LJUDI OKO VAS MUMLAJU, ŠIŠTI VAM I PIŠTI U UŠIMA? Ova stanja nikako ne smete da prihvatite kao nešto neopozivo

Uvreženo je mišljenje da je nagluvost svojstvena starijima. Tačno je da se kod njih najčešće javlja, ali treba da znate i da već od 40. godine kontinuirano opada slušna sposobnost svakome od nas.

350.000 osoba u Srbiji ima poteškoće sa sluhom

- Da statistika bude crnja, "potrudio" se i kovid 19. Utvrđeno je da korona može da oslabi sluh za 30 dB i da jedna od 10 osoba ima oštećenje sluha tokom ove infekcije. Virus izaziva i zujanje u ušima, vrtoglavice. Ali šta god da je uzrok poremećaja, ne smete dozvoliti da ovi audiološki problemi trajno ostanu - upozorava čitaoce Lene dr Ninoslava Dragutinović, naš poznati otorinolaringolog-audiolog.

Prof. dr. sc. med. Ninoslava Dragutinović, otorinolaringolog-audiolog

KAKO DA PREPOZNATE PROBLEM

Da li je prvi simptom gubitka sluha poremećaj razumljivosti govora, posebno u bučnoj sredini?

- To jeste alarm, ali, nažalost, malo ko ide odmah kod stručnjaka. Prosek čekanja na prvi pregled i kod nas i u svetu je nezamislivih sedam godina, što doprinosi i da neko potpuno izgubi sluh.

Možda je razlog što se problem prikrada?

- Tačno je da mnogi u početku nisu svesni šta se događa.

Kako onda najlakše ustanoviti oštećenje?

- Uglavnom to prvi primete oni koji su u okruženju osobe sa ugroženim sluhom, žale se da sluša TV ili radio preglasno. Opomenuće je i da nije čula zvono na vratima, telefon...

Kad sami postajemo svesni šta nam se dešava?

- Kad počnemo češće da tražimo da nam neko nešto ponovi, ako nam se čini da ljudi mumlaju, ne možemo jasno da ih razumemo, posebno ako se oglašavaju visokim tonovima, kao deca. Problem je evidentan i ako imamo poteškoće da čujemo sa udaljenosti na javnim skupovima, u pozorištu, crkvi, ako nismo sigurni odakle dolaze zvuci.

Bolje čuti znači i bolje živeti

Ranije se gubitak sluha prihvatao kao nešto neopozivo.

- To danas ne dolazi u obzir jer je korekcija sluha moguća. Ovo je važno da svako zna jer se, pre ili kasnije, nagluvost odražava i na psihičko stanje. Dovodi do depresije, a važno je reći i da srednji nivo pada sluha povećava mogućnost pojave Alchajmerove bolesti za 25 odsto!

MODERNI SLUŠNI APARATI

Šta treba da preduzmemo ako sumnjamo da je sluh ugrožen?

- Pad sluha se veoma lako utvrđuje audiometrijom, ali to nije jedini parametar za procenu. Potrebno je da pacijent sam uradi i testove, jer nekada i granična oštećenja sluha od 45 do 50 dB znatno utiču na kvalitet života. Subjektivna procena je veoma značajna jer je korekcija često potrebna i kada nije u pitanju teže oštećenje.

Da li svaki gubitak sluha zahteva slušni aparat? Nije baš omiljen.

- U razvijenim zemljama oko 50 odsto pacijenata koji imaju srednje teško i teško oštećenje sluha nose aparate, kod nas je broj desetostruko manji. Činjenica je da je za slušne aparate ranije mnoge vezivala negativna emocija, ali danas su minijatrni, ne primećuju se, a daju odličan kvalitet i prirodnost zvuka i slušanja.

Kako odabrati slušni aparat?

- Izbor pomagala zavisi od stepena oštećenja sluha, načina života... Ne treba postavljati pitanje koja vrsta slušnih pomagala je najbolja, već koja vrsta pomagala je najbolja za vas: pri izboru slušnog aparata neophodno je da odaberete onaj s kojim ćete imati najbolju razumljivost govora.

SAVREMENI TRETMAN TINITUSA

Možemo li da se rešimo zujanja u ušima?

- Pomaže multidisciplinarni tretman tinitusa (MTT), kombinacija šest terapijskih procedura prilagođenih prema audiološkim paramertrima svakog pacijenata.

Tinitus je, inače, važno upozorenje da se na telesnom i/ili psihičkom polju događa nešto što vodi do oštećenja ili bolesti. To su potpuno različiti zvukovi (pištanje, šuštanje, zviždanje, lupanje, zvonjenje, grebanje), a kada je u vezi sa teškim oštećenjima sluha, možemo ga registrovati i kao melodije. Ponekad se dešava da se istovremeno pojavi više šumova u jednom ili oba uva, ali i u glavi. Posledice su nemogućnost koncentracije, spavanja, pojačana osetljivost na normalan zvuk.

Kurir.rs/Lena/B.M.

Bonus video: