NE UZIMAJTE PREVIŠE BRIGA NA SEBE: Zaista nema smisla da otvarate KIŠOBRAN dok ne počne da pada KIŠA, zar ne?

Prihvatite okolnosti takve kakve jesu i briga na kvadrat je rezultat sumnje u sopstvene kapacitete, piše dr Sanja Marjanović, klinički psiholog, psihološki savetnik sa edukacijom iz REKBT i vaspsiholog.com.

U svakodnevnom životu primorani smo da se suočavamo sa različitim problematičnim situacijama koje zahtevaju od nas da ih rešimo. Često ne možemo da smislimo rešenje za koje ćemo biti potpuno sigurni da je ispravno.

U takvim trenucima se može javiti briga. Brigu karateriše lanac misli/slika kojima se najčešće predviđaju negativni ishodi situacija, pri čemu dolazi do aktiviranja straha, odnosno anksioznosti.

Svi ljudi brinu i to je neosporna činjenica. Međutim, osobe koje preterano brinu: • Zamišljaju sebe kako ne uspevaju da reše problem i kako zbog toga doživljavaju visok nivo uznemirenosti • Neprestano "vrte" različita moguća rešenja situacije ne bi li našli savršeno • Žele da budu potpuno sigurni da je rešenje problema adekvatno i ako nisu u potpunosti sigurni oni ga odbacuju • Imaju osećaj bespomoćnosti jer ne znaju kako da prevaziđu problem • Često brinu o problemima na čiji ishod mogu malo ili ni malo da utiču • Briga kod njih postaje proces koji je opterećujući, ponavlja se iz dana u dan, imaju utisak da ne mogu da je kontrolišu, izaziva stalnu napetost, uznemirenost, umor, problem sa koncentracijom, spavanjem...

DA NE ODE U NEDOGLED

Osobe koje preterano brinu mogu verovati da je briga korisna. Oni imaju uverenja da ukoliko predviđaju samo negativne ishode različitih situacija, da će tako biti pripremljeni na najgore, da time što brinu pokazuju svoju odgovornost ili posvećenost, da se tako neće razočarati ako se desi nešto negativno i sl. Ova razmišljanja održavaju brigu i čine da se osoba oseća još više anksiozno, potišteno, i ne dovode do bilo kakvog rešenja. Ono što održava brigu jeste i uverenje da moramo imati rešenje za koje smo u potpunosti sigurni da je adekvatno, što u mnogim situacijama nije moguće. Takođe, ako verujemo da ne možemo da rešimo problem, odnosno da za to nismo sposobni - briga se može nastavljati u nedogled.

Pre svega, bitno je da zapitamo sebe koliko zaista možemo da utičemo na rešavanje nekog problema. Na primer, ako brinete o tome da li ćete zakasniti na posao, onda treba da preduzmete sve moguće postupke koji će smanjiti mogućnost da se to desi (ustanite dovoljno rano kako biste mogli da obavite sve što je neophodno pre polaska za posao, uračunajte u to neke okolnosti koje se takođe mogu dogoditi - gužva u saobraćaju i sl.). Ipak, nekada se može desiti da zaista zakasnite. U tom slučaju razmislite šta biste mogli da uradite ako se to dogodi. Koja su rešenja ako se ipak desi ono što je najgori scenario?

Iako je ovo banalan problem, ovako treba da postupate sa bilo kojom situacijom povodom koje ste zabrinuti. Preterana briga je rezultat sumnje u naše kapacitete da možemo da rešimo problem, zato je najbolje da umesto da brinete date sebi neka moguća rešenja. Takođe, pomirite se s tim da ne možete da predvidite sve situacije. Treba da se fokusirate samo na ono što vi možete da uradite povodom tog problema, a ono što nije do vas prosto nije vredno razmatranja.

BUDITE SAMI SEBI LEK

Kod osoba koje preterano brinu često se dešava da i kada dođu do rešenja, briga ne prestaje, ili, pak, brinu o problemima na čije rešenje ne mogu da utiču. Lanac misli/slika se i dalje nastavlja, napetost raste, strah raste, dolazi do opadanja efikasnosti, umora, oni imaju utisak da ne mogu podneti to emocionalno stanje u koje ih dovodi neprestana briga. Onda se javljaju misli koje su vezani za samu brigu kao proces, osoba ima utisak da ne može da kontroliše brigu i da će je briga dovesti u još gore emocionalno stanje koje neće moći da prevaziđe. U ovakvim situacijama govorimo o patološkoj brizi, zapravo to je briga koja nas ometa da normalno funkcionišemo. Kada se briga automatizuje, postane proces koji se iznova i iznova dešava u našoj glavi i imamo utisak da se sam od sebe odvija i kao da nemamo vise kontrole nad njim, onda je potrebno da naučimo kako na pravi način ovaj proces da zaustavimo.

Kognitivno bihejvioralni tretman preterane brige podrazumeva: učenje osobe kako da prestane da brine povod brige, otkrivanje i osporavanje iracionalnih uverenja o korisnosti brige, jačanje stepena tolerancije na neizvesnost, otklanjanje disfunkcionalnih ponašanja koji doprinose održavnju brige, povećanje stepena kontrole nad brigom (učenje odlaganja brige), povećanje stepena konkretnosti mišljenja o problemu i obučavanje osobe procesu i strategijama rešavanja problema. P.S. Neko reče: Odvojite pola sata dnevno kako biste brinuli sve svoje brige, a onda u to vreme lezite i odspavajte.

(Kurir.rs/Zdravlje)

Bonus video: