OVO JE FAKTOR KOJI PRESUĐIJE - ŽIVOT ILI SMRT: Da li će naučnici rešiti NAJVEĆU misteriju korone

Naučnici su na tragu da razreše jednu od najvećih misterija koje prate korona virus- zašto neki ljudi prođu samo s lakšim simptom Studije rađene na obolelima od korone pokazale su da naš imunosistem drugačije reaguje na ovu bolest nego inače.

"Videli smo neke sasvim čudne stvari u raznim stadijumima infekcije“, kaže Akiko Ivasaki, imunolog sa Univerziteta Jejl i autor jedne od novijih studija.

Na druge uobičajene viruse, poput gripa, imunosistem reaguje tako što direktno nalazi uljeza i napada ga i tako kupuje vreme za pravu reakciju tela. Taj prvi odgovor zavisi od molekula koji se zovu citokini, a koji nastaju kao odgovor na virus.

Ovi mikro-alarmi mesto ustupaju antitelima i T-ćelijama kojima su cilj virus i ćelije koje je on napao.

Međutim, ova metoda kao da pada u vodu kod osoba obolelih od kovid 19.

Naime, citokini u pojedinim slučajevima ne prestaju da, nakon prvog upozorenja, alarmiraju organizam, čak i kad antitela i T-ćelije preuzmu svoju ulogu.

To znači da početna reakcija, tj. upala zbog infekcije, ne prestaje čak i kad više nije potrebna.

„Normalno je da se upala javi kod virusne infekcije. Ali problem je kad ne možete da je suzbijete“, kaže Ketrin Bliš, virolog sa Univerziteta Stenford.

Virus vara imuni sistem

I možda baš zbog takve neuobičajene reakcije kod nekih pacijenata bolest traje duže jer je virus u stanju da prevari naš imunološki odgovor.

Zbog tog alarma koji ne prestaje naše telo jače reaguje i ujedno napada sebe.

„To je enigma. Imate jak odgovor imunosistema, a virus se ipak umnožava“, kaže Aver Ogast, imunolog sa Univerziteta Kornel.

Stručnjaci navode i da je moguće da pacijenti s blažom slikom reaguju tako što se telo bori protiv virusa koji napada ćelije, a da je problem, izgleda, što se kod težih pacijenata telo ponaša kao da ga je napao parazit.

Imunosistem ne ume da pronađe pravi put do virusa i da ga neutrališe. A ta zbrka se prenosi i na B i T-ćelije koje treba da sarađuju i bore se protiv bolesti.

I mada je još uvek rano reći, deluje kao da korona virus sprečava B i T-ćelije da sarađuju.

Zato stručnjaci sada pominju resetovanje imunosistema, odnosno, terapiju koja bi vratila balans u telu i iznova povezala B i T-ćelije.

Međutim, izazov za lekare je da priguše tu neprimerenu reakciju citokina na početku infekcije, a ne da sasvim uguše odgovor organizma na infekciju. Uz to, pravi trenutak je izuzetno važan.

Ako bi pacijent previše rano dobio lek koji ublažava reakciju imunosistema, onda odgovor neće biti dovoljno snažan. A ako lek dobije prekasno, onda će možda već pretrpeti veliku štetu.

Do sada tretmani koji blokiraju citokine pojedinačno nisu pokazali značajne rezultate verovatno jer naučnici još nemaju dovoljno podataka.

S druge strane, steroidi poput deksametazona jesu moćno oružje jer mogu da suzbiju više citokina odjednom.

Deksametazon nije savršena terapija, slažu se stručnjaci i kažu da ima nedostatke, ali do sada se pokazao dobro kod teže obolelih pacijenata.

„To deluje kao dobra strategija dok ne saznamo više“, zaključila je doktorka Dona Farber, imunolog sa Univerziteta Kolumbija.

sputniknews.com