ŽIVOT PRE I POSLE PRELEŽANE KORONE: Prof. dr Vesna Stojanov ukazuje na moguće posledice kovida po SRCE, evo kad MORATE kod lekara

Povećan broj prvih pregleda i broj kontrolnih pregleda posle preležanog kovida 19 pokazuje da ranije nismo u dovoljnoj meri obraćali pažnju na stanje našeg kardiovaskularnog sistema.

Prof. dr Vesna Stojanov, specijalista interne medicine, kardiolog, klinički hipertenziolog, načelnik Centra za hipertenziju u UKCS, predsednica Udruženja za hipertenziju Srbije

Ovakvo ponašanje sada može debelo da nam se osveti!

Istraživanja na planetarnom nivou pokazuju da je broj pacijenata koji imaju dugoročne posledice nakon preležane korone iznenađujuće visok: više od 80 odsto ima makar jedan preostali simptom šest meseci nakon izlečenja od opakog virusa! Među njima, visoko su kotirani oni koji se odnose na rad pumpe koja nam život znači, pa je krajnje vreme da se uputimo kod lekara i sprečimo teže posledice.

- Nelagodnost u grudima, kratak dah, poremećaj ritma srčanog rada, vrtoglavice, zamaranje i nemogućnost obavljanja fizičkih aktivnosti koje ste ranije mogli da obavljate simptomi su koji ukazuju da neodložno treba da se javite kardiologu nakon preležanog kovida 19 - savetuje prof. dr Vesna Stojanov.

Da li je tačno da posle preležane korone dolazi do bržeg razvoja arterioskleroze?

- Tačno je, brže dolazi do zapaljenja i razvoja arterioskleroze, najčešće kod onih pacijenata koji su odbolovali infekciju virusom korona sa određenim komplikacijama. To su većinom stariji kardiovaskularni bolesnici s već pridruženim kardiovaskularnim bolestima.

Šta najčešće ustanovite tokom pregleda starijih pacijenata?

- Krvni pritisak im je mnogo viši, čest poremećaj je i aritmija - treperenje, lupanje, preskakanje srca.

Koliko su ugroženi mladi?

- I oni nakon preležanog kovida 19, bez obzira na to da li su ranije bili zdravi i nisu osećali nikakve tegobe, mogu da osećaju pritisak, da imaju kratak dah i da se zamaraju.

Činjenica je da mladi češće preskaču doktora.

- Ne treba olako da prelaze preko toga, već da pođu na pregled kod kardiologa koji često ustanove i ubrzani srčani rad, ekstrasistole koje mogu da budu bezopasne, ali su i rezultat oštećenja srca ili drugih organa pa ih treba shvatiti ozbiljno. Ustanovljeno je da su upravo kod mladih česte upale srčanog mišića.

20% obolelih je uz koronu zaradilo i upalu srčanog mišića

Da li miokarditis ostavlja velike posledice?

- Može da prođe bez većih tegoba, ali ako zaostanu priraslice između srčane i plućne maramice, izazivaće preskakanje srca i probadanje u grudima. Ovi problemi će se usložnjavati sa svakom novom infekcijom, a na premor srca mogu da utiču i promene vremena. Sve to vodi ka progresivnoj srčanoj slabosti, pa čak i mogućoj iznenadnoj srčanoj smrti.

Šta još može da izazove probleme?

- Kardiovaskularne bolesti su često udružene, pa i to ostavlja trag. I slab imunološki odgovor može da bude uzrok problema: neki pacijenti se posle korone duže oporavljaju iako po savetu lekara uzimaju prepisanu terapiju i odmaraju se.

Mnogi odmah, figurativno rečeno, počnu da trče, kao da nisu bili ozbiljno bolesni. Koliko je odmor značajan?

- Ne bi trebalo to da rade jer organizam posle bolesti ne može na adekvatan način da se prilagodi svim obavezama koje zamislimo da moramo da završimo. Iz prethodno rečenog je jasno i zašto - kovid dovodi do toga da, uz ostalo, dosta trpi i kardiovaskularni sistem.

A koliko utiče stres?

- Oporavak pacijenta pod stresom je takođe teži, pa se, uz kardiologa, preporučuje i odlazak kod psihologa ili psihijatra koji će doprineti adekvatnom lečenju pomoću medikamenata ili psihoterapije, često efikasnije od lekova koje je pacijent do tada uzimao.

20% pacijenata u Centru za hipertenziju KCS reguliše vrednosti pritiska uz pomoć psihijatrijske terapije

Kako da znamo da nam je potrebna pomoć ove vrste?

- Da je možda u pitanju psihološki problem, ukazuju česti skokovi i padovi pritiska, bez organskog uzroka. Praksa pokazuje da svaki peti pacijent hipertenziju izleči tek kada potraži pomoć psihijatra!

Kad su lekovi u pitanju, o čemu treba voditi računa?

- U Srbiji imamo savremenu, preciznu dijagnostiku i efikasne lekove, pacijenti ne treba da brinu. Ali treba da znaju da je svakom leku potrebno određeno vreme da pokaže očekivani efekat (sedam do 15 dana od početka uzimanja). Ako ne deluje, razlog može da bude u uzimanju leka na svoju ruku, smanjivanju ili povećavanju doze, neadekvatnom odabiru leka ili kombinacije lekova. Pacijent ne sme samoinicijativno da menja dozu i vrstu leka, već isključivo u dogovoru s lekarom.

Šta još savetujete?

- Bez obzira na to da li je neko imao koronu ili ne, svi treba da povedemo računa o prevenciji kada su bolesti srca u pitanju. Unos soli ne sme da prelazi 5 g dnevno, natrijum dovodi do oštećenja endotela krvnog suda i na taj način dodatno utiče na razvoj ateroskleroze i oštećenje ciljnih organa. Treba da se izbegava i masna hrana, vodi računa o težini, svakodnevno šeta 30 do 45 minuta.

OBRATITE PAŽNJU, POSLEDICE SU OGROMNE!

- Ako su vrednosti za sistolni (gornji) pritisak 120 do 130, a za dijastolni (donji) 80 do 90, to znači da je pritisak pod kontrolom. Međutim, poražavajuće je što tek svaki sedmi pacijent s povišenim krvnim pritiskom ima adekvatno kontrolisan pritisak, a to znači da je on ispod 140 sa 90. Posledice toga su ogromne: 72 odsto slučajeva moždanog udara posledica su povišenog krvnog pritiska, 48 odsto srčane slabosti (srčane insuficijencije), 30 odsto promena na perifernim krvnim sudovima. To je zaista veliki faktor rizika kome moramo da stanemo na put jer je arterijska hipertenzija kod nas zastupljena kod skoro 50 odsto populacije, odnosno kod 60 odsto starijih od 60 godina.

Kurir.rs/Lena/B.M.

Bonus video: