OSETIO SAM ČVOR U PREDELU PREPONA I MNOGO ME BOLI! Dr Živković otkrio šta je u pitanju i kako najbolje rešiti PROBLEM!

Pacijenti na jednostavan i lak način dolaze do relevantnih i personalizovanih informacija. Ne može da zameni klinički pregled, ali razgovor sa stručnjacima je uvek bolja opcija od guglanja na internetu. Lekari su tu da preko anamneze pacijenta daju najbolje savete, a pitanja za naše lekare-saradnike možete da pošaljete na mejlzdravlje@kurir.rs.

1. Osetio sam nedavno izbočinu ispod kože u predelu prepona, u početku me to nije bolelo, ali sada, posebno prilikom naprezanja, boli. Mislim i da se uvećala. Kako mogu da se izlečim?

Kod vas je verovatno u pitanju ingvinalna (preponska) kila: masno tkivo ili deo creva izlaze kroz preponski kanal, tj. kroz oslabljeno mesto na prednjem trbušnom zidu. Najčešći je tip kile, pogađa više muškarce, a problem možete da rešite hirurškim putem, otvorenom ili laparoskopskom operacijom. Pojavu ste opisali kao izbočinu, može da se prikazuje i kao čvorić. Izbočina obično nestaje dok se leži, može i da se gurne nazad u trbušnu duplju. Bez obzira na to što ne kažete da pojavu prati otok u predelu mošnica, trebalo bi što pre da odete kod hirurga. Postaviće dijagnozu kliničkim pregledom - opipavanjem slabosti prednjeg trbušnog zida dok se vi po dogovoru naprežete, kašljete i stežete mišiće prednjeg trbušnog zida. Pregled UZ će predložiti ako postoji neka dilema u vezi sa postavljanjem sigurne dijagnoze.

Niste rekli koliko imate godina, ovo stanje može da bude prisutno od rođenja, a ima veze i sa starenjem i čestim napinjanjem. Slabljenje mišića događa se kod velikog napora pri podizanju tereta, gojaznosti, ako neko ima opstruktivnu bolest i često kašlje, naprezanja prilikom pražnjenja creva, čestih zatvora, trudnoće. Kod operacije odraslih ljudi se u cilju ojačanja slabog mesta na trbušnom zidu postavlja mrežica. Ako nije trenutno moguća, hirurg će predložiti nošenje posebnih pojaseva. Nose se do trenutka dok pacijent ne bude spreman za operaciju. Nelečena kila može dovesti do ukleštenja - strangulacije crevne vijuge, mučnine, povraćanja, jakih bolova.

2. Brine me pojava raka debelog creva kod jednog člana porodice. Lično nemam nikakve simptome ni znakove bolesti, ponekad sam teže praznio creva, ali to sam uspeo da regulišem ishranom. Mogu li i ja da obolim od karcinoma, čuo sam da genetika igra veliku ulogu. Imam 55 godina, da li mogu da učestvujem u skriningu?

Možete, skrining raka debelog creva je namenjen osobama starosti od 50 do 74 godine. Mlađe i starije osobe od ove starosne grupe nisu uključene. Inače, svako ko ima dugotrajne promene u navici pražnjenja creva (zatvor/proliv), bol u stomaku, krv u stolici, malaksao je, gubi na težini ili je zabrinut jer neko od članova porodice ima rak debelog creva ne bi trebalo da čeka poziv na skrinig, već da se javi izabranom lekaru, koji će ga uputiti specijalisti. Od raka debelog creva može da oboli praktično svako, najčešće se javlja kod ljudi između 50. i 74. godine oba pola (muškarci u odnosu na žene češće obolevaju - za 1,1-1,6 puta).

Testiranje uzorka stolice na prisustvo krvi, koja je nevidljiva golim okom, a koja je često prvi znak postojanja raka u debelom crevu, najčešće je korišćena metoda skrininga. Krv u stolici je alarmantan znak koji najčešće i dovodi pacijenta lekaru, jer pacijent odmah pomisli na najgore. To nije uvek siguran znak, u pitanju mogu da budu hemoroidi, polipi, zapaljenje... Rak debelog creva može dati mnoge druge simptome i znake koji su nespecifični i često se ignorišu. Neretko se kao prvi simptomi jave gubitak u težini, malaksalost, zamaranje, bledilo kože kao posledica anemije, koja se lako utvrdi analizom krvne slike. Javlja se zbog hroničnog, ali golim okom nevidljivog krvarenja iz tumora. Bolovi i grčevi u trbuhu, nadimanje takođe su mogući. Česti su i zatvor, proliv, njihovo smenjivanje.

Pacijent treba da se javi lekaru kada primeti bilo kakve tegobe. Prvo se radi test na okultno krvarenje, pa kolonoskopija ako je pozitivan rezultat pregleda stolice na skriveno krvarenje. Ako se vide promene, uzima se isečak tkiva, koji se daje na patohistološki pregled. Tu je i ispitivanje CEA tumorskog markera, koji je kod ove bolesti iznad referentnih vrednosti.

3. Čuo sam da je komunikacija sa lekarima preko telefona, tableta ili kompjutera razvijena kod nas, a s tim u vezi i za vaše ime. To je i meni potrebno, postoje li besplatne konsultacije?

Postoje, naravno. Treba samo zakazati termin, a ovim putem mogu da se reše brojni problemi. Lekarinfo se telemedicinom bavi više od osam godina, prvi smo u regionu pokrenuli ovaj vid komunikacije lekara i pacijenta. U početku su pacijenti bili veoma nepoverljivi, dok nije došlo do situacije da nisu mogli da dođu do svog lekara. Sve više se javljaju, pišu i traže termine za onlajn konsultacije. Epidemija virusa korona je definitivno doprinela povećanju broja poziva i zahteva: građani su uvideli prednost telemedicine, dostupnost lekara i mogućnost lakšeg razgovora s njima o svom zdravstvenom stanju. To je oduvek postojalo, ali ne u ovoj meri ili, bolje reći - u ovoj formi. Ko od nas nije u životu pozvao poznanika doktora telefonom i pitao za savet? Telemedicina je samo proširila mogućnosti, danas imamo na raspolaganju i SMS, video-poziv i mejl. Naš inovativni servis je ujedno prava podrška definitivno preopterećenom zdravstvenom sistemu. Upotrebnu vrednost ovakve tehnologije za pacijente prepoznalo je i Ministarstvo za inovacije i tehnološki razvoj, koje nas je nagradilo za podršku u prevazilaženju krize izazvane koronom.

Veoma je bitno da je s druge strane linije pouzdan i stručan zdravstveni radnik koji će blagovremeno reagovati na njegov upit i potrebu za komunikacijom. Pacijenti iz cele Srbije najčešće se opredeljuju za video-pozive. Čini se da tako lakše mogu da objasne šta je to što ih muči, nego npr. porukom ili mejlom. Takođe, ključ je poverenje, kada vide i čuju lekara s kojim razgovaraju. I naši lekari preferiraju ovaj vid konsultacija, omogućava im da što više i što bolje saznaju od pacijenta o njihovom problemu i na najbolji način odgovore. Često se zakazuju i kontrolne konsultacije kako bi lekari ispratili stanje pacijenta.

4. Dijagnostikovana mi je stabilna multipla skleroza (MS), pokretan sam. Preporučeni su fizikalna terapija i terapeutsko vežbanje posle procene funkcionalnosti i opšteg zdravstvenog stanja. Znam da ste pre svega hirurg, ali me interesuje vaše mišljenje oko vakcinacije protiv kovida 19. Moja doktorka je rekla da sam donesem odluku.

Vakcine protiv kovida 19 se smatraju bezbednim za obolele od MS. Manja efektivnost je primećena kod osoba koje koriste lekove iz grupe DMT, ali bolji je i slabiji odgovor nego nikakav. Sa dijagnozom MS koja je stabilna, rizik da obolite od korone je isti kao kod svake druge zdrave osobe (osim ako ne koristite neki od lekova koji modifikuju prirodan tok bolesti), jer vaš imuno sistem nije oslabljen bolešću. Nepokretni pacijenti (ležanje je rizik za nastanak upale pluća, a to kod vas nije slučaj), oni koji imaju problem sa iskašljavanjem sekreta i neke druge komorbiditete imaju povišen rizik.

Ako se ne vakcinišete i dobijete virus, može doći do prolaznog pogoršanja postojećih simptoma vaše bolesti, koji će se povući. Ipak, ozbiljnija infekcija može potencijalno biti okidač za nastanak relapsa. Rizici su u sveobuhvatnom zdravstvenom stanju, stanju imuniteta, stepenu transmisije virusa u zemlji u određenom trenutku i - rizični kontakti. Stepen onesposobljenosti, starije životno doba, gojaznost, muški pol, šećerna bolest i kardiorespiratorne bolesti glavni su faktori rizika za tešku formu kovida 19. Lekovi tzv. prve terapijske linije mogu da se koriste i kada je stepen transmisije virusa visok, to sada nije slučaj. Izuzetak su možda oni koji imaju niske vrednosti belih krvnih zrnaca. Nažalost, neki od lekova druge terapijske linije (visokoefektivni lekovi) mogu povećati rizik od obolevanja i/ili teške forme. I pulsna kortikosteroidna terapija može da povećava rizik od ozbiljnije forme kovida 19. Preporuke su da se bude u samoizolaciji 14 dana nakon primene terapije da bi se smanjila ova mogućnost.

Svim pacijentima savetujem da posebno obrate pažnju na smernice za smanjenje rizika od infekcije kovidom 19, koje uključuju često pranje ruku sapunom i toplom vodom ili dezinfekcionim sredstvom na bazi alkohola, izbegavanje dodirivanja lica, nosa, usta, rizičnih kontakta, držanje distance, nošenje zaštitne maske. Osobe sa MS trebalo bi da potraže lekarsku pomoć ako osete bilo kakve promene u svom zdravstvenom stanju.

U četvrtak na vaša pitanja o problemima sa kožom odgovara dr Magdalena Nikolić, doktor medicinskih nauka, lekar opšte medicine.

PIŠITE NAM:

Pitanje za lekare možete poslati na mejl: zdravlje@kurir.rs

(Kurir.rs/Zdravlje)

Bonus video: