KRONOVA BOLEST NE STVARA SAMO ZDRAVSTVENE PROBLEME! Hronična je i neizlečiva, a doktor Srđan Marković SAVETUJE šta da učinite da ne bude neprijatna i bolna!

Ispoljava se u bilo kom životnom dobu i ne napada samo creva. Ipak, uz adekvatno lečenje pacijent može da ima isti kvalitet života kao da je zdrav

- Kronova bolest ne stvara samo zdravstvene već i socijalne probleme. Obolele osobe se zbog specifičnosti problema neretko povlače u sebe, dolazi do otuđenja i neprihvatanja okoline - upozorava ekspert za ovo oboljenje dr Srđan Marković iz Kliničkog odeljenja za gastroenterologiju i hepatologiju KBC Zvezdara u Beogradu.

SAMI SEBI ODMAŽEMO
Zašto sve više obolevamo?
- Kao i kod nekih drugih bolesti, glavni krivac može da bude savremeni tempo života. Čini da zanemarujemo fiziološke potrebe organizma za ishranom u istim terminima, ali i kada to činimo, ne unosimo raznovrsnu hranu i dovoljnu količinu vlakana, što ne vodi samo u Kronovu bolest već i do brojnih drugih problema s varenjem.

Kako organizam na to reaguje?
- Naglašeni imuni odgovor na određene stimulanse leži u osnovi ove bolesti. Antigeni koje nosimo mogu da budu bakterijskog porekla, ali i da potiču iz samog organizma. Za mnoge ljude nisu štetni, ali nastajanjem produkcije proinflamatornih citokina bude se i zapaljenski procesi; oni prenose informacije među ćelijama i važni su medijatori upalnih bolesti.

Gde je bolest najvidljivija?
- Na bilo kom mestu duž digestivne cevi je moguća bolest. Najčešće je lokalizovana na završnom delu debelog creva, čitavom ileumu, ili i ileumu i delovima tankog creva. Pregledom se može ustanoviti da li je zid creva otečen i zadebljan, odnosno da li postoje duboke ranice koje su obično u vidu žlebova (ulkusi), a koje mogu da prodru kroz zid creva i uzrokuju apscese ili fistule.

SVE JE POD LUPOM
Ko je najviše ugrožen?
- Zastupljenost polova je približno ista, a bolest može da se ispolji u bilo kom životnom dobu, najčešće između 15 i 35 godine.

Kakve terapije se primenjuju?
- Konzervativni oblici terapije podrazumevaju kortikosteroide, aminosalicilate, imunosupresive. Ali oni često ne daju rezultate, bez obzira na prilagođavanje skraćenjem intervala davanja leka ili povećanjem doze. Biološka terapija daje rezultate, ali pre nje moraju da se obave brojne pretrage kako bi se utvrdilo da li postoji neka kontraindikacija, tj. infekcija, virusna ili tumorska bolest, kongestivna srčana slabost koja obuhvata obe komore, trudnoća... Ako se ova stanja previde, uvođenje biološke terapije može da bude opasno.

Postoje li nuspojave?
- Mogu se javiti neželjene pojave, nalik su simptomima gripa. U nekim slučajevima dolazi do aktiviranja virusa ili ćelija koje su do tada u nama spavali. Ipak, iako je ova bolest hronična i neizlečiva, uz adekvatno lečenje pacijent može da ima isti kvalitet života kao da je zdrav.

DOBRO SE OBAVESTITE!
Udruženje za Kronovu bolest i ulcerozni kolitis Srbije (UKUKS) stalno skreće pažnju na postojanje inflamatornih bolesti creva, koje su u porastu, posebno kod mlađe populacije. Timovi lekara i sestara često na organizovanim savetovalištima UKUKS odgovaraju na pitanja pacijenata i rešavaju nedoumice o ovim oboljenjima. Na sajtu www. ukuks. org možete da saznate najnovije informacije o Kronovoj bolesti i ulceroznom kolitisu.

KRON "SEJE" FISTULE
Otvori/fistule između susednih vijuga creva, odnosno creva i bešike, kože između vagine i anusa ili mošnica i anusa najčešća su posledica Kronove bolesti. Oko analne regije su praćene infekcijama i krvarenjem, bolne su i neprijatne. Kada se zagnoje, zahtevaju operativno lečenje uz tretman medikamentima.

MOGUĆE KOMPLIKACIJE
- fistule i apscesi
- opstrukcija creva
- manjak esencijalnih hranljivih materija u organizmu (malnutricija) - deficit vitamina B12, gvožđa i kalcijuma
- artritis
- kožne lezije (promene u strukturi tkiva), osip
- očne lezije, crvene oči
- bolesti jetre
- hiperkoagulacija (povećana aktivnost krvnog sistema praćena osetljivošću na trombozu)
- poremećaj rasta i razvoja dece

INDIVIDUALNI PLAN ISHRANE
Plan ishrane specijalista pravi samo za jednog obolelog: dodaje ili uklanja određenu hranu uz pomoć samog pacijenta, kad sazna šta mu najviše odgovara, odnosno šta smanjuje ponavljanje i ozbiljnost simptoma. Pojedincima je potrebna dijeta s visokim sadržajem proteina i vlakana, drugima se ograničava unošenje masti i mleka. Kako Kronova bolest može da utiče na sposobnost tela da apsorbuje vodu iz digestivnog trakta, a pojava dijareje dovodi do dehidracije, savetuje se da pacijenti piju dosta vode. U razgovoru sa specijalistom će se razmotriti i uzimanje alternativnih izvora vitamina i minerala.

(Branka Mitrović, Foto: Shutterstock)