Načelnik Klinike za bolesti zavisnosti Instituta za mentalne bolesti u Beogradu psihijatar prim. Dr Ivica Mladenović, kao u celom svetu, i u Srbiji se prvi udar droga dogodio u vreme hipi pokreta tokom 60-ih godina prošlog veka.

Međutim, masovnije počinju da se pojavljuju 80-ih godina i to uglavnom u velikim gradovima.

- Nažalost, tokom 90-ih se proširilo na celu Srbiju i do danas postoji trend kontinuiteta, pa i porasta. Ako pratimo promenu prioritetnih droga, tačnije psihoaktivnih supstanci koje su prisutne kod ljudi koji zloupotrebljavaju, 80-ih godina je to bilo rezervisano za velike gradove, urabane mlade ljude, ljude koji eksperimentišu sa različitim vidovima alternativne umetnosti, filozofije - kaže dr Mladenović. Kako ističe, heroin je dominantna droga u tom periodu.

- Interesantno je da od tog trenutka do danas heroin ima konstantnu ravnu liniju. Dakle, broj zavisnika od heroina u Srbiji je stabilan poslednjih 30 godina - ističe dr Mladenović.

profimedia0298564632.jpg
Profimedia 

DOBA MARIHUANE

Paralelno s tim, od 80-ih godina kod siromašnijih je prisutna zloupotreba marihuane.

Zloupotreba marihuana je u velikom trendu porasta tokom 90-ih i od 2000. godine na ovamo. Danas je marihuana ubedljivo droga broj jedan u Srbiji i svetu. Takode, u svim istraživanjima, najveći broj ljudi koji su probali psihoaktivne supstance probali su marihuana ukazuje psihijatar

Zabrinjavajuće je to da je marihuana jako prisutna kod mladih osoba.

Deca već sa 13-14 godi na su probala marihuanu, sa 15-16 godina ulaze u stabilnu fazu, da bi kasnije prešli u fazu zavisnosti. Lobi za legalizaciju marihuane je izuzetno jak, ali marihuana je droga koja daje ubedljivo najteže psihoze koje su videne u psihijatriji. To su ludila! Profil osobe koja doživi psihozu od marihuane je mlad muškarac uzrasta izmedu 16-23 godine. To su upravo one godine kada je marihuana izuzetno zastupljena i uglavnom je to populacija koja kod nas dolazi zbog teških psihoza od marihuane – ističe dr Mladenović.

AMFETAMINI

Danas je ekstremno prisutna zloupotreba amfetamina, popu- larno nazvana ,ulična droga" spid, ekstazi, kristal, met...

Kako ističe dr Mladenović, reč je o jeftinoj drogi koja često dovodi do teških posledica, oštećenja mozga, oštećena unutrašnjih organa i smrtnih ishoda. Tokom devedesetih i 2000. godina bio je jedan doktor u Srbiji koji se nažalost bavio proizvodnjom amfetamina.

EGZOTIČNE DROGE

Psihijatar navodi da su danas manje zastupljene takozvane „egzotične“ droge koje dovode do halucinacije.

Pre godinu-dve kod nas je bila na glasu ajahuaska, ali to nije nova stvar. U Amazoniji I Južnoj Americi se stotinama godina koristi u ritualne svrhe, to je biljka koja dovodi do halucinogenih stanja. Grupa halucinogenih droga je danas na neki način zapostavljena. Imale su svoj procvat u vreme hipi pokreta i čuvenog psihologa profesora sa Harvarda Timotija Lirija. Takođe, Hofman je stvorio LSD i tada je ova droga dostigla procvat

foto: Shuterstock

LEČENJE USPEŠNO SAMO AKO UČESTVUJE CELA PORODICA

Doktor Mladenović ističe da je broj zavisnika koji se godišnje javljaju Institutu je konstantan, a razlozi tome su višestruki. Napominje da zavisnici na lečenje dolaze kad upadnu u psihozu, ili kad budu uhvaćeni sa marihuanom pa ih sud uslovi lečenjem kao merom bezbednosti, ili pak na nagovor svojih roditelja, ali se u takvim situacijama opiru idejom „ja nemam problem".

Zavisnici su u velikom otporu prema lečenju. Mladi ljudi se javljaju na lečenje prevashodno zbog amfetamina. Nažalost , jako retko se javljaju zbog marihuane, a kada to učine, razlog je psihoza i tada je potreban zaista dug period da bi se izvukli iz tih psihoza. To su uglavnom mladi momci, izuzetno uspešni studenti i jako inteligentni ljudi, ali misle da je marihuana bezopasna - kaže dr Mladenović. Drugi problem tiče se široke zastupljenosti amfetamina, te kako kaže naš sagovornik, mladi kad dođu na lečenje obično kažu: „Svi moji drugari to uzimaju.“

- To jeste veliki problem jer za par stotina dinara možete bilo gde da kupite amfetamin i to sistemski mora da se rešava. Problem raste, ali se ne javljaju na lečenje - ističe psihijatar.

Naš sagovornik ukazuje i na problem nevladinih organizacija koje se bave lečenjem zavisníka jako to nije u njihovoj ingerenciji,

Nevladine organizacije mogu da pružaju socijalnu podršku, podšku pri zapošljavanju tih ljudi, ali ne mogu da leče zavisnike. Postoje čak i crkvene organizacije koje se bave lečenjem Jedna je stvar praviti komune od ljudi koji su prošli tretman lečenja, a sasvim druga prihvatiti ljude koji su aktuelno zavisní i lečiti ih lopatama, batinama i slično - kaže on, Institut za mentalno zdravlje je tercijarna ustanova za lečenje zavisnosti i obuhvata visokospecijalizovane programe lečenja.

- Nakon aktivne faze lečenja koja traje dva do tri meseca, lečenje traje još dve godine u produžením psihoterapijskim grupama. Svakako, porodica je tu jako značajna. Kada se javi problem narkomanije, to je problem cele porodice i po metodologiji Instituta cela porodica mora da se leči. Uglavnom kod nas dolaze mladi momci, dovode ih roditelji I imamo najbolje rezultate u jugoistočnoj Evropi u lečenju amfetamina, marihuane, kokaina, ali pod uslovom da se leči cela porodica - poručuje dr Mladenović.

foto: Shutterstock

kurir.rs/blic

Bonus video:

04:41
MARIHUANA Izvor: Kurir televizija