DR KSENIJA BOJOVIĆ: Hepatitisi B i C najopasniji!

Virusi, bakterije, alkohol, različiti toksini, čak i lekovi mogu da izazovu upalu našeg najvećeg stomačnog organa. Ako infekcija pređe u hronično stanje, a ne leči se, otvara put ka razvoju ciroze i kancera jetre

Uoči 28. jula, Međunarodnog dana borbe protiv hepatitisa, za čitaoce Lene dr Ksenija Bojović, infektolog-hepatolog Klinike za infektivne i tropske bolesti KCS, objašnjava šta uzrokuje bolest, kakve su posledice na duže staze ukoliko se ova tiha i podmukla oboljenja ne leče, postoje li u Srbiji uslovi da hepatitisu, u skladu sa zahtevima SZO, uskoro kažemo zbogom.

Šta je hepatitis?
- Kada kažemo hepatitis, mislimo prevashodno na upalu jetre najčešće uzrokovanu infekcijom virusima hepatitisa, iako upalu mogu da izazovu i drugi uzročnici. Hronični hepatitis traje najmanje šest meseci. Ima progresivan tok koji kod izvesnog procenta obolelih može da napreduje sve do ciroze i uslovi nastanak karcinoma.

Koliko smo bolesni?
- Zasad jedini objavljen podatak o procenjenoj prevalenciji hepatitis C virusne infekcije iznosi negde oko 80.000 osoba. To je jako visok broj!

SKRIVENI SIMPTOMI
Zašto je toliko obolelih?
- Problem je što većina ne zna da ima infekciju zbog izostanka bilo kakvih simptoma kod hroničnih oblika. Jedino što pacijent može da oseti jeste umor/malaksalost, što često prepisujemo svakodnevnom brzom životu.

Verovatno se pacijenti zapanje kada im otkrijete bolest.
- Pitaju nas da nismo pogrešili, kako je moguće da imaju hepatitis kad se osećaju dobro. S druge strane, problem sa kojim se suočavaju lekari jeste da nekada nema izraženih poremećaja u rutinskim analizama krvi.

Kako onda prepoznajemo hepatitis?
- Neophodno je da se analiziraju enzimi jetre, ali oni takođe ne moraju da budu povišeni. U medicini, dakle, jedan i jedan često nisu dva, a bolest najčešće otkrijemo prilikom dobrovoljnog davanja krvi, pregleda koji podrazumevaju dodatne analize, ili ako postoji neko rizično ponašanje koje je bilo povod za testiranje.

Koja su to ponašanja?
- Virusi se prenose tzv. parenteralnim putem, tj. transfuzijama krvi, različitim kozmetičkim procedurama (prevashodno tetovaža), intravenskom upotrebom narkotika, stomatološkim intervencijama. Dominantan put prenosa virusa hepatitisa B je seksualni, koji je moguć put transmisije i virusa hepatitisa C u niskom procentu. Značajno je istaći mogućnost prenošenja infekcije sa majke na dete, posebno u slučaju virusa hepatitisa B, dok je kod hepatitisa C to izuzetno redak događaj.

Koja je još razlika između hepatitisa B i C?
- Kad pacijenti obole od hepatitisa B, to prođe kao akutna infekcija kod 90 odsto inficiranih, završava se - izlečenjem. Ovo važi ako se sa virusom susretnu odrasli. Obrnuta je situacija ako se s njim sretnemo vrlo rano, čak i pre rođenja, ili rano u detinjstvu - procenat hronične infekcije je preko 90 odsto! Kod hepatitisa C akutna infekcija se klinički prepoznaje vrlo retko i najveći broj osoba se ne seća kada je imala ovu infekciju. Zato samo 10-20 odsto inficiranih ima jasno razvijenu akutnu formu bolesti. Najveći broj njih, oko 80%, razvije hroničnu infekciju.

