OSEĆANJA SU ZAČIN ŽIVOTA, A NE GOSPODAR: Ne treba od njih da pravimo DRAMU, ni da ih ODBACUJEMO, a ova 4 pricipa pomažu u KONTROLI

Postoje četiri osnovna principa koja treba da primenjujemo kako bismo ostvarili kontrolu nad sopstvenim emocijama piše dr Vladimir Mišić, psiholog i psihoterapeut, Vaspsiholog.com

Svi žele kontrolu nad sopstvenim emocijama, posebno onim neprijatnim. Ali ono što većina ljudi smatra pod kontrolom emocija zapravo nije prava kontrola, već bi se pre moglo nazvati otporom ili unutrašnjom borbom s vlastitim emocijama. Kad se jave neprijatna osećanja, većina im se opire, pokušava da ih potisne, izbaci, izbegne, analizira osećanja ili sebe, uživljava se u imaginacije koje prate osećanje što dovodi do katastrofiziranja, dramatizovanja... Svi ti manevri ne pretstavljaju kontrolu, već unutrašnju borbu koja dovodi do toga da je osoba u konfliktu sama sa sobom, do neprijatne unutrašnje tenzije, anksioznosti i istrajavanja neprijatnih osećanja.

Ne možemo da istisnemo emocije iz života, da živimo bez ikakvih osećanja - ona su deo ljudske prirode. Ali to ne znači da treba da živimo u drami, da stalno budemo emocionalno reaktivni i da često doživljavamo intenzivna osećanja. Moramo da naučimo kako da se nosimo sa osećanjima tako da ona budu začin našeg života, ali ne i gospodar. Osećanja se javljaju spontano i automatski, nesvesno. Radeći sa mnogo klijenata i samim sobom (najtežim klijentom), došao sam do uvida da postoje četiri osnovna principa koja treba da primenjujemo kako bismo ostvarili kontrolu nad osećanjima.

PRVI PRINCIP Podrazumeva da kada se javi neko snažno, obično negativno osećanje, zadržimo svest o tome da je to samo osećanje, a ne realnost i da nije odlika identiteta. Kada se jave intenzivna negativna, ali i pozitivna osećanja, ljudi automatski usmeravaju svu svoju pažnju na njih i to može dovesti do toga da osoba ima autentični doživljaj da je to realnost. Taj osećaj je posledica sužene pažnje koja je ograničen resurs - kada se suzi na jedan doživljaj ili ideju to postaje autentičan i snažan osećaj koji se automatski izjednačava s realnošću.

Dobar primer za to jeste gledanje filma u bioskopu: udubite se, doživljavate emocije kao da je to što gledate realnost u kojoj vi učestvujete. To se dešava zato što je pažnja sužena i skroz fokusirana na film i zbog toga je umanjena sposobnost kritičnog mišljenja na osnovu kog bi napravili kritičku distancu prema onome što doživljavamo i opažamo. Ali ako se podsetite da je to samo film, "magija" nestaje. Isto uradite i kada osećate neka intenzivna neprijatna osećanja. Možete podsetiti sebe da su to samo osećanja, a ne realnost i da vi niste to osećanje, naučena reakcija koju ste upražnjavali i potkrepljivali duže vreme, a koja ne govori ništa o vama kao osobi i tome ko ste vi.

DRUGI PRINCIP Osećanja mogu da budu posledica vaših nerealnih zahteva prema sebi, svetu ili drugima. Ako neko osećanje neće da prođe, upitajte sebe šta je to što zahtevate od sebe /drugih/ sveta, da li je to realistično i da li je neophodno da to imate/postignete. Kada shvatite da nije, odustanite od tog zahteva i primetićete da neprijatna, intenzivna osećanja nestaju.

TREĆI PRINCIP Podjednako je bitan kao i prvi. Kada se javi bilo koje osećanje, ne treba da mu se opirete ni mentalno ni telesno ako želite da zaista imate kontrolu nad njim. Opiranje ga pretvara u unutrašnji konflikt koji će rezultirati anksioznošću - neprijatno osećanje će trajati duže. Ako se ne opirete, ne može da traje više od 90 sekundi.

Mentalno opiranje je kad analizirate osećanje dok traje, telesno podrazumeva da se stežete i/ili ograničavate disanje kako biste umanjili sam osećaj u telu. Možete se baviti analizama kada osećanje prestane ako smatrate da je to važno za vas. Na nivou tela, prepoznajte gde su tenzije i napetosti i voljno ih otpustite koliko možete, izdišite polako i do kraja i prepustite se osećajima - jednostavno tolerišite ono što osećate. Nijedno osećanje samo po sebi nije neprijatno, ono što je neprijatno i bolno je otpor ka tim osećanjima a ne sama osećanja.

ČETVRTI PRINCIP Većina ljudi je sklona da se gotovo automatski uživljavaju u misli i imaginacije, koje su sastavni deo nekog osećanja (zamišljanje šta bi bilo kad bi bilo i sl.). Ako želite to da prevaziđete, prestanite da ih potkrepljujete. Pažnju investirajte samo u ono što smatrate važnim. Primenite to na osećanja koja želite da prevaziđete. Kada se jave, postaćete svesni osećanja i doživećete ih, ali ne idite dalje od toga. Pustite misli da same naviru, dolaze i prolaze bez toga da se vi njima aktivno bavite. Ako to učinite, ubrzo ćete primetiti da počinju da slabe, blede i prolaze zajedno sa osećanjem koje ih prati. Ne morate posmatrati te misli, tretirajte ih kao nevažni šum koji trenutno čujete.

Važno je da primenjujete sva četiri principa, da to radite uvek kada osetite neko neželjeno osećanje. Budite istrajni i uporni. Ako vam nekada ne pođe za rukom - nije smak sveta. Uradite to sledeći put. Vežbajte i budite istrajni, to će doneti rezultate.

(Kurir.rs/Zdravlje)

Bonus video: