Većina pacijenata obloleih od raka u 1. ili 2. stadijumu preživeće godinu dana, jer su neki tumori agresivniji od drugih, ali postoji i dobra vest.


Najmanje šanse za preživljavanje raka imaju oni oboleli od raka pluća ili jajnika - ali ne zato što je reč o agresivnim oblicima karcinoma, već zato što se većina slučajeva uoči u trećem ili pak četvrtom, poslednjem stadijumu. Iako je nezahvalno prognozirati preživljavanje, lekari ipak prave statističke tablice koje prikazuju stope smrtnosti od raka.

profimedia0468620316.jpg
Profimedia 

Pet najčešćih vrsta raka čini ukupno 54% novih slučajeva raka kod muškaraca: pluća (21%), prostata (12%), rektum, rektosigma, anus (7%) i želudac (6%). Prema globalnim statističkim podacima, ovo su oblici karcinoma s najvećom stopom smrtnosti kroz pet godina nakon dijagnoze:

1.Glioblastom (tumor mozga) - 99 posto

2. Rak pankreasa - 92,3 posto

3. Rak ždrela - 82,6 posto

4. Rak jetre - 82,5 posto

5. Rak pluća -82,3 posto

6. Rak žučne kese - 81,5 posto

7. Rak želuca - 69,6 posto

8. Rak maternice - 69,1 posto

9. Rak jajnika - 53,8 posto

profimedia0309196605-bolnica.jpg
Profimedia 

Ipak, sva je prilika da se ovakva situacija neće još dugo nastaviti, zato što savremena medicina, upravo u terapiji karcinoma, poslednje decenije otkriva najdublje tajne "bujanja" malignih ćelija i načine kako ih suzbiti.

Izraz "hemioterapija" prvi je u svetu još 1907. godine koristio nobelovac Paul Eelih. Tada je "hemioterapeutik" bio izraz koji se koristio za široki raspon lekova, u Erlihovom slučaju, bila je reč o otkriću arsfenamina, prvog učinkovitog leka protiv sifilisa. U decenijama kasnije, hemioterapeuticima su počeli da se nazivaju i lekovi protiv raka.

profimedia0439539337.jpg
Profimedia 

Godine 1935. naučnici su naslutili da bi azotni iperit, inače bojni otrov, ali u medicinske svrhe u niskim dozama, mogao uticati na bela krvna zrnca. 1942. prvi put su pokušali sa unošenjem u organizam kroz venu i nedugo nakon kraja Drugog svetskog rata kao prvi hemioterapeutik protiv raka lansiran je "mustine" odnosno hlormetin.

Hemioterapeutici su se narednih decenija otkrivali sve brže i brže, po pravilu sve učinkovitiji, ali osnovni problem je opstajao: kokteli koji su sprečavali razmnožavanje ćelija raka, po pravilu nisu štedeli ni normalne ćelije, pa je i normalno i očekivano da lekovi ne deluju kod svih, kao i da svi, u većoj ili manjoj meri, imaju nuspojave.

Ciljani hemioterapeutici nisu baš stara vest, a stvari bi po pacijente trebalo da se poboljšaju i sa razvojem najnovijih lekova, poput onih koji ciljaju proteine bez kojih karcinom ne može da raste i živi, ali i razvojem metoda za procenu koji bi hemioterapeutik bio učinkovit kod kojeg pacijenta.

.

profimedia0106607565.jpg
Profimedia 

Kurir.rs/Express.hr/Foto: Profimedia