TERAPIJA NIJE LAKA
Možemo li se izlečiti?
- Hronična virusna C infekcija danas se smatra izlečivom, posebno primenom nove terapije, direktno delujućim agensima tzv. DAA protokola. Mera uspeha lečenja se izražava stabilnim virusološkim odgovorom, kad nakon terapije ne možemo da nađemo virus u krvi. Kod nas je još uvek standardna terapija za hronični hepatitis C za većinu pacijenata primena pegilovanog interferona i ribavirina u trajanju od 24 do 48 nedelja, u zavisnosti od toga koji genotip virusa je izazvao infekciju. Ali uspeh lečenja se kreće samo od 50 do 75 odsto. Danas se u većini zemalja primenjuje interferon "free", DAA protokol, čija je efikasnost preko 95 odsto, a dužina trajanja najčešće svega 12 nedelja. Od 2018. u Srbiji je ova terapija odobrio RFZO za lečenje najtežih pacijenata.

Pacijenti se žale da je terapija neprijatna.
- Nije laka, ima neke neželjene efekte, ali je u dobro selektovanoj grupi pacijenata bezbedna i dosta uspešna. Radne aktivnosti koje nisu povezane s nekim velikim fizičkim naporima uspešno se obavljaju, a neželjeni efekti terapije mogu se na vreme prepoznati i prevenirati, uz vrlo brižno praćenje terapije i međusobnu saradnju lekara i pacijenata. Međutim, znatan je broj pacijenata koji ne mogu da se leče ovim protokolom zbog različitih kontraindikacija. Nadu za njih predstavlja terapija DAA lekovima, ali visoka cena koštanja zasad ograničava široku primenu.

Šta savetujete čitaocima Lene?
- Apelovala bih prvo da je najbolja prevencija infekcije i svih neželjenih posledica bolesti vakcinacija koja je dostupna, efikasana i jeftina, pre svega za hepatitis B. Treba se informisati o rizicima za prenošenje virusa, izbegavati rizična ponašanja. Ako se rizik prepozna, potrebno je proveriti zdravlje jer pravovremenom dijagnostikom može se vrlo uspešno lečiti hronična HCV infekcija i time prevenirati teže oboljenje jetre.

SIMPTOMI
AKUTNI HEPATITIS: žutica, malaksalost, povišena temperatura, mučnina, povraćanje, gubitak apetita, tupi bolovi ispod desnog rebarnog luka, tamniji urin, svetlija stolica, mogući bolovi u zglobovima, moguć osip.
HRONIČNI HEPATITIS: malaksalost, slabiji apetit, nelagodnost ispod desnog rebarnog luka.

HEPATITIS A
- Kod dece mlađe od šest godina najčešće nisu izraženi simptomi, kod starijih su slični gripu: umor, povišena temperatura, gubitak apetita, javljaju se i stomačne tegobe, proliv, bleda stolica, žućkasta obojenost kože i očiju. Infekcija se dominantno prenosi feko-oralnim putem: konzumiranjem hrane koja je zaražena virusom (ako hranu priprema zaražena osoba koja ne sprovodi adekvatnu ličnu higijenu), pijenjem zaražene vode ili konzumiranjem hrane oprane u zaraženoj vodi (npr. sveže salate). Povećan rizik je i blizak, lični kontakt sa zaraženim, putem seksa ili brige o nekome ko je oboleo. Ova infekcija ne dovodi do hronične infekcije jetre i može se efikasno prevenirati vakcinom i sprovođenjem mera lične i kolektivne higijene.

NE POSTOJI VAKCINA ZA SVE
- Vakcina protiv hepatitisa B je vrlo efikasna, predstavlja najbolju prevenciju. U Srbiji postoji obavezna vakcinacija za novorođenčad i zdravstvene radnike, a primena vakcine se preporučuje i za druge populacione grupe u povećanom riziku od infekcije (partneri osoba za HBV infekcijom, osobe sa drugim hroničnim bolestima jetre, pacijenti na hemodijalizi...). Hepatitis A je kod nas sve ređi zahvaljujući boljoj higijeni. Ko putuje u zemlje sa slabijim sanitarno-higijenskim uslovima, treba da primi zaštitnu vakcinu, koja se savetuje i osobama sa hroničnom bolešću jetre bez obzira na uzrok oboljenja. Protiv hepatitisa C, nažalost, vakcina još ne postoji.

(Branka Mitrović, Foto: Shutterstock)