ZIME SE NE BOJI KO JE ZDRAV: Hladnoća je dobra za zdravlje ali NIJE ZA SVAKOGA!

Ima mnogo zimskih blagodeti za naš organizam i sve ih treba koristiti. Ipak, rizične grupe moraju da budu na oprezu.

Poznato je da šetnja utiče na bolji rad moždanih ćelija, a hodanje na hladnom vazduhu to čini još i više. Mozak jasnije razmišlja, a radni zadaci se lakše i bolje obavljaju ako pročistimo glavu šetanjem po mrazu ili snegu. Osim toga, više slojeva odeće i klizavo tlo utiču na to da se drugačije, temeljnije krećemo i time trošimo više energije, što sve doprinosi većem trošenju kalorija kako bismo sačuvali telesnu toplotu.

Zimi nema polena i to je odlična vest za one koji boluju od alergija. Nema ni komaraca koji prenose razne infekcije, tako da ste i tu mirni. Hladnoće su prirodni hladni oblog za zglobove sklone oticanju, kako zbog povreda tako i zbog drugih hroničnih bolesti. Kako se imunitet aktivira sa hladnim vremenom, organizam se lakše bori sa upalama.

Tokom zime bolje se spava, pa često kažemo da padamo u zimski san. To se dešava zbog toga što nam se snižava telesna temperatura i brže zaspimo, za razliku od leta, kada je potrebno više vremena da se ohladimo pred počinak. Korisno je po zdravlje da spavamo u hladnijoj prostoriji jer telo i u snu sagoreva kalorije. Više sna donosi i manje napetosti i tenzija, pogotovo ženama, koje zimi luče manje hormona stresa kortizola. Njegov visok nivo utiče na poremećaj sna, dovodi do nesanice i drugih smetnji u spavanju. Zima je prijatelj sna, tako da novi dan dolazi s manje anksioznosti jer smo odmorniji.

Zima nije godišnje doba u kom se treba junačiti i dokazivati koliko ste fizički aktivni, a to posebno važi za ljude koji su se usedeli tokom godine. Natprosečni napori mogu da dovedu do neželjenog ishoda. Čitava je skala onih koji boluju od hroničnih bolesti i moraju da budu oprezni. To su rizične grupe bolesnih od povišenog krvnog pritiska, holesterola, dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti. U ovu grupu spadaju i pušači. Naime, organizam želi da zadrži toplotu i steže arterije. Tako dolazi do grča ili spazma, što vodi ka srčanom udaru.

Srčani bolesnici apsolutno treba da izbegavaju čišćenje snega jer je to preveliki napor. Mnogo je slučajeva naglog smrtnog ishoda baš tokom ove aktivnosti. Čim se jako zadišete tokom čišćenja snega, odmah prestanite to da radite. Ukoliko na hladnoći osetite bol u grudima, momentalno treba ući u kuću i zagrejati se. Ako se bolovi ne smire ni u mirovanju, odmah treba pozvati hitnu pomoć.

Tmurno zimsko vreme nije najbolje ni za one koji pate od sezonskih depresija. I medicina prepoznaje zimu kao loše godišnje doba za poremećaje ponašanja. Ženama je teže nego muškarcima, što je i poznato kada je depresija u pitanju. Manjak sunčeve svetlosti otežava lučenje serotonina, hormona sreće, kako ga zovu, tako da raspoloženje pada, a raste osećaj straha, tuge i teskobe. Više vremena provodimo kod kuće ili u zatvorenim prostorima, ne izlazimo u društvo i sve više se osamljujemo. Ovakav način života plaća se nedostatkom volje, apatijom, nesanicom ili prekomernim spavanjem, a prati ga osećaj napuštenosti. Lekari preporučuju svakodnevnu kratku šetnju po danu, bilo kakav oblik fizičke aktivnosti, a pogotovo druženje s prijateljima - makar i česte razgovore telefonom. Ako koristite terapiju, lekovi se moraju uzimati redovno, a poseta psihijatru se podrazumeva. Zimi treba izbegavati da budete sami. I telu i emocijama potrebna je toplina.

Kurir.rs/Lena/Ljilja Jorgovanović

Bonus video: