Pivo obiluje vitaminom B, smanjuje rizik od kamena u bubregu, opušta, jača kosti i dobar je izvor gvožđa

Danas se završava Bir fest i ako ste prethodnih pet noći proveli tamo uz pivo, učinili ste odličnu stvar za svoje zdravlje. Em ste uživali u muzici, em ste pili, verovali ili ne, zdravo piće! Pod uslovom da niste preterivali.

Prema objavljenim istraživanjima, pivo je bogato silicijumom, koji se lako apsorbuje u organizmu, a u toku su i istraživanja koja bi trebalo da potvrde da li ono ima uticaja na sprečavanje osteoporoze.

Pivo sprečava i mnoge bolesti. Dva piva za muškarce i jedno za žene sasvim su dovoljna za prevenciju moždanog udara i srčanih oboljenja. Takođe umereno konzumiranje piva smanjuje rizik od šećerne bolesti i dobro deluje na psihu, jer ne sadrži masnoće i tako podstiče opuštanje mišića.

Za većinu žena u menopauzi pivo je dobar dodatak ishrani, jer flavonoidi, koji se nalaze u njemu, smanjuju uticaj hormonskih oscilacija, a mogu nadoknaditi nivo estrogena. Osim toga, ono sadrži vitamine B kompleksa. Ima dobar odnos minerala - mnogo kalijuma, a malo natrijuma. Obiluje i magnezijumom, koji sprečava nastanka kamena u žučnoj kesi i bubrezima. Naravno, ni u čemu ne treba preterivati, pa ni u konzumiranju piva, ali slobodno možemo reći da je unošenje ove tečnosti u organizam veoma zdravo.

Velika je zabluda da pivo goji. Kad nam se stvori salo na stomaku, većina misli da smo dobili „pivski stomak“. Pivo samo po sebi ne utiče na povećanje telesne mase, već je problem u namirnicama koje smo skloni da jedemo uz pivo, tako da je to pitanje stila života i naših navika u zaštiti zdravlja. Naravno, uvek treba da imamo balansiran i ravnomeran pristup svemu.

Istorija piva

Pivo je jedno od najpopularnijih alkoholnih pića. Tokom 1985. ekipa Nacionalnog škotskog muzeja iz Edinburga iskopala je u Rimu, na jednom od hebridskih ostrva, posudu od terakote s nepoznatim sastojcima iz neolitskog doba. Analizom tog sadržaja dobijen je recept za pivo koje se pravilo iz zobi, ječma, meda i paprati. Ovo piće, za koje mnogi tvrde da je zapravo jelo, koristilo se već u predistorijskom razdoblju. Proizvodili su ga Kelti, Germani, Sloveni, Skiti... Pravljen je od ječma, pšenice, zobi i heljde, a mnogi stari narodi začinjavali su ga raznim mirođijama i medom. Današnji glavni sastojak je hmelj, koji se koristi tek od 13. veka.