Doktorka Branislava Keserović, virusolog, još devedesetih godina prošlog veka izolovala je specijalnu vrstu koronavirusa i to je tada bila njena tema doktorskog rada.

Koronavirusi su inače naziv za grupu virusa koji uzrokuju bolesti kod sisara i ptica. Kod ljudi, virusi izazivaju respiratorne infekcije, poput prehlade, koje su obično blage. Ređi oblici kao što su SARS, MERS i novi koronavirus, koji je uzrokovao aktuelnu epidemiju korona virusa u Vuhanu, mogu imati smrtonosne posledice.

Za sada ne postoje vakcine ili antivirusni lekovi koji su odobreni radi sprečavanja ili lečenja virusa, a naša doktorka govori između ostalog upravo šte može da bude lek.

screenshot-57.jpg
Printscreen/RTS 

Da li se tada moglo pretpostaviti da će koronavirus biti tako opasan?

- Ja mislim ne, zato što koronavirus iz humanih sojeva izaziva blage respiratorne infekcije, ali životinjski sojevi izazivaju infekcije kod životinja,ovaca i svinja, teške upale pluća i dolazi do uginuća čitavog stada - rekla je doktorka Keserović na RTS.

Izolovala ga je iz bubrega

Ona je u razgovoru za RTS dodala i da je ovo prvi put u Kini da koronavirus kod ljudi izaziva tako teške respiratorne infekcije i da je njen izolat koronavirusa iz bubrega i tumora i limfnih žlezda obolelih od endemske bolesti.

Doktorka ističe da je to devedesetih godina bilo veliko iznenađenje, jer je virus izolovan iz materijala koji nema nikakve veze sa respiratornim traktom.

Prvi put su ga videli elektronskim mikroskopom pukovnik doktor Spasić sa VMA i profesor Kosta Apostolov iz Londona.

- Tada je počela naša saradnja sa željom da pokušamo da izolujemo taj virus iz tog materijala i da se na taj način pokuša da se dokaže da li je taj virus užročnik endemske bolesti bubrega u nekim krajevima naše zemlje, gde bubrezi propadaju. Bubreg se osuši, kao jedan orah i bolesnici mogu da preživljavaju određeni period samo na dijalizi - rekla je dr Branislava Keserović.

Stigla je vest da su Italijani izolovali koronavirus. Koliko je daleko put do vakcine?

- Pošto je molekularna biologija tako napredovala i virusne DNK se sekvencioniraju vrlo lako, vakcine su subjedinične i uzme se samo onaj deo genoma koji je značajan za stvaranje antitela kod vakcinisanih ljudi. Mislim da će te vakcine vrlo brzo zaživeti, ali vakcina je nešto što je preventivno, da se ne dozvole nova oboljenja. Kod ljudi koji su već oboleli kod njih treba delovati da im se pomogne da se oni izleče - istakla je doktorka.

Na pitanje šta je lek, doktorka odgovara da je na lek na prvom mestu serum onih ljudi koji su preboleli u ovoj epidemiji tu bolest, i oni su stvorili antitela protiv koronavirusa.

"Ti koji su izlečeni imaju veliki imunitet i njihova antitela mogu da posluže izlečenju onih koji su u veoma teškom stanju", napominje dr Keserovićeva.

Dodaje da je druga mogućnost izlečenja upotreba humanog leukocitarnog alfa interferona, jer je interferon lek za viruse.

- On se odavno ne proizvodi u Srbiji. Radila sam na Torlaku 40 godina. Svetska zdravstvena organizacija je tada istakla da nema uslova da se nastavi proizvodnja. Kina je velika zemlja i ona sigurno proizvodi humani alfa leukocitarni interferon i preživeli su sigurno dobili taj interferon - rekla je dr Keserović.

Da li se virusi takmiče sa ljudskom vrstom, i ko će na kraju da dobije tu bitku?

"Trebalo bi mi", zaključila je doktorka Branislava Keserović.

screenshot-58.jpg
Printscreen/RTS 

Kurir.rs

POGLEDAJTE BONUS VIDEO: