite u bazen ili se potopite u toplu vodu. Naprotiv, to ovog parazita tera da se još dublje zarije u kožu.
TUŠIRANJE NIJE EFIKASNO
Vrela voda ispod tuša dobra je samo ukoliko krpelj mili po koži i još nije našao mesto da se zarije. Ako se to dogodilo, od toplog tuša nema nikakve vajde.
NE IZBEGAVAJTE PINCETU
Krpelj mora da se izvadi momentalno, a to ćete najbolje učiniti pincetom. Približite je što više koži i vucite lagano. Najbitnije je da izvučete celog krpelja napolje, nijedan njegov deo ne sme ostati u koži, jer je to isto kao da ga niste izvukli.
NE GNJEČITE KRPELJA
Ako ste uspeli da ga izvadite, krpelja nemojte gnječiti između prstiju. Najbolje ga je potopiti u posudu s alkoholom.
NE ZANEMARITE ANALIZE KRVI
Samo mali procenat krpelja ima u sebi bakteriju koja je opasna. Ipak, ukoliko se pojave neki simptomi, odnesite krpelja koga ste izvadili u najbližu laboratoriju, gde će se lako ustanoviti da li je zaražen.
Nije dovoljno jedno mišljenje
Prva analiza krvi često pokaže da lajmska bolest ne postoji. Ukoliko se simptomi nastave, nemojte misliti da je u pitanju običan grip, već potražite i drugo mišljenje. Pokušajte da rekonstruišete da li ste boravili u prirodi i na osnovu toga tragajte za uzročnikom tegoba.
LAJMSKA BOLEST
Kada krpelj ugrize, a čovek ne primeti, javlja se lajmska bolest, koja se vrlo teško otkriva. Izaziva je bakterija Borelija iz krpeljeve sluzi i često daje simptome koji se mešaju s drugim bolestima. Lajmsku bolest zovu i "veliki imitator", jer napada srce, mozak, jetru, kožu, oči... skoro svaki organ.
Krpelji su često veoma mali i jedva se vide golim okom, pa se nelečena bolest pretvara u hroničnu. Simptomi su lupanje srca, otežano disanje, umor, povišen pritisak, trnjenje u raznim delovima tela, slabljenje vida, osip po koži i poremećaj mokrenja i stolice. Ako napadne mozak, dolazi do encefalitisa ,koji se ozbiljno leči. Često se javlja gubitak pamćenja i loša koncentracija, ali i psihijatrijske tegobe kao anksioznost, paranoja ili agresivno ponašanje.
U slučaju da se posumnja na lajmsku bolest, rade se specifične analize krvi uz nalaze reuma faktora. Samo jedan nalaz nije dovoljan, pa se pacijent šalje i na magnetnu rezonancu. Leči se antibioticima, a dužina lečenja zavisi od faze u kojoj je bolest otkrivena. Od lajmske bolesti se ne umire, ali je kvalitet života loš. Pošto se pacijent često i ne seća da ga je ujeo krpelj, to je i razlog što luta od lekara do lekara.
SA ČOVEKA NA ČOVEKA
Od lajmske bolesti u Evropi svake godine oboli oko 65.000 ljudi. Ako je naš imunitet ne prepozna na vreme, teško je dijagnostikovati. Prenosi se sa čoveka na čoveka i preko pljuvačke, transfuzijom krvi, transplantacijom organa, seksualnim kontaktom, ali i preko majčinog mleka.
ZAŠTO NE OSEĆAMO UJED
Sekret koji krpelj luči u sebi sadrži blagi anestetik, zato često ne znamo da nas je ujeo. Ujed odraslog krpelja može da se oseti, ali manji krpelji prolaze nezapaženo. To što ništa ne osećamo ne znači da na koži nemamo ovog opasnog parazita. Zato se treba redovno pregledavati.
ODMAH KOD LEKARA
Najsigurnije je da krpelja s kože ukloni stručno lice. Čak i ako ste ga izvadili pincetom, neka lekar proveri da li je neki njegov deo tela ipak ostao. Ako je uklonjen u potpunosti, mesto ujeda treba dezinfikovati alkoholom i pratiti nekoliko nedelja da li se dešavaju promene na koži.
(Ljilja Jorgovanović, Foto: Shutterstock)
"INTERES ZA VRAĆANJE U SRBIJU SVE VEĆI" Predsednik Vučić: Oko Božića plan za povratak ljudi iz dijaspore