Miran san i bezbrižan dan za obolele i njihove roditelje

Najveća noćna mora svakog roditelja jeste bolest, posebno neizlečiva poput dijabetesa. Dani puni neizvesnosti i neprospavane noći samo su neki od problema koji more roditelje dece obolele od dijabetesa.

“Kao i svi roditelji koji brinu na različite načine i strahuju od nekih nemilih događaja kojima mogu biti izložena njihova deca van kuće, mi pored tih strahova imamo i dodatne strahove u vezi sa dijabetesom. Naravno najveći strah je da joj ne pozli zbog hipoglikemije. Međutim, svesni činjenice da oscilacije šećera nastaju 24 sata dnevno naš strah i briga ne prestaje ni noću. Zbog toga naše noći nisu opuštene već se budimo i dok ona spava proveravamo vrednosti šećera u krvi. Ponekad je to ređe ali ima dana kada su češće i veće oscilacije glikemije. Tada joj proveravamo noćnu glikemiju i po par puta”, ističe Ivonina mama Ljiljana.

Srećom, moderna medicina uznapredovala je mnogo u poslednjih 10 godina, te je kontrola glikemije danas mnogo lakša i nudi veliku pomoć roditeljima i pacijentima.

“Otkad koristimo senzor za stalni monitoring glikemije u svakom trenutku imamo uvid u vrednosti njenog šećera u krvi. Da bismo znali vrednosti glikemije više nije potrebno često bockanje već se prosto vrednost očita preko aplikacije na telefonu. Jasno je da svaki ubod manje značajno povećava kvalitet njenog života, a rasterećuje i nju i nas”, kaže Ljiljana, čije dete već 3 i po godine živi sa dijabetesom pa je upoznata sa problemom bockanja, podliva i bolova koje injekcije i vađenje krvi znaju da ostave kod osoba obolelih od ove bolesti.

Osim manjeg broja uboda, senzori za stalni monitoring daju roditeljima dodatnu podršku time što u svakom trenutku putem aplikacije na telefonu mogu da saznaju kako im je dete.

“Na taj način imamo utisak kao da smo pored nje i u svakom trenutku možemo da odreagujemo savetom. Osim toga, postoji i mogućnost da se aplikacija zvučno oglasi kada su vrednosti šećera niže ili više od željenih, što nas dodatno relaksira, pogotovu noću, jer ne moramo da je budimo svako malo da proverimo stanje, već je senzor čuva i daje nam dovoljno vremena da odreagujemo ako dođe do promena”, objašnjava Ljiljana.

Prema rečina dr Slađane Todorović, pedijatra-endokrinologa i šefa Kabineta za dijabetes na Institutu za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije "Dr Vukan Čupić" po pravilu deca imaju značajno nestabilniju glikemijsku kontrolu dijabetesa, nego odrasle osobe.

“Imajući u vidu da najveći broj dece ima insulin zavisni oblik dijabetesa, nestabilnost kontrole glikemija može dovesti i do značajnih hiperglikemija i hipoglikemija. Stoga je korišćenje senzora za kontinuirano merenje glukoze jedan od najboljih načina da preveniraju najozbiljine akutne, a kasnije i hronične komplikacije dijabetesa. Pre svega mislim na sprečavanje pojave teških hipoglikemija, kao i da spreči pojave ekstremno visokih vrednosti glukoze i pojave ketoacidoze (izraženo teškog stanja kod dece, koje karakteriše izražen nedostatak insulina u telu). Sve ovo ima daleko veći značaj kod male dece obolele od dijabetesa melitusa tipa 1. Takođe, sa ovom metodom roditelji imaju uvid u vrednosti glukoze kod svog deteta čak i kada nije u njihovoj neposrednoj blizini, što umnogome olakšava vraćanje porodice u normalne tokove života”, objašnjava dr Todorović.

Do prošle godine, kada je u Srbiji odobren senzor za kontinuirano merenje nivoa šećera u krvi za decu mlađu od 18 godina, standard u terapiji je bilo višestruko bockanje u toku dana kako bi se proverilo stanje ali i brza reakcija kada se dogodi ketoacidoza. Međutim, prednosti korišćenja senzora za stalni monitoring i merača su višestruke.

“Sa pojedinačnim merenjima na glukometru, možete videti samo trenutno stanje, koje ne mora da odgovara kretanjima glikemija. Sa senzorima, sa manjim brojem uboda imate kompletniju sliku. Kako bi to približila roditeljima ja obično kažem da je merenje glikemije sa meračem kao vožnja automobila prilikom koje malo vidite, a malo ne vidite put, a morate da dođete do cilja. Sa senzorima sve vreme vidite put pa možete i bezbedno da vozite do svog cilja”, objašnjava dr Todorović i dodaje da “neki od roditelja čija deca su prešla na senzor za stalni monitoring kažu da su tek sad uspeli da prespavaju celu noć posle i nekoliko godina bdenja nad svojim detetom“.

Danas u svetu od dijabetesa boluje približno 366 miliona ljudi, a Svetska zdravstvena organizacija i Međunarodne federacije za dijabetes procenjuju da će broj obolelih od dijabetesa do 2030. godine dostići čak 552 miliona. Iako se najviše incidencije registruju u razvijenim zemljama, najveći porast obolelih očekuje se u zemljama u razvoju. Kada je u pitanju Srbija, oko 10 odsto stanovništva, odnosno oko 700.000 ljudi boluje od dijabetesa. Dok je u svetu peti, u Srbiji je dijabetes treći vodeći uzrok umiranja od svih uzroka smrti i peti uzrok opterećenja bolešću. Zbog toga je cilj moderne medicine, koja se sve više oslanja na nove tehnologije, da pronađe nove načine za bolju kontrolu ove, za sada neizlečive bolesti.

„Mislim da će u narednim godinama tehnološka podrška biti veoma važna za kontrolu dijabetesa. Imajući u vidu da nam je cilj da vrednosti glikemija kod dece sa tipom 1 dijabetesa budu što bliže normalnm vrednostima, ova vrsta podrške će imati sve veći značaj. Cilj je takođe da se olakša svakodnevno funkcionisanje, smanjiti broj uboda kako za određivanje glukoze tako i za davanje insulina”, ističe dr Todorović.

Senzor za kontinuirani monitoring šećera u krvi, koji je Republički fond za zdravstveno osiguranje obezbedio za sve obolele mlađe od 18 godina, se sastoji od tri komponente: malog senzora umetnutog u potkožno tkivo, odašiljača koji prihvata podatke senzora i šalje ih u treću komponentu, monitor, odnosno aplikaciju na mobilnom telefonu. Glavna prednost senzora jeste što roditelji dobijaju i svoju aplikaciju putem koje mogu da prate zdravstveno stanje svog deteta u realnom vremenu, koja im dodatno šalje obaveštenje kada nivo šećera krene da se menja te mogu pravovremeno da reaguju i spreče ketoacidozu i hospitalizaciju.

Promo tekst