PROLIV KOD DECE POVEZAN SA ANTIBIOTICIMA! DR STOJŠIĆ DALA KLJUČAN SAVET: Sprečite požar u crevima na vreme, a oni su najugroženiji

Primena antibiotika neposredno nakon rođenja povećava rizik za gojaznost, a česta upotreba u toku detinjstva za pojavu šećerne bolesti. Nažalost, to nije sve...

Često se dešava da roditelji zaborave da im je dete lečeno antibiotikom i ne povezuju ovu terapiju s novonastalim problemom učestale defekacije neformirane stolice. Ovaj problem se javlja kod svakog trećeg deteta, naročito ako su korišćeni antibiotici širokog spektra koji neselektivno uništavaju crevnu mikrofloru i omogućavaju naseljavanje i razmnožavanje patogenih mikroorganizama.

Koliko je osetljiva crevna mikrobiota, kako da sprečite ili ugasite požar koji je nastao u crevima mališana, šta i kad treba da preduzmete, čitaoce Lene detaljno upućuje ass dr sc. med. Mirjana Stojšić, specijalista pedijatrije, gastroenterohepatolog.

Zašto je važno da pazimo na upotrebu antibiotika kod dece?

- Najugroženija populacija za razvoj dijareje izazvane antibioticima su deca mlađa od šest godina i stariji od 60. Deca su posebno ugrožena, jer se u prvim godinama života formira crevna mikrobiota koja kasnije ne dozvoljava velike turbulencije u svom sastavu i jedan je od ključnih programera imunuloškog sistema. Upotreba antibiotika u prvim godinama života ne dozvoljava pravilno formiranje crevne mikrobiote i ima dugoročne negativne posledice na zdravlje: bolesti savremenog društva, alergije, autoimune bolesti i tumori danas se povezuju s dizbiozom - promenom crevne mikrobiote.

Da li treba da obratimo pažnju na broj stolica, ili na njihov izgled?

- Proliv označava smanjenje konzistencije (stolica, kad nije formirana, ne zauzima oblik, nego je kašasta ili tečna) i/ili povećanje učestalosti pražnjenja (obično više od 3 dnevno). Promena konzistencije stolice je indikativnija za definisanje bolesti, nego sam broj, posebno u prvim mesecima života. Što je manjeg uzrasta, dete ima veći broj stolica - odgovara broju obroka.

Koliko su opasni antibiotici širokog spektra?

- Neselektivno uništavaju bakterije, pa i one koje su sastavni deo dobre crevne mikroflore. Kao posledica, može doći do naseljavanja i razmnožavanja nepoželjnih patogenih mikroorganizama u crevima, kao što je Clostridium, Candida i slično. Najteži oblici antibiotikom asocirane dijareje su izazvani sa Clostridiumom difficile, bakterijom koja je rezistentna na većinu antibiotika zbog čega se izuzetno teško leči.

BROJNE KOMPLIKACIJE

Da li posledice možemo da uporedimo s požarom u šumi?

- Možemo. Crevna mikroflora se ne može nikad posmatrati kao skup pojedinačnih sojeva mikroorganizama, već kao kompletan ekosistem. Ako ga uporedimo sa šumom, možemo reći da je bolji ako je bogatiji različitim vrstama, ako ima veći diverzitet. Antibiotici su kao požar i da bismo vratili ekosistem u pređašnje stanje potrebno je ugasiti vatru.

Kako se gasi vatra?

- Treba prekinuti antibiotsku terapiju i ponovo pošumiti oštećeno područje, primeniti probiotike. Ako moramo da koristimo antibiotike, onda ih treba primenjivati u skladu sa zaštitom šuma protiv požara; vatra (antibiotik) u strogo kontrolisanim uslovima, uz praćenje svih neželjenih efekata i nadoknadu izgorelog drveća (dobrih bakterija).

Kakva šteta može da nastane?

- Neracionalna upotreba antibiotika nosi brojne komplikacije. Kratkotrajne komplikacije proliva se ne razlikuju od komplikacija akutnog proliva i povraćanja druge etiologije, najčešće virusne ili bakterijske. Najčešće je to gubitak tečnosti i elektrolita stolicom, dehidratacija. Javljaju se i gubitak apetita i nenapredovanje, jer svaki unos hrane izaziva grčeve u trbuhu i nagon na defekaciju, zbog čega deca izbegavaju hranu i posledično ne napreduju.
Roditelji se najviše uspaniče kad uoče krv na stolici deteta, a moguće je prisustvo i sluzi, kad je potrebno javiti se lekaru.

Koliko su moguće dugotrajne komplikacije?

- Dok virusni ili bakterijski gastroenteritisi nemaju dugotrajne komplikacije, AAD nosi veliki rizik. Nažalost, postoje radovi koji pokazuju da i nekoliko godina nakon kratkotrajne terapije antibioticima ne dolazi do normalizovanja crevne mikrobiote. Naročito je ranjiva crevna mikroflora dece uzrasta manjeg od dve godine, jer je to period ključan za formiranja stabilne mikroflore.
Formiranje stabilne mikroflore počinje prenatalno, pre rođenja u materici majke, i izrazito je važno racionalno i zaista samo kad je neophodno koristiti antibiotike kod trudnica i u prvim godinama života. Primena neposredno nakon rođenja povećava rizik za gojaznost, a ponavljana upotreba u toku detinjstva je odgovorna za češću pojavu šećerne bolesti.

I PREVENCIJA I LEK

Možemo li pomoći detetu?

- Dijareja kao komplikacija primene antibiotika može se sprečiti primenom određenih probiotskih sojeva. Ako se pojavi, proliv treba tretirati adekvatnom nadoknadom tečnosti, slatkim i slanim rastvorima (sok od jabuke, supa...). Ako dete prihvata tečnost, treba nastaviti hranjenje kao i pre pojave proliva. Jedino što je dokazano efikasno od lekova u slučaju proliva su probiotici koji sadrže Lacticaseibacillus u dozi 1010 CFU, 1-2 x na dan i/ili Saccharomices boulardii 250-500 mg, 1 x na dan.

Koliko dugo treba da koriste probiotike?

- Najbolje se pokazala rana primena, u prva 24 sata primene antibiotika; svako kašnjenje povećava mogućnost nastanka proliva. Kako AAD može nastati i osam nedelja nakon upotrebe antibiotika, preporučujem isto toliko dugu upotrebu probiotika. Delovanje antibiotika ne prestaje s poslednjom dozom, pa probiotska terapija mora biti dugotrajna i obuhvatiti bar onoliko vremena nakon antibiotske terapije koliko je trajala sama terapija.

Kada i s čime ih treba davati?

- Najbolje uz obrok koji sadrži sirovo voće ili povrće jer sadrže prebiotike, hranu za probiotike, nesvarljive ugljene hidrate koje probiotski mikroorganizmi koriste - omogućavaju im naseljavanje i razmnožavanje u crevima.
Treba voditi računa da probiotike koji sadrže probiotske bakterije vremenski odvojimo od upotrebe antibiotika bar dva sata, jer antibiotici i njih neselektivno uništavaju. Jedino u slučaju davanja probiotske gljivice se ne mora voditi računa o vremenskoj distanci, neosetljive su na primenu antibiotika.
Najjednostavnije je koristiti probiotike koji se doziraju jednom dnevno i ne zahtevaju posebne uslove čuvanja; imaju savremenu tehnologiju proizvodnje i pakovanja: štite osetljive mikroorganizme od uticaja spoljne temperature, vlage i svetlosti, što su sve faktori koji mogu bitno smanjiti količinu probiotskih sojeva u samom preparatu.

Treba li najmlađima dati i cink?

- Kada nastane proliv, cink deluje direktno na ćelije creva tako što zaustavlja glavni put sekrecije tečnosti u lumen creva i sprečava dalji gubitak tečnosti. Cink obnavlja funkciju creva podsticanjem sazrevanja epitela. Jačajući veze između ćelija u crevnoj sluzokoži, ne dozvoljava proboj nepoželjnih materija i mikrorganizama kroz crevnu sluzokožu u organizam. Poboljšava imuni odgovor (humoralni i celularni), podstiče bržu eliminaciju patogena. Humoralni imunitet povećava sekreciju imunoglobulina A, glavnog antitela respiratorne i gastrointestinalne sluzokože, naše prve odbrane od prouzrokovača infekcija. Cink može da se uključi kroz probiotike.

Kurir.rs/Branka Mitrović