SVETSKI STRUČNJACI OBJASNILI! Evo šta COVID-19 radi našim plućima i koliko se razlikuje od OBIČNE upale pluća

Lekar za plućne bolesti dr Džon Vilson objasnio je kako covid-19 deluje na naš organizam - od stanja bez simptoma do upale pluća.

Kako se covid-19 razvija u tešku upalu pluća, kakve posledica ostavlja na plućima i na ostale delove organizma?

Australijska redakcija "Gardijana" je u razgovoru sa profesorom Džonom Vilsonom, izabranim predsednikom "Kraljevskog australijskog koledža lekara i pulmologa", dobio odgovore na ova pitanja.

Pulmolog je rekao da su skoro sve ozbiljne posledice c

ovida-19 karakteristične upale pluća, a da se zaraženi mogu podeliti u četiri široke kategorije:

Osobe koje imaju virus, ali nemaju simptome i koji su izloženi najmanjem riziku.

Pacijenti kod kojih se javlja infekcija gornjih disajnih puteva koju prati povišena temperatura, kašalj, i možda i blaži simptomi, poput glavobolje i konuktivitisa. "Ljudi sa blažim simptomima i dalje mogu da prenesu virus, ali toga nisu svesni", rekao je doktor.

Treća grupa je najbrojnija, u njoj su ljudi kojih najviše ima na bolničkom lečenju, kod koji su se javili simptomi slični simptomima gripa i koji zbog zdravstvenog stanja nisu mogli da rade.

Osobe u teškom zdravstvenom stanju, kod kojih se javlja upala pluća. "U Vuhanu se pokazalo da je šest odsto onih koji su bili pozitivni na testiranju i koji su zatražili lekarsku pomoć, bilo ozbiljno bolesno", dodao je stručnjak.

"Gardijan" podseća da su starije osobe kao i ljudi sa hroničnim oboljenjima, poput hipertenzije, srčanih i plućnih bolesti ili dijajbetesa izloženi većem riziku od teške zdravstvene slike.

Kako se razvija upala pluća? Kada oboleli od covida-10 imaju povišenu temperaturu ili ih muči kašalj, dr Vilson kaže da je to posledica infekcije koja dopire do respiratornog stabla - vazdušnih puteva koji dovode vazduh do pluća.

Kada se naruši obloga respiratornog stabla, dolazi do upale, iritacije nerava u sluznici disajnih puteva (Iritiaciju može da izazove i najmanja čestica prašine).

Ukoliko se stanje pogorša, infekcija dopire do obloga disajnog puta i do jedinica za razmenu inspiratornog gasa. Ako se i one upale, izlučuju upalne materije u vazdušne vrećice koje se nalaze na dnu pluća.

U slučaju da dođe do upale tih vrećica, štetan materijal - tečnosti i upalne ćelije, dolaze do pluća i javlja se pneumonija.

Dr Vilson napominje da pluća koja su puna upalnim materijalnom ne mogu da oslobode dovoljno kiseonika u krvotok, smanjuju sposobnost organizma da preruzme potrebne količine kiseonika i oslobodi ugljen-dioksid.

"To je uobičajeni uzrok smrti teške pneumonije", rekao je doktor.

Kako se leči upala pluća? Profesorka Kristin Dženkins, predsednik australijske Fondacije za plućne bolesti i vodeći pulmolog u ovoj zemlji, rekla je da zasada nema leka koji bi zaustavio upalu pluća koju izaziva kovid-19.

"Isprobavaju se sve vrste lekova i nadam se da će se otkriti kombinacija virusnih i antivirusnih lekova koja će biti efiksna. Trenutno ne postoji određen tretman lečenja, osim onoga koji se primenjuje na pacijentima na intezivnoj nezi", dodala je.

Najteži slučajevi stavljaju se na respiratore dok njihova pluća ne počnu da funkcionišu.

Dr Vilson je napomenuo da pneumonija može da izazove sekundarne infekcije koje se leče antivirusnim lekovima i antibioticima. Nažalost, kako je istakao, kod pojedinih pacijenatasa korona virusom ni ovo ne daje rezultate pa dolazi do smrtnog ishoda.

Da li se pneumonija koja prati Covid- 19 razlikuje od uobičajene upale pluća? Stručnjaci daju potvrdan odgovor na ovo pitanje. Uobičajena upala pluća je bakterijska i leči se antibioticima. I zahvata samo delove ovog organa, dok pneumonija koju izaziva Covid- 19 obuhvata cela pluća.

Kada dođe do infekcije vazdušnih vrećica, objasnio je dalje dr Vilson, prva reakcija organizma ili "prvi mehanizam odbrane" jeste zaustavljanje virusa.

Taj mehanizam je kod osoba sa hroničnim bolestima i starijih ljudi oslabljen. Dr Dženkins je dodala da su osobe starije od 65 godine izložene većem riziku i od "obične" upale pluća jer sa godinama imunitet slabi.

Najstariji pacijenti sa pneumonijom su pod najvećim rizikom od smrtnog ishoda, nekada je ova bolest ("obična" pneumonija) bila glavni uzrok smrtnosti starije populacije, izjavila je dr Dženinks, ali i napomenula da sada ima veoma efikasnih lekova.

Kurir.rs/blicžena

POGLEDAJTE BONUS VIDEO: