Najidelanije bi bilo da pijemo vodu što je češće moguće, ali malo ko danas može da odoli drugim napicima, iako smo svesni da su često puni šećera.

U proseku, pojedemo više od 25 kg šećera svake godine, a skoro polovina od toga dolazi od pića. Brojevi su čak i veći kada su deca u pitanju!

Inače, ne preporučuje se više od 9 kašičica (oko 36 g ili 150 kalorija) dodatog šećera dnevno za muškarce i ne više od 6 kašičica (oko 25 g ili 100 kalorija) dodanog šećera dnevno za žene.

diabetes.jpg
Foto: Profimedia

Srećom, zamena ovog ugljenog hidrata koji može da nam dođe glave danas je moguća, ali se postavlja pitanje kako oni utiču na naše zdravlje. Posebno ga postavljaju pripadnice lepšeg pola, njih najviše zanima da li i koliko alternativni zaslađivači imaju kalorija i mogu li im pomoći da smanje težinu.

Prema novoj studiji objavljenoj u JAMA Netvork Open – zamene za šećer sa niskim sadržajem ili bez kalorija povezane su sa malim smanjenjem telesne težine i rizikom od dijabetesa.

dijabetes-secerna-bolest-nanocestice-medicina.jpg
Foto: Shutter.

Alternativni zaslađivači u sokovima, čaju, kafi, sportskim i energetskim pićima, sodi mogli bi da smanje faktore rizika, poput visokog indeksa telesne mase, procenta telesne masti i lipida u krvi, poruka je dr Džona Sivenpajpera, profesora nutricionističkih nauka na Univerzitetu u Torontu, jednog od autora studije:

„Aspartam, saharin i sukraloza mogu da pomognu, a neka pića sa ovim zaslađivačima će vam dati željenu korist, na način koji je sličan onome što biste očekivali od vode“.

Sivenpajper i njegove kolege su proučavali podatke iz 17 kliničkih ispitivanja koja su upoređivala pića zaslađena šećerom, niskokalorična zaslađena pića i vodu. Među 1.700 odraslih osoba uključenih u istraživanje, oko 77 odsto su bile žene sa prekomernom težinom ili gojaznošću koje su bile u riziku od oboljevanja od šećerne bolesti ili su već imale dijabetes.

Utvrđeno je da korišćenje zaslađivača u pićima (osim šećera) povezano sa nižom telesnom težinom, indeksom telesne mase, procentom telesne masti i sniženim lipidima u krvi.

Studije su trajale od tri do 52 nedelje (12 nedelja u proseku), a značajno je to što su ispitivanja finansirale većinom vladine ili neprofitne zdravstvene agencije, pa se ne može reći da su njihovi organizatori eventualno bili potkupljeni od predstavnika prehrambene industrije. A da su nisko zaslađena pića i zaslađivači bez kalorija održiva alternativa za one sa prekomernom težinom ili gojaznošću dok se ne utvrde dugoročni efekti, potvrđeno je i u Američkom udruženju za dijabetes.

Istraživači inače često raspravljaju o prednostima alternativnih zaslađivača. Prethodne studije su otkrile da dijetalna soda može da bude jednako štetna za srce kao i obična soda, dok su druge otkrile da je konzumiranje dva ili više veštački zaslađenih pića dnevno i dalje povezano sa zdravstvenim problemima kao što su srčani i moždani udar.

Dakle, najbolji izbor za vas ipak je voda, a sa tim se slaže i dr Sivenpajper.

Kurir.rs/Health News Brief/B.M.

Bonus video:

02:30
Problemi sa kojima se susreću dijabetičari Izvor: Kurir televizija