NE IGRAJTE SE SA HOLESTEROLOM! Najveći problem čoveka savremenog doba! Evo šta smete da jedete da ne RIZIKUJETE
Povišen holesterol je, posle visokog pritiska i pušenja, najveći faktor rizika za nastanak ateroskleroze i bolesti srca
Holesterol obavlja brojne važne funkcije u organizmu, a kada je povišen ili je na pogrešnim mestima, stvara ozbiljne probleme.
- U narodu su poznate dve vrste holesterola - dobar HDL i loš LDL. Dobar holesterol treba da bude što viši, zato što njegova uloga jeste da vezuje višak holesterola u krvi i prebacuje ga nazad u jetru, odakle se putem žuči i creva izbacuje u spoljnu sredinu. Lošeg holesterola treba da bude što manje, jer se taloži u krvnim sudovima - kaže za Kurir primarijus opšte prakse dr Biserka Obradović
Ona objašnjava da je povišen holesterol, posle visokog pritiska i pušenja, najveći faktor rizika za nastanak ateroskleroze i bolesti srca, da može da uzrokuje ozbiljne probleme, pa osoba koja ga ima može biti i životno ugrožena.
- Dve trećine holesterola se same sintetišu, stvaraju u organizmu, a trećinu unosimo putem hrane, pa često čujemo ljude kako kažu da ne znaju odakle im je povećan holesterol, tvrde da ne jedu nezdravo. Čak i ako jabuku pojedemo uveče, taj šećer iz nje se pretvara u mast. Zato se savetuje da se voće jede između 16 i 18 sati. Takođe, bitno je da holesterol može biti stečen ili nasledan. Ukoliko neko utvrdi da ima povišen holesterol, najpre treba da proba dijete i poveća fizičku aktivnost, pa da mu se, uz konsultacije s lekarima, određuje terapija - objašnjava dr Obradović.
Da bismo imali dobre vrednosti holesterola i zdrave krvne sudove, treba da se pravilno hranimo, doručak treba da bude obilan i kaloričan. Kasnije, u toku dana, moramo da unosimo više povrća, ribe i piletine, da ručak i večera budu lagani. Sa starenjem, metabolizam je sporiji, pa mora više da se vodi računa.
- Fizička aktivnost je lek koji menja mnoge lekove, a ne postoji lek koji može da zameni fizičku aktivnost. To koliko će neko moći da se bavi fizičkom aktivnošću zavisi od kondicije. Neki ljudi u godinama idu na skijanje ili plivanje, a neki mogu samo da šetaju. Iako neko jedva ide, nek proba danas pet koraka, sutra šest, i to zaista pomaže - naglašava Obradovićeva.
Kurir / Nevena Tomašević, Foto: Shutterstock
NIMALO SE NISMO UPLAŠILI SILEDŽIJA, NE DAMO IM SRBIJU! Vučić se obratio građanima: Srbiju im nećemo dati nizašta na svetu, jer Srbiju volimo više od svega