Panična vrtoglavica, pritisak u grlu i grudima, ubrzano disanje i aritmija pokazuju da smo duboko u problemu

Jedva ste dočekali odmor? Mesto gde ste odseli je fantastično! Pejzaž kao iz bajke. Ali, nešto ne valja. Ne možete da uživate u miru od buke u svojoj glavi. Još ste „podešeni“ za radni dan. Osećate se nelagodno, uznemireno, kao da ste zaboravili nešto važno...Pa, nije ni čudo, ako se zna da je svako od nas zamenio normalni život poslom, na kome provodimo sve više vremena. Svakodnevica nam je postala obeležena stresom i anksioznošću!Igor Rakić, psiholog, kaže za Dr Kurir da veliki deo populacije ima problem zbog te dve pojave.

Kao posledice dugog izlaganja stresu javljaju se panična vrtoglavica, pritisak u grlu i grudima, ubrzano disanje i aritmija. To su samo neki od simptoma anksioznosti.

Međutim, malo ko je stao i zapitao se šta su to stres i anksioznost i kako možemo da ih prevaziđemo kaže Rakić.Prema njegovim rečima, stres je stanje u kome osoba procenjuje da je nemoćna da odgovori na emocionalne ili fizičke pretnje, zbog čega se povećava lučenje adrenalina i javlja velika iscrpljenost. Anksioznost je patološki strah, koji karakteriše osećaj unutrašnje uznemirenosti, uplašenosti i zabrinutosti da će se nešto loše dogoditi.

No, bilo da je reč o anksioznom ili paničnom poremećaju, važno je da znamo da je reč o stanju koje je jednom nastalo i koje isto tako može da se promeni ili u potpunosti nestane. Šekspir je rekao kako život i stvari u njemu nisu ni dobre ni loše, ni lepe ni ružne, već onakve kakvim ih mi sami doživljavamo. Zato je, umesto šta je stres ili anksioznost, bolje da se pitamo kako možemo da se oslobodimo drhtanja, nesanice, preosetljivosti i opsesivnih misli, kako bi što pre naš život vratili u normalu navodi on.

Rakić ističe da njegove kolege i on ne uče ljude šta su stres i anksioznost, već ih sprovode kroz mentalni trening, intenzivno im projektujući sliku koju žele da postignu. Omogućavamo im uvid u to da mogu da naprave promenu i preuzmu kontrolu nad stvarima koje im se dešavaju. Jer naš mentalni sistem je kao navigacija u kolima tačno zna kuda da nas odvede i odvešće nas tamo kuda mu kažemo da ide. Tako, ako učimo o stresu i anksioznosti, on će nas dovesti do te dve stvari. S druge strane, ako sami ili uz nečiju pomoć tokom nekoliko nedelja razmišljamo o tome što bismo želeli da nam se desi, naše misli i emocije će navesti telo da se pokrene u pravcu kojim bismo želeli da krenemo objašnjava taj stručnjak.

Kako da počnemo da se menjamo

Igora Rakić predlaže da ličnu promenu počnete pitanjima: „Šta je to što želim, uprkos anksioznosti?“, „Kako ću znati da sam to dobio?“, „Šta dobijam kada uspem?“ i „Kako to utiče na mene i na ljude oko mene?“ Uzmite papir i olovku i pišite svaki dan odgovore na ta pitanja. Kada se vaše mentalne slike pretvore u reči, vi ćete početi drugačije da razmišljate, napravićete prostor za učenje i daćete vašem umu šansu da nađe novo rešenje, koje sigurno postoji savetuje psiholog Rakić.

Neurolingvističko programiranje (NLP)

NLP je psihološki model, koji su tokom sedamdesetih godina 20. veka razvili Ričard Bendler i Džon Grinder. I danas ga smatraju jednim od od najboljih metoda za lični razvoj. Zasniva se na na programiranju našeg nervnog sistema putem lingvistike i na komunikaciji s drugima.