Nedostatak joda u ishrani je glavni uzrok nedovoljne umne razvijenosti dece u svetu, pokazuju podaci Svetske zdravstvene organizacije.

Sem što inteligencija pati, štitna žlezda gubi svoju funkciju, te ne može da stvori hormone koji određuju rast tela i razvoj mozga.

Nedostatak joda kod fetusa i u prve tri godine života uzrokuje nizak rast i trajnu umnu zaostalost. Nedostatak joda smanjuje količnik inteligencije nacije i do 18 IQ bodova.

profimedia0341495413.jpg
Profimedia 

Dnevne potrebe su 150 do 200 mikrograma joda za odrasle osobe, a 200 do 300 mikrograma trudnicama i dojiljama.

Pošto organizam ne može sam da proizvede dovoljno joda, neophodno ga je unositi preko hrane i vode.

Prirodnog joda najviše ima u morskoj plavoj ribi, algama, koštunjavom voću, a manje u šargarepi, krompiru sa ljuskom, pečurkama. Brokoli, kupus, karfiol, kelj i repa ometaju preuzimanje joda u štitnojj žlezdi. Naš organizam najbolje koristi jod iz vode.

Iako je u mnogim zemljama kuhinjska so jodira, ishranom se dnevno unese tek polovina dnevnih potreba.

profimedia0124778686.jpg
Profimedia 

Kurir.rs/Foto:Profimedia