Nakon priče Jelene Tomašević, supruge našeg bivšeg košarkaša Dejena Tomaševića, o bolesti sa kojom se bori, o lupusu se o Srbiji više priča.

Lupus je hronična, autoimuna bolest koja može da napadne različite organe, naročito kožu, zglobove, krv i bubrege. "Hronična" znači da može da traje dugo vremena, a "autoimuna" znači da postoji poremećaj imunog sistema, koji umesto da štiti telo od bakterija i virusa, napada sopstvena tkiva bolesnika.

screenshot-85.jpg
Foto: Printscreen/RTS

Dr Ivica Jeremić, reumatolog sa Instituta za reumatologiju, za emisiju RTS "Ordinacija", detaljno je opisao simptome lupusa, ali i načine na koje bolest može da se leči.

"Lupus je autoimunska bolest gde zapravo možemo da imamo zahvatanje bilo kog organa, a oštećenje organa nastaje zato što naš imunski sistem naše organe prepoznaje kao strane i vrši napad na njih. Ono što je karakteristično za sistemski lupus da može da bude zahvaćen bilo koji organ uključujući, kako ja volim da kažem i kosu i nokte, znači skoro svaki organ u telu. Međutim, postoje oni organi koji su značajno češće zahvaćeni, kao što je koža, kao što su zglobovi, bubrezi. Ređe bivaju zahvaćeni neki drugi organi kao što su pluća, srce, creva, pa čak i mozak može da bude zahvaćen sistemskim eritemskim lupusom", objasnio je dr Jeremić.

profimedia0267893908.jpg
Foto: Profimedia

Doktor je objasniio i da na bolest mogu da utiču ratličiti faktori, genetske predispozicije, traume, stresovi...

"Na pojavu lupusa mogu da utiču različiti faktori, znači kod genetski predisponirane osobe, pa je recimo pokazano da neke infekcije mogu da pokrenu lupus, pa mogu različiti drugi faktori da dovedu, kao što su traume, veliki psihički stresovi, upotreba nekih lekova, izlaganje sunčevoj svetlosti, pa čak postoje i neki podaci da i zagađenje može da utiče na nastanak lupusa", ispričao je dr Jeremić.

Simptomi lupusa mogu da budu vrlo različiti, međutim postoje neki simptomi koji sa velikom verovatnoćom mogu da ukazuju da pacijent ima autoimunsku bolest. Pre svega se radi o bolovima u zglobovima koji su praćeni otocima i jutarnjom ukočenošću. Takođe pacijenti mogu često da imaju različite kožne promene u vidu osipa, zatim često se javljaju opšti simptomi kao što su malaksalost, gubitak apetita, loš san, opšta jedna slabost, zamorljivost - pacijentima je potrebno više da spavaju, često imaju promene raspoloženja.

Neki pacijenti mogu da imaju povišenu temperaturu, ali mogu da se jave i različiti drugi simptomi, u zavisnosti od toga koji je organ zahvaćen sistemskim lupusom.

Kako se može lečiti lupus
Reumatolog dr Ivica Jeremić, u "Ordinaciji" je govorio i o lečenju lupusa.

"Terapija lupusa se prilagođava intenzitetu manifestacija, odnosno simptomima koje ima pacijent, i naravno, oni pacijenti koji imaju vrlo blage simptome - imaće vrlo blage lekove, blagu terapiju, dok se kod pacijenata koji imaju ozbiljne simptome uključuju i takozvani imunosupresivni lekovi, odnosno lekovi koji snažno inhibiraju naš imunski sistem i na taj način se sprečava oštećenje organa", rekao je dr Jeremić.

screenshot-86.jpg
Foto: Printscreen/RTS

Osnovni lek za sve pacijente sa sistemskim eritemskim lupusom je hidrosiklorokin. Ovaj lek kod njih jednostavno kontroliše autoimunost, utiče na bolove u zglobovima, utiče na promene po koži, i sprečava da ti pacijenti obole (ozbiljnije), odnosno ako imaju samo laku formu bolesti smanjuje rizik da obole od teške forme bolesti.

"Sledeći korak u lečenju su obično kortikosteroidi koji se koriste u različitim dozama, kod blagih formi bolesti se koriste u niskim dozama, kod onih ozbiljnih se koriste nekada u jako visokim dozama. Cela umetnost lečenja sistemskog lupusa jeste da vi pacijentu date minimalnu količinu lekova koja će njihovu bolest da dobro drži pod kontrolom, ali bolest mora da se drži pod kontrolom jer je u suštini za pacijente najopasnija nekontrolisana bolest. I mi vrlo često u praksi imamo problem da pacijenti samoinicijativno ukinu svu terapiju, sve lekove, i onda su upravo to oni momenti kada nastaju ta užasna pogoršanja sistemskog lupusa koja, na žalost, nekad imaju i fatalne posledice", kaže dr Jeremić.

Ključ je u redovnom praćenju, redovnom kontrolisanju i pridržavanju uputstava lekara.

"Pacijenti često pitaju koje suplemente treba da koriste, kažu često - treba da ojačamo imunitet itd. Tu ustvari moramo biti jako obazrivi, jer kod pacijenata sa sistemskim lupusom taj imunitet je već na neki način uzbuđen i recimo neka sredstva za stimulaciju imuniteta, kao što je ehinacea, koja se često koristi za prehladu ili jačanje imuniteta tokom zime, kod ovih pacijenata može da bude štetna i opisani su u literaturi slučajevi pokretanja lupusa upotrebom tih nekih suplemenata za imunitet", naglašava dr Jeremić.

screenshot-87.jpg
Foto: Printscreen/RTS

kurir.rs

Bonus video:

02:31
KOJE VAKCINE NAS NAJBOLJE ŠTITE OD OMIKRON SOJA KORONE? Doktor Kamenov otkrio kako nova mutacija deluje na kliničku sliku Izvor: Kurir televizija