DETALJNA ANALIZA ITALIJANSKUH LEKARA KORONE: Kašalj, temperatura i još jedan SIMPTOM javljaju se skoro kod svih zaraženih!

Italija je u prvom udaru bila svetsko žarište korona virusa. Situaciju u zemlji analizirali su svetski ali i domaći naučnici, a sada je Viši Institut za zdravlje u ovoj državi analizirao trenutno stanje i evo šta je zaključio.

Procenat Italijana koji su pozitivni na virus, ali koji nemaju simptome je 58, sa malim brojem simptoma je njih 14 odsto, sa blagim 19,9, dok teške oblike bolesti ima 6,6 odsto, a kritične 0,7 odsto, navodi se u analizi u kojoj se ističe da je zabeležen i veliki broj testiranja.

Godine, pol, simptomi i korona
Istraživanje je selekcionisalo obolele i preminule po raznim kriterijumima.

Prosek godina polovine preminulih je oko 80, od toga 42,7 procenata bile su žene. Pacijenti koji su pobedili virus imaju u proseku oko 52 godine. Srednja dob žena koje su preminule od virusa je 85 godina, dok je kod muškaraca 79.

"Od sredine avgusta, kriva zaraze se penje, prvo sporo, a sada već brže i zaraza se proširila na čitavu zemlju, pa je srednja dob zaraženih koja je u avgustu bila oko 30 godina sada je 40. Zato mladi treba da obrate pažnju na zarazu, jer treba da zaštite starije građane", rekao je predsednik Višeg instituta zdravlja u Italiji Silvio Bruzafero koji je dodao da raste broj pacijenata bez simptoma ili sa blagim simptomima, ali da je virus ojačao.

Kada su u pitanju simptomi, kod 91,1 odsto slučajeva zabeleženi su temperatura, kašalj, gubitak daha, a dijagnoza upale pluća i plućne insuficijencije bila je kompatibilna sa kovidom-19, navodi Javni servis. U 8,9 odsto slučajeva u pitanju su bile druge bolesti poput tumora srčana oboljenja, gastrointestinalnih problema drugih patologija.

Najčešći simptomi osoba koje su izgubile bitku sa koronom, u momentu dolaska u bolnicu, bili su kašalj, temperatura i nedostatak vazduha, a ređe dijareja. Ovakve simptome nije imalo 7,5 odsto pacijenata primljenih u bolnicu.

Što se tiče komplikacija kovida, najteža je bila tespiratorna insuficijencija (86,5 odsto), pa akutno oštećenje bubrega (23,3 odsto), superinfekcija (18,9 procenata) i na kraju oštećenje srčanog mišića (10,7 odsto).

Važno je reći da su podaci Instituta za zdravlje u Italiji objavljeni 22. oktobra i da su njime obuhvaćeni pacijenti od početka epidemije do sredine oktobra.

Kako se lečila korona
Analiza italijanskih stručnjaka bavila se i lečenjem kovida pa se u njoj navodi da su se najviše koristili antibiotici u momentu primanja u bolnicu (86,5 procenata), da je manje korišćena antiviralna terapija (57,6 odsto) kao i terapija steroidima (45,2 posto). U 26,5 procenata korišćene su sve tri terapije. Lek tocilizumab primilo je 4,6 odsto pacijenata.

Od prvih simptoma do smrti prolazilo je 12 dana, od simptoma do dolaska u bolnicu pet dana, a od dolaska u bolnicu do smrti nedelju dana.

Vreme od trenutka dolaska u bolnicu do smrti je šest dana duže kod pacijenata koji su bili na odeljenju intenzivne nege u odnosu na one kojima ovaj vid lečenja nije bio potreban - 12 dana u odnosu na šest.

Utvrđena je i sledeća statistia: od početka epidemije do danas procenat preminulih od kovida mlađih od 50 godina je 1,1. Većina preminulih imala je jednu ili više hroničnih bolesti, najčešće tri ili više. Nikakve prethodne bolesti nije imalo 3,5 odsto pacijenata, 13,3 je imalo jednu, njih 19,6 dve, a 63,6 odsto više od tri patološka stanja.

kurir.rs/RTS

BONUS VIDEO