ZLATNI SAT ŽIVOT ZNAČI: Doktor Milan objašnjava šta treba uraditi prilikom predinfarktnog i infarktnog stanja, a 1 je KLJUČNO

U kardiologiji ovaj pojam označava prvih 60 minuta nakon srčanog udara, tokom kojih treba da se obavi intervencija, a više o ovoj temi reći će prof. dr Milan Nedeljković, načelnik prijema na Klinici za kardiologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.

Iznenadno i upadljivo zamaranje koje osoba do tada nije imala ne sme se zanemarivati. Simptom infarkta ne mora da bude klasični bol, nego i pritisak u grudima, nelagodnost u predelu grudnog koša. U rizičnu grupu spadaju ljudi koji puše, oni koji imaju genetske rizike, gojazni, dijabetičari, osobe s hipertenzijom. Važno je do angio-sale stići u prvih sat vremena od pojave tegoba, uraditi hitnu koronarografiju, a potom stavljanje stentova

Kada dođe do jakih bolova koji ukazuju na problem sa srcem i infarkt, najvažnije je ne odlagati pozivanje Hitne pomoći i odlazak kod kardiologa na hitan pregled. Tada su i sekunde veoma važne, a kardiolozi procenjuju da je potrebno da ekipa Hitne pomoći stigne za osam minuta do pacijenta i što pre ga odveze do najbliže angio-sale na neophodnu intervenciju.

- Pravovremeno javljanje lekaru pacijentu može da znači život, a u kardiologiji se zove "zlatni sat". To je prvih 60 minuta nakon udara, tokom kojih treba da se obavi intervencija - ovim rečima načelnik prijema na Klinici za kardiologiju Kliničkog centra Srbije prof. dr Milan Nedeljković započinje intervju za Lenu, u kom govori o simptomima koji mogu da se jave i po nekoliko dana pre infarkta, a koje nikako ne treba ignorisati.

Da li postoje neki znaci koji ukazuju na mogućnost srčanog udara a da mogu da se jave dosta ranije, i po nekoliko dana?

- Svaki akutni infarkt miokarda i akutni infarkt mozga najčešće ima svoju pripremu. Ljudi koji su doživeli infarkt veoma deskriptivno opisuju svoje simptome. Na primer, nekoliko dana ranije čoveku mogu da se jave znaci. Bol može da bude koristan za upozorenje da nešto nije u redu, ali ne mora to da bude bol, već i zamor. Iznenadno i upadljivo zamaranje koje osoba do tada nije imala, to pogotovo može da bude izraženo kod dijabetičara. Zato to ne treba ignorisati. Takođe, simptom ne mora da bude klasičan bol, nego i pritisak u grudima, nelagodnost u predelu grudnog koša. Imamo grupu pacijenata koji imaju bol samo pri naporu ili po hladnom vremenu. Neki pacijenti govore da osete bol u grudima tokom nerviranja ili kad peru sudove hladnom vodom. Nekad i noću. Sve to, ako se desi, odmah predočite lekaru. Bitno je da se ništa ne izostavi.

Često čujemo od lekara pojam "zlatni sat". O čemu se tačno radi?

- Taj izraz u kardiologiji podrazumeva vreme tokom kojeg pacijent mora da se zbrine nakon pojave simptoma. Na taj način se srčani mišić može sačuvati od trajnog oštećenja nastalog usled akutnog infarkta. Da bi se to postiglo, potrebno je u prvih sat vremena od pojave tegoba uraditi hitnu koronarografiju, a potom stavljanje stentova. Zato je važno odmah doći do angio-sale.

Šta ako pacijent izgubi svest pre Hitne pomoći i bolnice?

- Svaka Hitna pomoć ima kardiološku ekipu koju šalje na teren, a ona je opremljena defibrilatorom, setom za reanimaciju i svim potrebnim lekovima. Akutni infarkt miokarda može se lečiti samo u angio-sali. Kada pacijenta hitna služba dovede do kardiološke klinike, vrlo je važno da od vrata same kardiološke klinike što pre ode do sale i stavljanje stenta. Nema zadržavanja na prijemu i u koronarnoj jedinici. Tako se gubi dragoceno vreme. Ukoliko je pacijent sa Vračara, najbliži je Klinički centar, već u putu lekari Hitne pomoći uspostavljaju vezu s dežurnim doktorom i dužni su da ga odmah odvedu do angio-sale koja čeka spremna. Dijagnoza akutnog infarkta u kući pacijenta je zlatna informacija i za doktore i za pacijente. U Beogradu ima sedam angio-centara sa preko 15 angio-sala, dva angio-centra preko Save i Dunava, u KBC Bežanijska kosa i KBC Zemun i pet bolnica u starom delu grada, Univerzitetski klinički centar Srbije, KBC Zvezdara, Institut za KVB Dedinje, KBC "Dragiša Mišović" i VMA.

A šta ako je reč o prigradskom naselju ili mestima po Srbiji, selima?

- Ako je neko nepristupačno mesto, a sneg je... Hitna pomoć mora da ima kardiološku opremu sa sobom i trombolitičku terapiju, koja može da razbije tromb i uspostavi protok srčanih sudova i dotok kiseonika ukoliko kardiološka ekipa proceni da ne može da stigne za 120 minuta do angio-sale na intervenciju. Zato je važno da angio-sale budu ravnomerno raspoređene u čitavoj Srbiji. Na tome sam posebno radio i otvorio sam četiri angio-centra. Prvu angio-salu 2007. godine u Banjaluci sa akademikom, profesorom Miodragom Ostojićem, zatim 2010. u Opštoj bolnici Valjevo, u Užicu 2011, a zatim 2014. u Zaječaru. Prethodno su doktori, medicinski tehničari i sestre prošli trening u našoj ustanovi, a potom smo nastavili edukaciju i u njihovim bolnicama. Bitna je regionalizacija angio-sala i sada se u svakom delu Srbije može uraditi intervencija nakon akutnog infarkta miokarda.

Ko je posebno ugrožen?

- Ljudi koji puše, koji imaju genetske rizike, gojazni, dijabetičari, osobe s hipertenzijom... Ako se oseti simptom, kardiolog će da uradi test opterećenja i EKG, eho srca. Ako postoje promene u pokretljivosti srčane komore, uradiće se koronarografija ili neka druga intervencija po potrebi. Napomenuo bih da je Fond za zdravstveno osiguranje obezbedio za 2022. godinu 23.300 najboljih stentova, koje nemaju ni mnogo razvijenije zemlje u okruženju. Završavamo i tender za valvule, koje će se preko preponske arterije stavljati u suženo aortno ušće u angio-salama.

Zbog čega je to važno?

- Da se ne bi otvarao grudni koš kod ljudi starijih od 75 godina s hroničnim bolestima. Njima se interventnim putem realizuje TAVI program i ugradi se ta proteza. Tako intervencija traje 20 do 30 minuta, a operacija otvaranja grudnog koša bi trajala dva i po sata i bila bi visokorizična za pacijenta jer bi se stavljao na veštačko srce i na veštačka pluća. To je revolucija u kardiologiji. U Univerzitetskom kliničkom centru Srbije mi smo prvih pet valvula ugradili, 2013. godine na kongresu Beogradskih interventnih kardiologa (BASICS), što smo i objavili u časopisu Vojnosanitetski pregled 2014. godine.

TAVI program će biti obezbeđen preko RFZO sledeće godine.

(Kurir.rs/Lena/Silvija Slaming)

Bonus video: