Sunčevi zraci pozitivno utiču na kardiovaskularni sistem, poboljšavaju raspoloženje, imaju antibakterijsko dejstvo

Pre nego što su izmišljeni antibiotici, terapija izlaganja suncu bila je najuspešnija metoda lečenja raznih infekcija i drugih bolesti. Dokazano je da izlaganje suncu pozitivno utiče na kardiovaskularni sistem, poboljšava raspoloženje, pomaže kod visokog krvnog pritiska i aritmije, uravnotežava nivo holesterola i šećera, povećava energiju, izdržljivost, reguliše nivo hormona, smanjuje upale, povećava toleranciju na stres i smanjuje depresiju, ima antibakterijsko dejstvo i smanjuje rizik od raka.

Impresivna lista? A nas su preplašile priče o ozonskim rupama, raku kože i ostalim čudima. Naučnici širom sveta smatraju da je, ukoliko svedemo stil života i uvedemo zdravu ishranu, sunčeva svetlost odlična zaštita od mnogih bolesti.

Uravnoteženo izlaganje suncu jedna je od najefikasnijih metoda lečenja koja je ikad postojala. Sunčeva svetlost nas hrani energijom. Ako je nema, može nam pasti imunitet, što je preduslov za razvoj mnogih bolesti. Sunce ubija bakterije na našoj koži i popravlja nam raspoloženje. Razlog zbog kog žudimo za suncem kad ga nema jeste instinkt našeg tela koje traži svoju dozu okrepljujućih zraka.

U našem kraju planete klima nam dozvoljava da na suncu boravimo tokom cele godine. Naravno, nikako preterano, dugo i bez zaštite, jer može biti i štetno. Zimi, u proleće i jesen sunce nije opasno, dok se leti ne preporučuje boravak na suncu između 10 sati ujutro i pet po podne.

Ako baš tada morate da budete napolju, zaštita je obavezna. Naše telo je inteligentno. Tokom sunčanih dana stvara depoe vitamina D, koje kasnije koristi u periodima bez sunca.