OVO SU NAJGORE VRSTE RAKA: Čak 9 vrsta karcinoma smatra se NAJBRŽIM UBICAMA
Većina pacijenata obloleih od raka u 1. ili 2. stadijumu preživeće godinu dana, jer su neki tumori agresivniji od drugih, ali postoji i dobra vest.
Najmanje šanse za preživljavanje raka imaju oni oboleli od raka pluća ili jajnika - ali ne zato što je reč o agresivnim oblicima karcinoma, već zato što se većina slučajeva uoči u trećem ili pak četvrtom, poslednjem stadijumu. Iako je nezahvalno prognozirati preživljavanje, lekari ipak prave statističke tablice koje prikazuju stope smrtnosti od raka.
Pet najčešćih vrsta raka čini ukupno 54% novih slučajeva raka kod muškaraca: pluća (21%), prostata (12%), rektum, rektosigma, anus (7%) i želudac (6%). Prema globalnim statističkim podacima, ovo su oblici karcinoma s najvećom stopom smrtnosti kroz pet godina nakon dijagnoze:
1.Glioblastom (tumor mozga) - 99 posto
2. Rak pankreasa - 92,3 posto
3. Rak ždrela - 82,6 posto
4. Rak jetre - 82,5 posto
5. Rak pluća -82,3 posto
6. Rak žučne kese - 81,5 posto
7. Rak želuca - 69,6 posto
8. Rak maternice - 69,1 posto
9. Rak jajnika - 53,8 posto
Ipak, sva je prilika da se ovakva situacija neće još dugo nastaviti, zato što savremena medicina, upravo u terapiji karcinoma, poslednje decenije otkriva najdublje tajne "bujanja" malignih ćelija i načine kako ih suzbiti.
Izraz "hemioterapija" prvi je u svetu još 1907. godine koristio nobelovac Paul Eelih. Tada je "hemioterapeutik" bio izraz koji se koristio za široki raspon lekova, u Erlihovom slučaju, bila je reč o otkriću arsfenamina, prvog učinkovitog leka protiv sifilisa. U decenijama kasnije, hemioterapeuticima su počeli da se nazivaju i lekovi protiv raka.
Godine 1935. naučnici su naslutili da bi azotni iperit, inače bojni otrov, ali u medicinske svrhe u niskim dozama, mogao uticati na bela krvna zrnca. 1942. prvi put su pokušali sa unošenjem u organizam kroz venu i nedugo nakon kraja Drugog svetskog rata kao prvi hemioterapeutik protiv raka lansiran je "mustine" odnosno hlormetin.
Hemioterapeutici su se narednih decenija otkrivali sve brže i brže, po pravilu sve učinkovitiji, ali osnovni problem je opstajao: kokteli koji su sprečavali razmnožavanje ćelija raka, po pravilu nisu štedeli ni normalne ćelije, pa je i normalno i očekivano da lekovi ne deluju kod svih, kao i da svi, u većoj ili manjoj meri, imaju nuspojave.
Ciljani hemioterapeutici nisu baš stara vest, a stvari bi po pacijente trebalo da se poboljšaju i sa razvojem najnovijih lekova, poput onih koji ciljaju proteine bez kojih karcinom ne može da raste i živi, ali i razvojem metoda za procenu koji bi hemioterapeutik bio učinkovit kod kojeg pacijenta.
.
Kurir.rs/Express.hr/Foto: Profimedia
"NEĆU DA OLOŠ UPRAVLJA SRBIJOM" Vučić: Podigli smo zemlju iz potpune propasti, kao feniks iz pepela! Kažem vam - prekinite, o prelaznoj vladi se neće odlučivati