KAD JE TEŠKO ANESTEZIOLOG: U niškoj kovid bolnici lečili smo 4.600 pacijenata, a više od 1.000 bilo na intenzivnoj nezi

Iako još uvek donekle važi priča da su anesteziolozi "lekari u senci hirurga", anesteziologija je dosta napredovala poslednjih decenija, te sve veći broj ljudi zna ko je zapravo anesteziolog i koju težinu posla nosi to zvanje

Kad je teško - anesteziolog. Sjajan slogan za Svetski dan anestezije, koji pada 16. oktobra. Da li je trebalo da dođe pandemija korone pa da se ovo potvrdi?

- Iako još uvek donekle važi to da su anesteziolozi "lekari u senci hirurga", anesteziologija je dosta napredovala poslednjih decenija, te sve veći broj ljudi zna ko je zapravo anesteziolog i koju težinu posla nosi to zvanje. Jako mi žao je zbog načina na koji su ljudi dodatno spoznali značaj anesteziologa, ali je nesumnjivo da je pandemija koronavirusa svakako stavila dodatni akcenat na značaj naše profesije i to da mi, pored zvanja anesteziologa, nosimo i zvanje specijaliste reanimatologije i intenzivne terapije, koje je bilo preko potrebno u lečenju i sagledavanju pacijenata obolelih od kovida 19.

Imate li osećaj da ste dosad, do pandemije, bili nevidljivi kao struka za opštu populaciju?

- Delimično da. Nisam siguran da li su i do koje mere ljudi i sada svesni onoga čime se mi bavimo i koji je teret koji nosi naše zvanje, ali je svakako na višem nivou u odnosu na period pre pandemije.

Šta je anesteziolog pacijentu?

- Anesteziolog je neko ko o pacijentima brine 24 sata u jedinici intenzivne nege, nadgleda sve vitalne funkcije, bavi se vođenjem anestezije u operacionoj sali, učestvuje u zbrinjavanju urgentnih stanja i reanimaciji pacijenata.

Na prvim linijama fronta ste u pandemiji. Da li vas je i čime kovid 19 iznenadio?

- Pre svega različitošću u kliničkoj slici. Od asimptomatskih pacijenata pa sve do onih koji moraju da budu stavljeni na respirator i koji su životno ugroženi. A opet, reč je o ljudima koji su donekle iste ili slične starosne strukture. Tako da nepredvidivost u težini kliničke slike nešto je što nas i danas iznenađuje među pacijentima obolelim od kovida 19.

Sigurno vam se dešavalo da pacijent komunicira s vama, a za nekoliko minuta je na respiratoru. Šta to korona učini? I šta čini ostalim organima?

- Samo oštećenje pluća je proces koji se dešava određeni vremenski period, otprilike nekoliko dana do dve nedelje, kada pacijenti razvijaju klasičnu kliničku sliku ove bolesti. Kada su pluća već toliko oštećena i kada postoji klinička i radiografska slika teške upale, bukvalno za dvadesetak minuta do pola sata može doći do pada nivoa kiseonika u krvi ispod kritičnih vrednosti i potrebe za mehaničkom ventilacijom. Pored zapaljenja pluća, koje je vodeći simptom ove bolesti, virus korona oštećuje i endotel krvnih sudova, čineći ga podložnim za stvaranje trombova, remeti funkciju jetre, bubrega, mozga i uvodi pacijenta u stanje multiorganske disfunkcije.

Koliko ste do sada imali pacijenata u kovid bolnici? Koliko njih je bilo na respiratoru?

- Oko 7.500 pacijenata je prošlo prijemnu trijažu, hospitalizovanih je bilo oko 4.600 pacijenata, a u jedinici intenzivne nege njih više od 1.000. Kada govorimo o jedinici intenzivne nege i teškom obliku ispoljavanja infekcije koronavirusom, mehanička ventilacija je bila neophodna kod negde oko 60-70 odsto slučajeva. U drugom piku prvog talasa imali smo nove lekove u lečenju ove infekcije, znatno bolje smo razumevali načine da je dijagnostikujemo i prepoznamo na vreme, samim tim i uspešnije lečimo.

Koliko se pacijenata izvuče, tj. koliko ih se izvuklo posle respiratora?

- Proces skidanja sa mehaničke ventilacije je dug, moraju se ispuniti neki od preduslova da biste uopšte krenuli u proces odvajanja. Mislim da smo u drugom piku imali veći broj onih koji su odvojeni od respiratora, negde oko 20-30 odsto. Uspešnost svakako zavisi od težine kliničke slike i stepena oštećenja i drugih organa, ali je bitno napomenuti da zavisi i od ranog prepoznavanja bolesti i početka lečenja.

(Kristina Vaskovic, Foto: AMG)