Prof. dr Borislav Kamenov

Pojava pandemije izazvane SARS-CoV-2 virusom potencirala je prihvaćeni pristup razmišljanja i delovanja medicine da je suština bolesti u uzročniku, i da što više saznamo o njemu to ćemo bolje rešiti problem. Stanje organizma naravno dolazi u drugi plan iako konstatujemo da su neki ljudi pod većim rizikom, poput dijabetičara, gojaznih, onih koji pate od hipertenzije ili hroničnih bolesti. Sa druge strane se videlo da deca čiji imunski sistem ima najmanjeg iskustva kao i trudnice ne razvijaju teške kliničke slike. Luj Paster je na samrti rekao: bakterije su ništa, stanje organizma je sve, kada je shvatio da mu bakterije koje mu ništa nisu mogle do tada sada mogu sve, ali ne zbog samih bakterija već zbog stanja njegovog organizma.

Kada ozbiljno sagledamo prošlost bolesnika koji pate od hroničnih bolesti često shvatimo da se početak bolesti najčešće vezuje za brojne manifestacije još u detinjstvu; koje su se manifestovale kao učestale infekcije, alergijske manifestacije, nadimanje stomaka i brojnih druge manifestacije koje upućuju na autoimunske i druge hronične bolesti. Postoji bogato iskustvo u pedijatriji da se deca koja često boluju od prehlada i koja se stalno leče bezuspešno antibioticima uspešno izleče i ne razboljevaju se više uklanjanjem hrane koju ne podnose, davanjem specifičnih probiotika, vitamina D i cinka.

Pozitivni su efekti vitamina, oligoelemenata, produkata belančevina, masti i ugljenih hidrata koji hraneći ali i usmeravajaći metabolizam organizma, često štite organizam i unapređuju reaktivnost imunskog sistema. Posebno značajno mesto imaju probiotske bakterije koje u digestivnom traktu igraju višestruku ulogu, a koje označavamo zajedničkim imenom mikrobiota.

Poslednjih godina se sve više proučavaju različite probiotske bakterije i njihov uticaj. Posebno mesto zauzimaju imunomodulatorni sojevi korisnih bakterija koje su sadržane u preparatu Imunolak. Ova kombinacija korisnih bakterija smanjuje propustljivosti crevnog epitela, ali i svih ostalih epitela. Izuzetan je imunoregulatorni potencijal ovih probiotskih bakterija: indukuju toleranciju na hranu koju jedemo, potenciraju zaštitu od bakterija i virusa, ali i smanjuju zapaljenjski proces koji je često koban jer doprinosi velikom stradanju naših ćelija.

Primena Imunolaka u praksi je pokazala potencijal bržeg izlečenja i ređeg razboljevanja dece od različitih patogena, posebno virusnih infekcija. Smanjuju se ili nestaju alergijske reakcije, a nije zanemarljiv ni efekat kod autoimunskih bolesti, posebno kada se uklone štetni elementi iz hrane koji oštećuju naša creva. U svim tim situacijama se smanjuje intenzitet zapaljenjske reakcije, koji je često prekoračen i koji uz direktne antimikrobne mogućnosti najčešće rešava problem zapaljenja korigujući reaktivnost imunskog sistema.

U prevenciji razboljevanja od virusa SARS-CoV-2, svakako su najznačajnije mere socijalne izolacije, nošenje maski i rukavica. Smanjenje propustljivosti epitela primenom probiotika poput Imunolaka kao i antivirusni efekti vitamina D, kao i antioksidantni efekti vitamina C, E, cinka i selena mogu biti vrlo komplemetarni u toj zaštiti i značajno umanjiti šansu inficiranja i intenzitet preteranog odgovora imunskog sistema. Nije lako uputiti ljude da primenjuju jednostavna sredstva zaštite jer se uglavnom očekuje da sofisticirani lekovi i postupci, koji ne zavise od samog čoveka, reše problem. U vreme kada su ljudi masovno umirali od tuberkuloze i kada nisu postojali lekovi za njeno lečenje, neko se setio da napravi sanatorijume na planinama pa da obezbedi sunčanje bolesnicima i vitamin D, spomenik tome je i roman “Čarobni breg“ Tomasa Mana.

Ljudski život je deo prirode i šireg okruženja i ma koliko mi imali dobar sistem prepoznavanja simptoma i dijagnoza i razvijenu medicinu uz specifične lekove, ispružena ruka prirode nas neće nikada razočarati ako imamo smisla da je osetimo i prepoznamo.

Promo tekst