Poremećaj se dugo leči, a terapija se sastoji od promene ponašanja, zdrave ishrane, nagrada i kazni

Imate dete koje je krenulo u školu i nastavnici se žale kako je ono preterano nemirno, nestrpljivo, neprestano brblja i najčešće donosi neuredan i nedovršen domaći? Primetili ste i sami u detetovom ranom detinjstvu da ono ne može da se zaigra, a da to potraje? Ni slikovnice ga nisu previše zanimale jer je više volelo da skače, da se neprestano penje i silazi s opasnih i teško dostupnih mesta. Ali, mislili ste da će se srediti kada krene u školu, a sada, kada se to nije desilo, ne znate šta da radite?

Petar Vladetić, specijalni pedagog Doma „Sremčica“, jedan od nekoliko stručnjaka iz multidisciplinarnog tima koji radi s decom kojoj je dijagnostikovan sindrom ADHD, odnosno poremećaj pažnje s hiperaktivnim poremećajem, kaže za Dr Kurir da je to stanje kod dece sastavljeno iz tri podvrste: impulsivnosti, hiperaktivnosti i poremećaja pažnje.

- Ovakvi vidovi poremećaja razvojnog ponašanja uglavnom se javljaju u kombinaciji. Retko su odvojene celine, a svaka od njih ima šest simptoma, od kojih zavisi i sama dijagnoza, kao i pristup u lečenju. Svaka od tih stavki ima svoje specifičnosti u ponašanju deteta, a kada se u kontinuitetu od šest meseci jave u svim poljima njegovog delovanja, kao što su dom, spoljašnja okolina i škola, uglavnom se radi o hiperkinetskom sindromu, koji može biti stečen ili nasleđen - objašnjava on.

Prema njegovim rečima, poremećaj se može dijagnostikovati do pete godine života, a prvi značajniji problemi nastaju upravo u školi.

- U radu s decom učestvuje tim stručnjaka, a to su defektolozi, pedijatri, pedagozi, psihijatri i klinički psiholozi. Lečenje je dugotrajno i postepeno. Kod svakog deteta napredak je individualan jer je svako od njih priča za sebe. Poremećaj je neizlečiv, pa ima i odraslih koji su raznim kognitivno-bihevioralnim tehnikama naučili da savladaju i ublaže posledice.

Napredak se postiže pomoću različitih tehnika nagrade i kazne, kućne discipline, hobija, pravilne ishrane, sticanja radnih navika, vežbi disanja, kontrole besa i impulsivnosti - objasnio je pedagog Vladetić i na kraju naglasio da se u praksi pokazalo da je sindrom ADHD zastupljeniji kod dečaka.



Impulsivnost
Ogleda se kod dece koja su nestrpljiva i nisu u stanju da odlože reakciju. Odgovaraju pre nego što se od njih očekuje odgovor, ne mogu da dočekaju red, teško prate pravila i nisu u stanju da funkcionišu u grupi. Često su i agresivna.

Hiperaktivnost

Deca koja su hiperaktivna stalno se vrpolje, okreću, muvaju, stalno ustaju s mesta, trljaju rukama, pomeraju se napred-nazad, nijednu igru ne završe do kraja, nisu u stanju da bilo šta isprate do kraja i uglavnom vole da brbljaju.

Poremećaj pažnje

Odlikuje se time što deca ne mogu da se udube u detalje, ne mogu da se koncentrišu i zbog toga često prave greške. Ne mogu da isprate uputstva i pravila igre, brzo im dosadi sve što što duže traje, uznemirava ih ono što drugu decu ne bi. Kad su u školi, uglavnom donose nedovršen i neuredan domaći.