Docent doktor Miloš Stojanović sa Klinike za endokrinologiju Kliničkog Centra Srbije odgovara na pitanje zbog čega se ateroskleroza javlja i da li postoje faktori rizika na koje možemo i moramo uticati.

Kaže se da je čovek star, onoliko koliko su mu krvni sudovi stari. Ateroskleroza je hronična bolest koja brzo napreduje, i čiji razvoj počinje od samog rođenja. Osnovni proces ateroskleroze je taloženje masnoća u zidu krvnog suda, što dovodi do postupnog suženja i otežanog protoka krvi kroz tkiva.

Oštećenje zidova krvnih sudova pokreće čitav niz reakcija koje dovode do ateroskleroze. Faktori koji dovode do oštećenja zidova krvnih sudova su prekomerna telesna masa, povišeni LDL holesterol, smanjeni HDL holesterol, pušenje, povišen krvni pritisak, šećerna bolest, starost, porodična predispozicija za bolesti srca i krvnih sudova, neke forme karcinoma, sindrom policističnih jajnika, poremećaj ritma aktivnosti i sna… Začepljenje arterija srca nastaje nakupljanjem različitih materija na zidu arterije, koje obrazuju aterosklerotski plak. Posledica je pucanje plaka, što dovodi do stvaranja tromba i začepljenja krvnih sudova.

Postoje faktori rizika na koje se ne može uticati, kao što su pol, starost, nasleđe, ali i oni na koje se može uticati, a to su fizička neaktivnost, pušenje, visok krvni pritisak, gojaznost, visok LDL-holesterol, nizak HDL-holesterol.

Pušenje značajno doprinosi razvoju ateroskleroze. Cigarete sadrže veliki broj hemijskih jedinjenja koja izazivaju oksidativni stres i oštećuju ćelije. Povećavaju nivo LDL holesterola. Gojaznost je složeno oboljenje koje nastaje kao posledica dugotrajnog prekomernog unosa hrane. Masno tkivo predstavlja jednu od najvećih žlezda sa lučenjem, koja dovodi do stvaranja masnih naslaga u zidovima arterija, i samim tim njihovog oštećenja.

Ateroskleroza (bolest arterija) se teško otkriva na početku. Kada se pojave simptomi kao što su zamaranje, malaksalost i bol pri naporu, oštećene krvnih sudova je već značajno. Najčešće su oštećene arterije srca, mozga i vrata. Tako dolazi do infarkta srca, ali i infarkta mozga ili narodnim jezikom rečeno - šloga.

Savetuje se pravilna ishrana, umerena fizička aktivnost, smanjenje stresnih situacija i prestanak pušenja. Promena ovih životnih navika usporava aterosklerozu. Studije pokazuju da prirodnim putem možemo smanjiti faktore rizika kao što su povišen holesterol, kalcifikacija i smanjena elastičnost arterija, navodi Doc dr Stojanović.

dr-milos-stojanovic.jpg
Foto: Promo

Pomoć iz prirode

Japanski istraživač, Akire Endo, je iz crvenog pirinča izolovao supstancu koja smanjuje stvaranje holesterola, i nazvao je Monakolin K. Monokolin K je kao ekstrakt crvenog pirinča, korišćen još u vreme Ming dinastije 1368-1644 pre n.e.

Monakolin K blokira stvaranje holesterola u jetri. Sadrži fitosterole koji smanjuju prelazak holesterola iz hrane u krv, kao i izoflavonoide koji snižavaju nivo masnoća u organizmu.

Mnoge kliničke studije rađene širom sveta su dokazale da unos monakolina K dovodi do sniženja nivoa LDL-holesterola, ukupnog holesterola i triglicerida u krvi. Crveni pirinač ne utiče negativno na jetru, bubrege i mišiće, pa se može koristiti i kod pacijenata koji ne mogu koristiti statine. Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) nalazi da se svakodnevnim uzimanjem 10 mg monakolina K iz crvenog pirinča doprinosi održavanju normalnog nivoa holesterola.

Jedna od najvećih studija (Roterdamska studija) je dokazala da se upotrebom vitamina K2 može smanjiti arterijska kalcifikacija (zakrečavanje arterija), smrtnost od bolesti srca i krvnih sudova, kao i ukupna smrtnost od svih bolesti. Vitamin K2 poboljšava i elastičnost krvnih sudova i time smanjuje rizik za nastanak srčanog i moždanog udara, kaže dr Stojanović.

Žene u menopauzi, koje su naročito sklone bolestima krvnih sudova, upotrebom vitamina K2 poboljšavaju protok krvi i elastičnost krvnih sudova. Vitamin K2 ima posebno mesto kod pacijenata sa smanjenom bubrežnom funkcijom. Kod ovih pacijenata imamo češću pojavu kalcifikacija koronarnih arterija. Ona se viđa kod 40% pacijenata sa hroničnom bubrežnom disfunkcijom i 83% pacijenata na hemodijalizi. Ishrana sa manjim unosom vitamina K2 dovodi do promena na krvnim sudovima, a nadoknada vitamina K2 dovodi do zaštite krvnih sudova.

>Pacijentima koji žele da snize povišen nivo masnoća, ukupnog i LDL holestorola, kao i da smanje rizik od ateroskleroze preporučujem prirodne proizvode koji kombinuju ova dva važna sajstojka – monakolin K i K2MK7.

Monakolin K iz crvenog pirinča doprinosi održavanju normalnog nivoa holesterola. Evropska agencija za bezbednost hrane odobrila je Monakolin K kao sastojak koji može pomoći u održavanju normalnog nivoa ukupnog i LDL holesterola.

Vitamin K2-MK7 doprinosi smanjenju arterijske kalcifikacije i povećanju elastičnosti kalcifikovanih krvnih sudova, te na taj način može pomoći pri smanjenju nastanka srčanog i moždanog udara, ističe Doc dr Stojanović.

ARTEROprotect Forte je prirodni preparat, koji svojim specifičnim sastavom može pomoći u regulaciji nivoa holesterola i održavanju elstičnosti krvnih sudova. Samo jedna kapsula ovog proizvoda na dan obezbeđuje 10 mg Monakolina K i 45 mcg vitamina K2-MK7. Dodatno sastojci preparata ARTEROprotect® Forte doprinose formiranju kolagena potrebnog za normalnu funkciju krvnih sudova, i pomažu da se spreče oštećenja krvnih sudova i poveća njihova elastičnost.

970x250-artero-1.jpg
Foto: Promo

Promo tekst