DR IVAN MARJANOVIĆ O VENAMA: Izbegnite opasan scenario! Izbacite pušenje i alkohol, a evo šta treba da uvedete

Proširene vene dovode do zadržavanja krvi u donjim ekstremitetima, što rezultira povećanjem rizika od tromboze sa mnogostrukim komplikacijama

Svaka vena može postati varikozna (proširena, dilatirana), ali vene koje su najčešće zahvaćene bolešću su na donjim ekstremitetima. Razlog je povećan pritisak usled uspravnog hoda i stajanja.

PEČE, PROBADA, SVRBI... Šta uključuje znake proširenih vena? - I bez pojave bola javljaju se tamnoljubičasto i plavo preobojene vene. Nabrekle, nadute vene se često mogu ocrtavati pod kožom. Spektar tegoba je širok, posebno onih koje se javljaju s bolom: osećaj svraba i težine u nogama (posebno nakon pojačane fizičke aktivnosti i noću); pečenja, probadanja, trnjenja, otoci potkolenica. Oseća se i svrab oko vena, osoba pati od sindroma nemirnih nogu. Ujedno, čak i manje povrede mogu da izazovu krvarenje.

Šta nas vodi ka ozbiljnijoj dijagnozi? - To su zapaljenja vena i tromboza. Primetne su promene u boji i teksturi kože, zadebljanja vena, pacijent ima grčeve pri naglom ustajanju, ulkuse u blizini skočnih zglobova, što može ukazivati na ozbiljno stanje.

Zašto dolazi do problema? - Vene imaju zaliske koji propuštaju krv u jednom smeru, ka srcu. Ako su zidovi vene izduženi, stanjeni i neelastični, zalisci slabe i vuku krv unazad. To za posledicu ima akumulaciju krvi u venama - postaju otečene i uvećane.

Koje su najčešće komplikacije? - Javljaju se izrazito bolne rane na koži blizu varikoznih vena, posebno na skočnim zglobovima. Promena boje kože je vidna pre pojave ulcera. Može da se javi i tromboza površnih vena ili tromboflebitisa, što je češće slučaj, ili proširenja i tromboze dubokih vena noge, što je ređi, ali opasniji scenario!

Zašto vene krvare? - Povremeno variksi blizu kože mogu pući i izazvati krvarenje, najčešće je malo, a može da bude (ređe) i vitalno ugrožavajuće.

Kako stižemo do dijagnoze? - Uz anamnezu, vizuelni klinički pregled ukazuje na postojanje varikoznog sindroma. Ultrazvukom se utvrđuje morfologija vena površnog i dubokog venskog sistema, postojanje protoka kroz venski sistem, prepreka u vidu trombova ili ređe tumora, kao i kompetentnost venskih valvula. Dijagnostika se može proširiti UZ pregledom abdomena, NMR pregledom venskog sistema i flebografijom. Potrebne su i analize krvi, a pored vaskularnog hirurga i flebologa, ponekad i konsultacije lekara drugih specijalnosti u cilju optimalnog tretmana pacijenta.

MODALITETI LEČENJA Ima li leka? - Zavisno od stadijuma bolesti lekar može preporučiti više modaliteta lečenja. Higijensko-dijetetski režim ublažava tegobe i sprečava pogoršanja. Kompresiona terapija je često prvi korak pre pokušaja drugih vidova tretmana. Venotonici, antioksidanti i hemoreološka sredstva deluju na smanjenje oksidativnog stresa, antiinflamatorno i poboljšavaju svojstva krvi.

Koji operativni zahvati mogu da pomognu? - Klasična operacija podrazumeva pravljenje više incizija na nozi; zahteva oporavak od nekoliko nedelja. Mini-serijom mini-incizija se varikozne vene ekstrahuju specijalnim instrumentima i podvezuju na predilekcionim mestima. Endovaskularna procedura ili kateterom vođene procedure podrazumevaju identifikaciju vene u koju se preko igle i vodiča pod kontrolom UZ plasira kateter i vrši ablacija i zatvaranje iznutra nezavisno od izvora generisanja toplote, bilo da je RF, laser ili vodena para. Nakon intervencije pacijent je sposoban da se posle nekoliko sati vrati aktivnostima, savetuje se dan mirovanja i još nekoliko nedelja nošenja elastičnih čarapa tokom dana.

Kada se koristi endoskop? - U slučajevima uznapredovalih ulcera na nozi, to je ambulantna jednodnevna hirurgija. Sklerozacione procedure takođe spadaju u ambulantne procedure: aplikuju se injekcioni rastvor ili pena, nakon čega pacijent miruje desetak minuta, a zatim može da nastavi sa uobičajenim aktivnostima uz obavezno nošenje suportivne kompresivne terapije u trajanju od nekoliko dana.

A laser? - Koristi se za ablaciju manjih vena, venula, kapilara i spidera nevusa. Spadaju u kozmetičke procedure.

FAKTORI RIZIKA Žene češće obolevaju - doprinose hormoni ili hormonska terapija. Među potencijalnim faktorima rizika su: menopauza, trudnoća (povišen intraabdominalni pritisak, povišen volumen krvi za vreme trudnoće i povećano lučenje hormona dovode do pojave varikoznog sindroma; na sreću, sindrom se povlači ili znatno poboljšava tri do 12 meseci nakon porođaja.), starost preko 50 godina, dugo stajanje, genetika, gojaznost, pušenje, tumori.

KAKO DA SE PRIPREMITE ZA PREGLED Pregled se obavlja isključivo na golim ekstremitetima, uredite noge. Prvi pregled je kod izabranog lekara koji daje savet da li se treba javiti flebologu, vaskularnom hirurgu ili dermatologu. Zapišite simptome, ključne informacije u vezi sa anamnezom (da li ste i na šta alergični, nasledna oboljenja uključujući i venska oboljenja...). Takođe, napravite spisak svih lekova i suplemenata koje koristite i pripremite pitanja za doktora. Neretko se desi da se pacijenti zbune i ne postave pitanja koja su planirali, saveti Lene će vam olakšati posetu lekaru na putu do prave dijagnoze.

PREVENCIJA Nema načina da se varikozne vene izbegnu u potpunosti, ali se poboljšanjem muskularnog tonusa i cirkulacije tegobe znatno ublažavaju i usporava se pojava komplikacija. Neophodni su korekcija životnog stila (prekid pušenja, unosa alkoholnih pića); adekvatna hidratacija organizma; zdrava, izbalansirana ishrana sa dovoljno vlakana i smanjenim unosom soli; vežbanje; regulacija težine; izbegavanje potpetica i uske odeće; elevacija nogu; regularna promena pozicije za stajanje ili sedenje.

kurir.rs/ B. Mitrović

Foto: Profimedia)