DR VLADAN STEVANOVIĆ O SPORTU I POVREDAMA: Slušajte svoje telo, ne brzajte!

Fizička aktivnost doprinosi boljem stanju organizma, a u susret letu mnogi hoće brzo da naprave korekcije u svom izgledu. Pripazite, to može da dovede do ozbiljnih posledica Korona nas još uvek pritiska, ali i priroda mami. Popuštanje mera kriznog štaba i lepo vreme omogućili su nam duži boravak u parkovima, šumi; razgaćili smo se, trčimo, vežbamo...

Starijima nedostaje kolagen, povrede su češće. Zašto mladi stradaju?

- Fizička aktivnost je jako dobra sa aspekta razvoja mladih i njihovog zdravlja, ali zahtevi roditelja, trenera, pa i same dece sve su veći, sportske povrede sve češće. Uz profesionalizaciju sporta, primetan je povećan broj povreda u odnosu na vreme kada se sportska aktivnost odvijala u školama kroz nastavu fizičkog.

FAKTORI RIZIKA Šta još dovodi do povreda?

- Faktori rizika su vezani za vrstu sporta, uzrast, način i intenzitet kojim se vežbe sprovode. Sve više je kontaktnih i ekstremnih sportova na našim prostorima, to je faktor rizika broj jedan. Slede anatomske predispozicije za neke sportove, uzrast u kojem se aktivnosti provode. Od značaja je i koliko je edukovan onaj ko sprovodi sportske aktivnosti. Nije, naime, samo posedovanje uređaja, sprave, teretane ili kluba dovoljno, potrebno je određeno obrazovanje na svim nivoima.

Za vreme izolacije smo vežbali uz Jutjub.

- Nema brzih rešenja! Uticaj medija, koliko pozitivan, može biti i negativan. Jutjub, magazini i novine nude ideje i savete kako da vežbamo. Većina greši jer odlučuje da samostalno postigne neke razultate, bez pravog saveta stručnjaka i predznanja. To može da dovede do ozbiljnih povreda.

Koje povrede su najčešće?

- Zavisi od sezone. Tokom leta veoma je prisutan tenis. Zavisi koliko se trenira, kako, kojom vrstom reketa itd., a neretko dovodi do povreda u predelu ručnog zgloba, lakta, ramena, skočnog zgloba. Fudbal takođe. Stariji povređuju Ahilovu tetivu, kolena sa povredama ligamenata, kod svih uzrasta su prisutni prelomi i gornjih i donjih ekstremiteta...

Gde grešimo?

- Recimo, periodično vežbanje, kada se ode rekreativno na trčanje na tvrdoj podlozi, a nema kontinuiteta ni predznanja, čest je problem. Uglavnom se povređujemo kada odemo pravo iz auta na aktivnost, bez zagrevanja, ulaska u trening, treniranja na adekvatan način i na adekvatnim podlogama, uz završno istezanje.

PUT DO DIJAGNOZE Šta kada se povredimo?

- Mirovanje i postavljanje leda, fiksacionog zavoja i podizanje ekstremiteta mogu da se obave već na terenu ako su ugroženi ekstremiteti. Sledi odlazak u medicinsku ustanovu; adekvatno će se zbrinuti sve vrste povreda, operativno ili na druge načine.

Od čega to zavisi?

- Način i opis na koji je pacijent povređen, prilikom koje sportske aktivnosti, da li je, recimo, bila stajna noga, da li je došlo do promene pravca, da li je bilo kontakta sa drugom osobom, da li se nešto čulo prilikom povrede, kada je došlo do otoka... lekaru puno znači. Dijagnozu potvrđujemo RTG snimcima - potrebno je isključiti ozbiljnije koštane povrede. Mekotkivne povrede analiziramo pomoću UZ, nekada potpunu dijagnostiku imamo i magnetnom rezonancom. Od toga zavisi vrsta lečenja.

Neke povrede se ne ispoljavaju odmah.

- Često su neki prelomi praćeni minimalnim bolom, mogu tek nakon nekoliko nedelja da daju karakteristike koje se vide na rendgenu. Neki prelomi se ne mogu odmah videti, tek se u nedeljama koje dolaze mogu dijagnostikovati. Dok ne prođe stres faktor i otok, onda tek možemo i klinički dijagnostikovati određene povrede, uglavnom skočnog zgloba, kolena, lakta ili ramena, gde inicijalno pacijenti smatraju da nije došlo do veće povrede, ali se kasnije utvrdi da zahteva ozbiljan tretman.

KADA NA OPERACIJU

- Brojni faktori utiču na to. Podrazumevaju prelome koštanog tkiva koji se drugačije ne može rešiti sem hirurški. Povrede mekih tkiva, osećaj nestabilnosti, blokada u zglobima koja nastaje zbog povrede struktura poput meniskusa ili ligamenata u zglobovima nešto su što u razgovoru sa pacijentom treba da dogovorimo. Ako ograničavaju život i radne aktivnosti, to rešavamo hirurški. Profesionalni sportisti su najčešće kandidati za rekonstrukciju ligamenata, šivenje ili odstranjenje meniskusa, rešavanje nestabilnosti ramena ili lakta različitim tehnikama.

A rekreativci?

- Kada stradaju kolena, najčešće meniskusi ili ukršteni ligamenti, preporučujemo fizikalnu terapiju; ako ne pomogne, a žele da nastave sa aktivnostima istim tempom, dolazi u obzir hirurško lečenje.

Kada se očekuje oporavak?

- Kod povreda meniskusa do tri meseca. Povrede ukrštenih ligamenata zahtevaju bar šest-devet meseci različitih nivoa rehabilitacije. Uz vođenu rehabilitaciju, progresivno povećanje pokretljivosti, oslobađanje od štaka/imobilizacije kod ramena, za svakodnevne životne aktivnosti potrebno je oko 30 dana. Potom dolaze nadogradnje.

ZA JAČANJE I REGENERACIJU

Pored toga što pomažu izgradnji i povećanju otpornosti muskulo-skeletnog sistema, dijetetski suplementi sa proteinom kolagenom, sastavnim delom našeg organizma, spas su kod povreda i bolnih stanja. Preporučuju se za jačanje i regeneraciju kostiju, mišića, zglobova, tetiva i ligamenata, obnavljanje hrskavice, povećanje elastičnosti krvnih sudova, za zdravlje kože, kose i noktiju.

UMERENOST JE SPAS

Informišite se detaljno o sportskim aktivnostima kojima želite da se bavite, konsultujte sa stručnjakom da li su adekvatne za vaše psihofizičko stanje. Pre treninga se dobro zagrejte; ne zaboravite kvalitetno istezanje na kraju. Najvažnije je da budete umereni i slušate svoje telo - svaki zglob i mišić daće ograničenje svakoj osobi šta je realno moguće za njih. Umereno sprovođenje fizičke aktivnosti ide samo u korist vašoj nadogradnji.

(Branka Mitrović, Foto: Shutterstock)