Kako da blagovremeno prepoznate dijareju kod bebe ili deteta? Kako da najlakše uočite razliku između bakterijskih i virusnih dijareja? Šta je preporuka u lečenju? Odgovore na ova pitanja dobili smo od dr Dragana Prokića, dečjeg gastroenterohepatologa-načelnika odeljenja za gastroenterohepatologiju u Institutu za majku i dete "Dr Vukan Čupić".

Imuni sistem ima ulogu u očuvanju zdravlja. Da li ste znali da se najveći deo odbrambenih ćelija nalazi u našem stomaku – oko 70%. Pored ćelija našeg organizma, imunitet čini armija bakterija i gljivica, koji zajedno rade kao čuvari zdravlja. Crevnu floru čini oko 100 milijardi bakterija. Do sada je otkriveno preko 4000 različitih tipova i vrsta. Čak 85% predstavljaju „dobre“ bakterije, i njihova ukupna masa u crevima odraslog čoveka premašuje 2 kilograma.

Svaka osoba ima različitu crevnu mikrofloru, koja je jedinstvena, kao i otisak našeg prsta. Sastav bakterijske flore zavisi od naših životnih navika. Loše životne navike kao što su masna, začinjena hrana, aditivi, šećer, ali i slaba fizička aktivnost, manjak sna, infekcije, češta upotreba antibiotika, dovode do preduslova koji narušavaju ravnotežu, a to stanje nazivamo crevnom disbiozom. Među najčešće uzročnike neravnoteže u crevima spada i akutna dijareja.

Prepoznajete li akutnu dijareju kod deteta?

Akutnu dijareju ćete prepoznati kod deteta kao smanjenje konzistencije stolice (kašasta ili vodenasta) i/ili povećanje broja stolica u toku dana, sa ili bez povraćanja i povišene temperature. U prvim mesecima života prati se promena konzistencije stolice, jer nema jasnog kriterijuma koji broj stolica predstavlja dijareju. Taj broj i kod zdravog deteta može prilično da varira. Kasnije se prati da li dete ima više od 3 stolice izmenjene konzistencije dnevno. Akutna dijareja obično traje do 7 dana i ne više od 14 dana.

Procena je da svako dete u Evropi, mlađe od 3 godine, u toku jedne godine ima u proseku do dve epizode akutne dijareje. Akutna dijareja je i jedan od glavih uzroka hospitalizacije u ovom uzrastu.

Kako razlikovati bakterijske od virusnih dijareja?

Virusi su glavni i najčešći prouzrokovači akutne infektivne dijareje kod dece, čak 75%. Bakterijske dijareje čine 20%, a svega do 5% uzročnici su paraziti i protozoe.

U bakterijskoj dijareji su češći visoka temperatura (preko 38 stepeni), pojava krvi i sluzi u stolici, napadi (konvulzije) koji se javljaju u toku povišene temperature kod dece u prvoj godini života.

Virusne crevne infekcije su češće praćene povraćanjem, infekcijama disajnih puteva, vodenastim stolicama, sa ili bez povišene temperature. U fizikalnom nalazu pacijenata sa dijarejom, najvažnija je procena stepena dehidracije, naročito kod dece u prvoj godini života, zbog donošenja odluke o načinu nadoknade tečnosti.

Kako lečiti?

Pored nadoknade tečnosti i elektrolita i antimikrobne terapije, u tretmanu dijareje danas se koriste i probiotici. Zahvaljujući probioticima uspostavlja se ponovna ravnoteža u crevima. Probiotske kulture mogu da budu i bakterije i gljivice.

Karakteristike dobrog probiotika su da je siguran za upotrebu u svim uzrastima, otporan na želudačnu kiselinu, uspostavlja u kratkom intervalu stabilnu koncentraciju u crevima, brzo se eliminiše iz creva po prestanku davanja, otporan je na davanje antibiotika, stabilan je na spoljnim temperaturama.

Davne 1923. Francuski mikrobiolog Henri Boulard je tragao u Indokini za novim vsrtama gljvica koje bi se koristile u procesu fermentacije piva. Uočio je tada da osobe koje redovno piju čaj od kore tropskog voća, kao što su liči ili mango, ne oboljevaju od kolere, koja je tada bila rasprostranjena u ovom delu sveta. Boulard je iz ovih biljaka izolovao soj glivice, koja je u njegovu čast kasnije dobila ime Saccharomyces boulardii (Bulardi). Kasnija istraživanja su potvrdila da S. Boulardii efikasno pomaže u tretmanu različitih stanja koja uzrokuju dijareju, u preko 400 studija objavljenih do sada. Od 1962, počela je i komercijalna upotreba probiotika na bazi S. Boulardii koji se danas preporučuje u preko 80 zemalja širom sveta, što je zavidan vremenski period i rasporostranjenost korišćenja ovog probiotika.

Pored probiotika, u današnje vreme se koristi cink, koji ima ulogu u bržem obnavljanju crevne sluzokože i boljem funkcionisanju lokalnog imunog sistema. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje cink kao sastavni deo lečenja akutne dijareje kod dece.

U skladu sa zvaničnim preporukama Evropskog udruženja za pedijatrijsku gastroenterologiju, hepatologiju i nutriciju u kojima je S. Boulardii prva preporuka u lečenju aktune dijareje kod dece, i preporuka naših gastroenterologa je Bulardi Junior za prevenciju i lečenje akutne dijareje kod dece.

(Promo - tekst / Foto: Promo)