PROF. DR SLOBODAN MARJANOVIĆ O ANEMIJI Proverite krvnu sliku, nedostatak gvožđa jeste najčešći, ali ne i jedini uzrok malokrvnosti

Analiza krvi je veoma važan parametar za dobro postavljanje dijagnoze i određivanje terapije jer deficit gvožđa jeste najčešći, ali ne i jedini uzrok malokrvnosti

PUTOKAZ KA DIJAGNOZI

Ovo stanje relativno brzo možete da rešite dijetom ili uzimanjem suplemenata (tri-šest meseci), ali prethodno svakako dajte krv na analizu i detaljno se konsultujte sa lekarom o terapiji. Nije svejedno, pravilno lečenje zavisi od težine i uzroka malokrvnosti - analiza krvi je veoma važan parametar za dobro postavljanje dijagnoze i određivanje terapije. - Jednom u šest meseci bi svakako trebalo da odete u laboratoriju, čak i ako ne osećate tegobe, proverite krvnu sliku i uradite druge neophodne analize krvi jer je to važno ne samo zbog utvrđivanja malokrvnosti već i otkrivanja raznih oboljenja na koje malokrvnost opominje. Naime, na lošu krvnu sliku utiču razna stanja u organizmu i ona je često putokaz, uz ostale nalaze, ka postavljanju dijagnoze - poruka je prof. dr Slobodana Marjanovića, interniste i hematologa. Koga danas ovaj problem najviše muči? - Trudnice, prevremeno rođene bebe, decu tokom razvoja, ali i odrasle sa hroničnim oboljenjima i autoimunim bolestima, kao i osobe koje se hrane na određen način (brza, suva hrana, vegetarijanci) u većem su riziku od pojave anemije. Važno je da shvate da mere prevencije za dobru krvnu sliku, uz pravilnu ishranu, obuhvataju i pomenute povremene kontrole krvi. To se odnosi na sve. Da li svaka anemija mora detaljno da se ispita? - Kompletna krvna slika i leukocitna formula, uz pojedine dopunske analize, predstavlja veoma važan deo ispitivanja jer doprinosi postavljanju prave i korektne dijagnoze. Mnoge hematološke i druge bolesti mogu da se manifestuju kroz promene u rezultatima analize krvi i da upute na moguću dijagnozu.

SVE SE ZAJEDNO POSMATRA

Na šta doktor može da posumnja? - Na lošu krvnu sliku zbog ishrane siromašne gvožđem ili nepravilne apsorpcije gvožđa mogu da utiču razna stanja u organizmu. Neke druge promene vezane za crvena i bela krvna zrnca i krvne pločice upućuju na zaključak da vas je savladala infekcija, ali i da li imate reumatološka ili hematološka oboljenja, sklonost krvarenju, čak i neku malignu bolest. Zato je obavezan i uvid u leukocitarnu formulu. Šta treba još i kako treba da proverimo? - Kod pojave anemije s nedostatkom gvožđa ili pojave povišenog nivoa gvožđa u serumu, treba se obratiti hematologu, posebno ako je reč o starijim osobama. Hematolozi posmatraju kakav je kvalitet crvenih krvnih zrnaca, ali i hemoglobina i hematokrita, koji, ako su smanjeni, mogu da budu pokazatelji nekog oblika anemije ili krvarenja. Kada je još potreban pregled hematologa? - Ako analiza pokaže da neko ima manjak belih krvnih zrnaca, posebno nekih njihovih podgrupa, što se vidi iz leukocitne formule, potreban je takođe pregled i konsultacija hematologa. Nijedan parametar se ne može posmatrati odvojeno - dijagnoza se može postaviti samo na osnovu celokupnih analiza i dodatnih pregleda. Tek tada može da se odredi prava terapija.

UOBIČAJENI SIMPTOMI

- preosetljivost na infekcije - umor - slabost - bleda koža - glavobolja - vrtoglavica, nesvestica - mučnina - kratak dah - bolovi u grudnom košu - hladne šake i stopala - poremećeni otkucaji srca (tahikardije)

PRIPREMA ZA LABORATORIJU

- Najbolje je da odete u laboratoriju u jutarnjim satima (7-10 h) - Uzmite poslednji obrok 12 sati pre odlaska u laboratoriju - Izbegavajte pojačanu fizičku aktivnost 24 sata pre uzorkovanja krvi - Nemojte da pušite jedan sat pre uzorkovanja krvi - Informišite stučno lice u laboratoriji o upotrebi lekova, insulinskih preparata, dijetetskih proizvoda

ŠTA KAŽE STRUKA

Oštećenje crvenih krvnih zrnaca povezano s koronavirusom može da bude odgovorno za višestruko oštećenje organa (ne samo pluća) kod osoba obolelih od kovida 19. Na to, između ostalog, utiču abnormalnost eritrocita, neravnomerna raspodela hemoglobina (prenosi kiseonik) u eritrocitima, zadebljanje spoljašnje membrane eritrocita ili razgradnja eritrocita.

(Piše Branka Mitrović, Foto: Shuttershtock)