Od izuzetne važnosti za kosti je pravilna ishrana, unošenje vitamina D i izlaganje suncu

U ljudskom organizmu ima 206 kostiju. Njihova glavna uloga je u izgradnji skeleta, koji pruža potporu i zaštitu svim drugim tkivima i organima i omogućava kretanje, kao i održanje stalnog oblika tela. Prilikom rođenja, kosti su u hrskavičastom obliku radi lakšeg porođaja, ali već nakon šest meseci one polako počinju da jačaju.

Krajem puberteta kosti poprimaju konačni oblik, a organizam prestaje da raste.Doc. dr Mihailo Ile, načelnik odeljenja Ortopedske klinike Kliničkog centra Srbije, kaže za Dr Kurir da je kost živo tkivo i da se u njoj, iako izgleda neaktivno, stalno odigravaju određeni procesi, razgradnje, nadgradnje i pregradnje. Da bi kosti bile zdrave, neophodno je da se u periodu mladosti hranom unosi dovoljna količina kalcijuma, proteina, vitamina D.

Uz to, treba da se izlažemo sunčevim zracima, koji taj vitamin pretvaraju u aktivnu formu. U starosti je posebno važno unositi ove materije, kao i voditi računa o kontroli štetnih faktora cigareta i alkohola, jer oni u značajnoj meri ograničavaju proces upijanja korisnih supstanci iz creva. Takođe, za koštani sistem je značajna svakodnevna fizička aktivnost jer, ukoliko nje nema, organizam će koristiti rezerve kalcijuma iz kostiju, pa će one postepeno postajati sve mekše objašnjava dr Ile.

Prema rečima tog stručnjaka, bolesti kostiju su brojne, ali najčešće se događa da dođe do njihovog preloma usled pada, udarca ili zbog koštanih tumora. Kod dece su najčešći prelomi podlaktice, nadlaktice i rebara jer bi mnogo veća sila trebalo da deluje da bi došlo do preloma kostiju nogu. Kod odraslih česti su prelomi ručnog zgloba i kuka, izazvani padom. Prelomi ručnog zgloba najčešće se leče neoperativno ukoliko se kost vrati u prirodni položaj i pravilno postavi gips.

U velikom broju slučajeva ovakva povreda ne ostavlja invalidnost. Međutim, prelomi kostiju kuka mogu da budu veoma opasni i najčešće zahtevaju lečenje operacijom. Ipak, operisani pacijenti, čak i posle perioda rehabilitacije, ostaju sa doživotnim invaliditetom. Treba imati u vidu da se sposobnosti oporavka preloma kostiju razlikuju kod dece i odraslih ljudi. Kod starijih je oporavak slabiji i skoro uvek ostavlja manji ili veći invaliditet istakao je ortoped dr Ile.

Butna kost dužine i do 50 cm!

Prema rečima dr Mihaila Ilea, po završetku rasta i razvoja, najveća kost u ljudskom telu je butna. Butna kost ili femur može da bude dugačka i preko 50 centimetara, a najmanja kost kod ljudi je podjezična. Kost koja može da izdrži najveći pritisak po kvadratnom centimetru je vilična. Najviše malih kostiju ima u šaci i stopalu, i to u kostima ručja i doručja, a potom nožja rekao je za Dr Kurir ortoped Ile.