POD UDAROM VRUĆINE: Visoke temperature ruše imunitet, a OVO su načini da ih izbegnete i da se ZAŠTITITE kad upeče ZVEZDA!

Na oslabljenu odbranu lepe se brojne tegobe, evo načina kako da ih izbegnete ili umanjite, a hronični bolesnici, posebno astmatičari i dijabetičari, osobe starije od 65 godina i pacijenti koji boluju od malignih bolesti su, uz decu, najosetljiviji kada upeče zvezda piše doc. dr sc. med. Nevenka Raketić, specijalista imunologije i pedijatrije.

Naše klimatsko područje se ne naziva više područje s umerenom kontinentalnom klimom, nego balkansko mediteransko klimatsko područje. Promena u terminologiji dosta govori o promeni klime u Srbiji - polako kod nas postaje uobičajena mediteranska klima. Ako se ova tendencija nastavi, naučnici pretpostavljaju da se ljudski organizam mora promeniti u cilju adaptacije na nove uslove.

Globalno otopljavanje i dugotrajni talasi vrućine imaju za posledicu smanjenje funkcije imunosistema; duže trajanje visokih spoljnih temperatura dovodi do poremećaja urođenog imuniteta (sistema komplementa, fagocitoze, stvaranja citokina), kao i stečenog imuniteta u vidu smanjenog stvaranja antitela i limfocita.

Deca su najviše osetljiva na visoku spoljnu temperaturu jer u mlađem uzrastu još nije potpuno razvijen centar za termoregulaciju u mozgu, a pored njih, na vrućine i smanjenje imuniteta posebno reaguju hronični bolesnici (astma, dijabetes), stariji od 65 godina i osobe koje boluju od malignih bolesti. Treba navesti još jednu grupu osetljivih, a to je siromašni sloj stanovništva, gde zbog hronične neuhranjenosti i loših uslova života veliki uticaj imaju dugotrajne vrućine. Neuhranjenost podrazumeva nedovoljan unos proteina i ugljenih hidrata, kao i određenih vitamina i minerala, što ometa normalnu funkciju imunosistema.

Kod dece vrućine u dužem vremenskom periodu mogu da dovedu do atrofije limfnih organa, kao što su slezina, timus i limfne žlezde, kao i do smanjenog odgovora na vakcine. Smanjenje svih navedenih funkcija imunosistema, koje predstavljaju odbranu organizma, i kod dece i kod odraslih povećava podložnosti infekcijama i nastanku bolesti.

Pored navedenog dejstva na imunitet, trpe i drugi sistemi, posebno hematopoetski sistem, gde se stvaraju sve ćelije krvi. Kao posledica vrućina dolazi do smanjenja broja eritrocita i nivoa hemoglobina, što može dovesti do razvoja anemije. Globalno otopljavanje dovodi do povišenih temperatura, više padavina i oslobađanja gasova "staklene bašte", što može imati za posledicu duže i intenzivnije cvetanje mnogih biljaka i time produžavanje sezone alergijskih bolesti.

Izlaganje dugotrajnim vrućinama dovodi do smanjenja lokalnog imuniteta u respiratornom traktu i pre svega urođenog imuniteta, zbog čega je organizam podložniji bakterijskim i virusnim infekcijama. U prilog tome postoje istraživanja koja su pokazala da su epidemiji ptičjeg gripa u Kini prethodile velike promene u temperaturi (čak i u zimskom periodu toplota može da utiče negativno na imunitet, i to u slučaju pregrejanih ili nedovoljno provetrenih prostorija, ako mnogo ljudi boravi u prostoriji).

Svi, posebno hronični bolesnici, da bi izbegli ova stanja, treba u organizam da unesu dovoljno tečnosti, najmanje osam čaša dnevno, a u vrelim letnjim danima koji su pred nama poželjno je i više (vodu, nezaslađene čajeve, prirodne sokove, mleko i jogurt). Hrana treba da je kuvana ili pečena na roštilju, bez jakih dodataka ili začina. U jelovnik treba uvrstiti namirnice za koje je dokazano da podstiču funkciju imunosistema: paradajz, brokoli, spanać, slatki krompir, šargarepu, tikvu, crni i beli luk. Od voća se izdvajaju jagode, papaja, guava, crveni grejpfrut, borovnice, kajsije, mango, banane. Najbolji su izvor vitamina i antioksidanasa i treba ih što više koristiti. Ako se koriste suplementi, za vitamin E i cink je utvrđeno da stimulišu rad imunosistema, posebno ako je došlo do poremećaja usled dugotrajnih vrućina. Na imunitet utiče i dužina spavanja, odrasli treba da spavaju između sedam i devet sati. U toku spavanja se luče brojni imunski faktori, kao i supstance koje suzbijaju apetit.

Sve ovo može naš organizam zaštititi od infekcija. Najčešće letnje infekcije su virusne, izazivaju ih rotavirusi ili adenovirusi, a manifestuju se tegobama u digestivnom traktu - povišena temperatura, povraćanje i dijareja su simptomi. Slične tegobe izazivaju i neke bakterije koje se ubrzano razmnožavaju na višim temperaturama, posebno u osetljivim namirnicama: mlevenom mesu, sladoledu ili majonezu. Od bakterija najviše stomačnih tegoba izazivaju salmonela, šigela, jersinija i kampilobakter. Budite posebno oprezni ako se kupate u javnim bazenima - ako su nedovoljno hlorisani, može se u njima naći ameba koja izaziva zapaljenja mozga i moždanih ovojnica. Leto je i sezona komaraca, gde je uobičajeno da nakon uboda dolazi do blagog otoka ili alergijske reakcije. Ali oni ubodom mogu da prenesu i virus Zapadnog Nila, koji može da ima teške komplikacije - moguće je zapaljenje mozga, čak i smrtni ishod.

(Kurir.rs/Zdravlje)

Bonus video: