IMAM BOLOVE I GRČEVE U STOMAKU, ČESTO ME PRATI DIJAREJA: Doktor internista savetuje šta uraditi i kako tretirati ovu OPAKU BOLEST

Pacijenti postavljaju pitanja i na jednostavan i lak način dolaze do relevantnih i personalizovanih informacija. To ne može da zameni klinički pregled, ali razgovor sa stručnjacima je uvek bolja opcija od guglanja na internetu.

Na vaša pitanja je odgovarao prof. dr Goran Bjelaković, specijalista interne medicine, gastroenterolog, profesor interne medicine na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Nišu, svetski priznati ekspert za suplemente.

1. Imam bolove i grčeve u stomaku, često se javlja dijareja, dugo me prati. Primetio sam i sluz u stolici, ponekad i koju kap sveže krvi. O čemu se radi, koliko je opasno i kako mogu da stabilizujem ovo stanje?

Treba uraditi analize krvi, SE (sedimentacija) i CRP (C reaktivni protein), antitela ANCA, ASCA, obavezno analizu stolice i koprokulturu, kolonoskopiju, biopsiju creva i PH analizu, rendgen s barijumom, CT ili MR enterografiju, po potrebi CT ili MR abdomena i male karlice; simptomi koji se navode ukazuju na ulcerozni kolitis.

Podložne su osobe oba pola. Simptomi se označavaju kao slabo izraženi ako imate povremeno krv u stolici. Srednje prate dijareja, grčevi, česti nagoni za izbacivanjem stolice uz osećaj neispražnjenosti, bol pre pražnjenja, krv i gnoj u stolici, groznica, tahikardija, anoreksija, osetljivost duž celog kolona, bolni prolaz krvi kroz čmar bez stolice. Jako izraženi su žestok bol, koleriformni proliv, povraćanje, prostracija, toksični megakolon. Najčešći su slučajevi srednje ili slabo izraženih simptoma. Moguće su i kožne promene, iritis, poliartritis, bolovi u velikim zglobovima, perforacije, fistule, ishiorektalni apscesi, oštećenja jetre, oralne i analne ulceracije (monilijaza), stomatitis, glositis, tromboze u malim krvnim sudovima i duboke venske tromboze, stenoza.

Nakon pregleda biće vam objašnjeno kako da regulišete deficit vitamina, proteina, elektrolita. Preporučuju se i odmor, psihološka potpora, simptomatsko lečenje proliva i zatvora, antibiotici po potrebi. Propisuju se kortikosteroidi: veće doze, srednje, pa doze održavanja i lokalno klizme. Najteži oblici zahtevaju hirurško lečenje, a akutni antišok terapiju, infuziju, antibiotike širokog spektra. Bolest prate periodi poboljšanja i pogoršanja. Rano otkrivanje obezbeđuje bolju prognozu.

2. Svakodnevno smo bombardovani informacijama o značaju vitamina, potrebi da ih nadoknađujemo uzimanjem suplemenata, naročito od početka pandemije kovida 19. Vi ste učestvovali u međunarodnom istraživanju o uticaju pojedinih vitamina na organizam, čujem da vas citiraju svugde po svetu. Da li ima nekih koristi od uzimanja vitamina, odnosno da li ima štete?

Istina je da vitamine koristimo u daleko većim količinama nego što su nam potrebni. Tokom istraživanja smo tražili efekte beta karotena, odnosno vitamina A, C, E i selena u prevenciji bolesti i ustanovili da ukoliko se ne radi o nedostatku vitamina, od konzumiranja nije bilo nikakvog efekta. Jedan od modela je čak pokazao povećanu smrtnost u odnosu na placebo grupu. Rađena je i revizija studije, objavljena je u nekoliko naučnih časopisa, a naši prvobitni rezultati su bili potvrđeni.

Osim vitamina C, koji ima neutralan efekat, ali se i dalje ispituje, jedino povoljno dejstvo imao je D3. Ovaj vitamin prirodno postoji u našoj koži, ali vrlo često nedostaje starijim osobama koje se slabije kreću i nisu toliko često na suncu. Kao loš se tokom istraživanja pokazao vitamin E, koji ne samo da nije imao nikakav uticaj na poboljšanje stanja kod obolelih od kancera već je povećao smrtnost. U svim studijama su uzete u obzir doze koje nam svakodnevno preporučuju, ali i one maksimalne, pa čak i više od dozvoljenih - rezultati su bili slični svakog puta.

Manjak vitamina C može da dovede do pojave bolesti, skorbuta, ali nisam za to da ljudi treba da uzimaju velike količine bilo kojeg vitamina ako se ne radi o njegovom nedostatku. Prevelike koncentracije, koje se inače koriste u Evropi i kod nas, a čak 50 odsto Amerikanaca uzima vitamine - ne valjaju. Vitamine treba unositi hranom, a ne veštačkim putem. Zato osobe koje se adekvatno hrane, odnosno svi oni koji imaju uravnoteženu ishranu, bogatu povrćem i voćem, nemaju nikakvog razloga da brinu. Dotle se i dalje radi na ispitivanju vitamina i njihovom uticaju na naše zdravlje.

3. Kad je potrebno da se rade pregledi za rano otkrivanje karcinoma debelog creva? Da li je kolonoskopija jedini način, mnogi je opisuju kao vrlo neprijatnu proceduru? Kako se postavlja dijagnoza oboljenja?

Prema zvaničnim vodičima, posle 50. na svakih pet ili 10 godina potrebno je da se radi skrining - kolonoskopija za rano otkrivanje karcinoma debelog creva, a razmatra se spuštanje granice na 45 godina: zloćudna bolest debelog creva, kako se to u narodu kaže, u svetu je treći vodeći maligni tumor u muškoj, a drugi u ženskoj populaciji. Uočava se porast broja obolelih mlađih od 40 godina, a četvrtina novoobolelih je mlađa od 50 godina.

Kolonoskopija za rano otkrivanje je pregled kod ljudi koji nemaju tegobe, ali imaju faktor godina i/ili pozitivan pregled stolice na skriveno krvarenje. Ne mora da bude neprijatan uz sedaciju. To je endoskopska procedura koja omogućava prikaz izgleda unutrašnjosti celokupnog debelog creva i završnog dela tankog creva. Izvodi se endoskopskim instrumentom - kolonoskopom, koji ima oblik fleksibilne dugačke cevi s video-kamerom na vrhu. Radi se u cilju dijagnostike upalnih procesa sluznice debelog creva, divertikuloza (kesastih proširenja) i tumora creva, ali može da se radi i u terapijske svrhe (uklanjanja polipa). Gastroenterološke procedure izvode specijalisti interne medicine - gastroenterolozi sa svojim timom (doktor anesteziolog i medicinska sesrta), a da bi procedura mogla da se obavi, debelo crevo mora biti oslobođeno sadržaja, što se postiže upotrebom lekova koji prazne creva i dijetom. Veoma je važna dobra priprema pre izvođenja procedure, kako bi se izveo kvalitetan pregled!

Dijagnoza karcinoma se postavlja kad se vidi tumorska promena, s koje se obavezno uzima isečak. Inače, ako postoji maligna bolest, ne moraju da budu izražene tegobe, bolest ima podmukli tok. Nekad se javlja krvarenje koje vidimo golim okom, odnosno krvarenje koje se detektuje pregledom stolice na skriveno krvarenje. Ponekad je prisutno nadimanje, osoba oseća bolove ili nelagodu u trbuhu, smenjuju se zatvor i prolivaste stolice. Stolice mogu da budu neredovne, uz lažne pozive. Javljaju se sužavanje stolice, malokrvnost, neželjeni gubitak u telesnoj težini.

4. Članu uže porodice dijagnostikovana je Kronova bolest. Reč je o mlađoj osobi, svi smo zbog ovoga vrlo uznemireni. Kakvo je to oboljenje, da li mogu da se saniraju tegobe koje ima (nisu jako izražene) ili je neophodan operativni zahvat? Zasad je dobio specifičan plan ishrane s obzirom na to da je izgubio na telesnoj težini, ali s manjim unosom vlakana. Određeni su i kortikosteroidi.

Oboljenje je nepoznate etiologije, karakteristično po zapaljenju segmenta creva i tendenciji ka stvaranju fistula i striktura sa pretežnom lokalizacijom na predelu koji sprečava vraćanje sadržaja iz debelog u tanko crevo. Najčešće se javlja između 15. i 30. godine, kod oba pola, 15% ima obolele rođake. Uzroci mogu da budu pušenje, kontraceptivne pilule, infektivni agensi (atipične mikrobakterije), poremećaj imunološkog sistema, ishrana rafinisanim šećerom.

Simptomi zavise od lokalizacije, dominantni su proliv, bol u trbuhu, gubitak težine. Akutno stanje ide s povišenom temperaturom, gubitkom apetita, mukom. Zahvaćenost kolona se ispoljava pretežno prolivom, ređe rektalnim krvarenjem, a vancrevna ispoljavanja bolesti su češća nego kad je u pitanju tanko crevo. Perianalna zahvaćenost manifestuje se fisurama, ulcerisanim hemoroidima i ulkusima. Apscesi, retko i anovaginalne fistule i strikture se viđaju kao osnovna bolest ili komplikacija. Vancrevne komplikacije su, u stvari, sistemska ispoljavanja bolesti koja obuhvataju: artritise, ankilozirajući spondilitis, eritema nodozum, promene na očima, episkleritis, uveitis, aftozni stomatitis, masnu jetru, renalnu kalkulozu, nutritivne deficite, moguće malapsorpcije, hronične bolesti.

Najvažniji je jasan histološki nalaz, uz karakterističan RTG i endoskopski nalaz, ali se sigurna dijagnoza retko postavlja zbog često neizvodljive duboke biopsije sluznice. Ponekad je potrebna laparotomija za potvrdu dijagnoze, a UZ može da prikaže zadebljan zid creva, kao i zapaljenski infiltrat. Najteža je razlika u odnosu na ulcerativni kolitis.

Od hrane treba izbegavati sve što smeta, nedostaci se moraju korigovati (vitamini, gvožđe, belančevine, masti, minerali), eventualno i enteralnom i parenteralnom ishranom, kod pothranjenih i preoperativno. Operacija je indikovana kod opstrukcije creva, stalnog krvarenja, fistula, apscesa ili perforacija, otpornosti na sve vidove konzervativnog lečenja. Uglavnom se vrši ograničena resekcija obolelog segmenta. Većina pacijenata ima dobru prognozu.

Sledeće nedelje na vaša pitanja odgovara mr sc. med. dr Dušan Babić, opšti i vaskularni hirurg, dugogodišnji ekspert IKVB "Dedinje", profesor i edukator.

PIŠITE NAM:

Pitanje za lekare možete poslati na i-mejl: zdravlje@kurir.rs

(Kurir.rs/Zdravlje)

Bonus video: