DR PETAR OTAŠEVIĆ O BOLESTI SRCA: Dobra dijagnostika je pola zdravlja!

Redovna kontrola pumpe koja život znači treba da nam bude prioritet. U IKVB Dedinje kardiolozi putem najsavremenijih metoda čine sve što je u njihovoj moći da bude svakom dostupna

Posebno je važno da pacijenti počnu da se leče u ranoj fazi bolesti, brza i pravilna dijagnostika su od velikog značaja. Ako se problem ne uoči na vreme, može da dođe do fatalnih komplikacija, kao što su infarkt miokarda, šlog i kardiovaskularna smrt, upozorava prof. dr Petar Otašević, upravnik Klinike za kardiologiju IKVB Dedinje.

Koji su najčešći uzroci srčane slabosti?
- To su, uz visok krvni pritisak, koronarna bolest srca (angina pektoris ili srčani infarkt), mane na srčanim zaliscima, urođene srčane mane, aritmija, oboljenje srčanog mišića (kardiomiopatije), infekcije srčanog mišića (miokarditis). Prekomerna konzumacija alkohola takođe vodi u srčanu slabost, ali i teška anemija, plućne bolesti, bolesti štitaste žlezde, dijabetes, nakupljanje proteina ili gvožđa u organizmu.

Kako postavljate dijagnozu?
- Na osnovu pregleda pacijenta, anamneze i istorije bolesti, uz obavezne analize krvi koje se koriste za procenu funkcije organa i stanja koja mogu da utiču na rad srca. Značajne su analize elektrolita i određivanje nivoa natriuretskog peptida, koji je povišen kod srčane slabosti.

Da li je od koristi rendgen?
- Može da bude, pre svega da bi se isključilo oboljenje pluća, tj. da li postoje tečnost i povećani pritisak u plućima. Snimanje otkriva i da li je srce uvećano.

Koliko je važan EKG?
- Elektrokardiogram pomaže u dijagnostici srčanog ritma (da li je pravilan ili postoji aritmija) i oštećenja srca nakon infarkta, otkriva da li postoji proširenje, zadebljanje pretkomore ili komore. Pregled se danas obavlja rutinski, ali nedostatak EKG je što ne može da ukaže na suženja na krvnim sudovima srca ako pacijent za vreme pregleda nema tegobe.

PRODUŽENI EKG PUN POGODAK
Da li holter može da pomogne?
- Rad srca se holterom prati najčešće 24 sata, mnogi pacijenti ga prepoznaju kao produženi EKG. Preporučuje se onima koji se žale na ubrzan ili poremećen rad srca, otkriva pauze u srčanom radu ili aritmije opasne po život. Zato se nekad posle holtera savetuje dodatna dijagnostika, ugradnja pejsmejkera ili defibrilatora, koji produžavaju životni vek.

Šta se još koristi u dijagnostici?
- UZ/ehokardiografija daje uvid u veličinu, oblik i pumpnu funkciju srca, njegovih zalistaka, omogućava da se utvrdi postojanje anomalija. Obavlja se kod pacijenata koji se žale na zamor i značajan je parametar pri klasifikaciji srčane insuficijencije (slabosti) i određivanju terapije.

Koliko su pouzdani stres testovi?
- Postoje testovi fizičkim opterećenjem (ergobicikl, pokretna traka) i farmakološkim opterećenjem - intravenski se daju lekovi koji stimulišu rad srca kao pri naporu. Utvrđujemo znake nedostatka kiseonika u krvnim sudovima srca, (ne)sposobnost srca i pluća da preuzmu kiseonik i oslobode ugljen-dioksid, ritam srca, puls, procenjujemo postojanje oboljenja koronarnih arterija. Uz stres ehokardiografiju imamo vizualizaciju srca prilikom testa.

Da li i ova metoda prikriva postojanje suženih krvnih sudova?
- To je takođe nedostatak stres testa, pa ako se sumnja na ovaj poremećaj, pacijentu se predlaže koronarografija. Pregled pruža odličan uvid u stanje krvnih sudova koji hrane srce. Dakle, identifikuju se suženja koronarnih arterija, a pregled može da uključi i ventrikulografiju, kojom se procenjuje funkcija leve komore.

MAGNETNA REZONANCA NAJPRECIZNIJA
Kako se obavlja pregled tzv. desnog srca?
- Ako je potrebno, vrši se kateterizacija desnog srca. Najčešće se ova metoda koristi u slučaju urođenih srčanih mana, bolesti zalistaka, perikarda, ako je pacijent doživeo stanje šoka. Meri se pritisak u desnim srčanim šupljinama i krvnim sudovima plućne cirkulacije.

Kad na red dolazi magnetna rezonanca?
- Ako su potrebne dodatne informacije: precizno utvrđivanje kardiomiopatija, zapaljenja srčanog mišića. Posle preležanog infarkta sagledava se da li je neki deo srca živ ili nije.

A biopsija?
- Služi u dijagnostici određenih vrsta bolesti srčanog mišića, koje takođe mogu da uzrokuju srčanu slabost.

Da li svaki srčani problem posle ovakve dijagnostike vodi pod nož?
- Ne, mogu se lekovima prevazići ako se otkriju na vreme, ali u slučaju intenziviranja simptoma potrebno je bolničko lečenje.

UPOZORAVAJUĆI SIMPTOMI
- Nedostatak vazduha: na početku pri naporu, kasnije i tokom mirovanja
- Kašalj i sviranje u grudima
- Zamor: na početku pri naporu, kasnije i tokom mirovanja
- Teškoće s koncentracijom i pamćenjem
- Ubrzan srčani rad
- Bolovi u grudima
- Suva usta, žeđ; suva koža
- Otoci stopala, nogu i zglobova
- Otoci jetre i creva
- Često mokrenje (i noću)
- Poremećen san
- Vrtoglavica
- Strah, uznemirenost, potištenost
- Smanjen apetit, mučnina, gubitak telesne težine

SEKS? MOŽE!
Stanje srčane slabosti ne podrazumeva uzdržavanje od seksualnih aktivnosti, ali može da utiče na želju i sposobnost. Smanjena seksualna aktivnost pogađa veliki deo pripadnika oba pola, a tome mogu da doprinesu i lekovi. Ne ustručavajte se da o ovom problemu porazgovarate sa svojim lekarom ili medicinskom sestrom, uputiće vas kako da ga prevaziđete.

OBRATITE PAŽNJU!
Zapisujte redovno koliko ste teški, svaku veću promenu prijavite kardiologu. Ako se vaša težina iznenada poveća za više od dva kilograma, to može da bude rani znak nakupljanja tečnosti u organizmu!

SAVET PLUS
Gojaznost otežava cirkulaciju; izbegavajte velike obroke koji dodatno opterećuju srce i smanjite unos soli - vezuje tečnost i povećava osećaj žeđi. Birajte hranu bogatu hranljivim materijama koje zasićuju, klonite se mesnih prerađevina i masnoća iz mlečnih proizvoda. Krećite se redovno, poželjna je umerena fizička aktivnost u trajanju do 30 minuta dnevno (najmanje 10 min.). Izbacite alkohol, pogoršava pumpnu sposobnost srca i prestanite da pušite, duvan dovodi do skupljanja masti i zakrečenja krvnih sudova, uvećava rizik od stvaranja krvnih ugrušaka.

(Branka Mitrović, Foto: Profimedia)