Iako je glavni cilj medicine lečiti bolesne, ideal kojem struka teži jeste sprečavanje da do bolesti uopšte dođe. A da bi produžili svoj životni vek, moramo da se pridržavamo nekih principa.

Da bismo sprečili pojavu bolesti i uklonili rizik, treba voditi zdrav život, uz urednu i uravnoteženu ishranu. Ali pre svega, potrebno je da prepoznamo loše navike u svome životu i da ih menjamo, poruka je naše doktorke Biserke Obradović.

0804.jpg
Foto: Privatna Arhiva

Prim. dr Biserka Obradović, specijalista opšte medicine

Mnogo je lakše i jednostavnije sačuvati zdravlje, nego lečiti bolest, jer "zdrav čovek ima hiljadu želja, a bolestan samo jednu."

Zadatak izabranog lekara je da brine o Vašem opštem zdravlju, jer se pretpostavlja da vas poznaje najbolje, da zna vaše navike, kao i porodičnu sklonost određenim bolestima. On nije tu samo kada su vam potrebni pregled, lečenje ili savet, već i da vas podseti i pozove na redovne preventivne preglede i kada niste bolesni.

Ovih 12 principa bi trebalo svi da se pridržavamo:

1. Ishrana bez zasićenih masti i belog šećera, sa dosta svežeg povrća i voća.

2. Redovna i umerena fizička aktivnost: "Fizička aktivnost je lek koji menja mnoge lekove, a ne postoji lek, koji menja fizičku aktivnost”.

3. Izbegavati gojaznost - važno je da vam indeks telesna mase (BMI) bude manji od 25 kg/m2.

4. Izbegavati unos toksina - na pušače otpada 30 odsto svih slučajeva karcinoma, a alkohol je uzročnik 4 odsto. Postoji na hiljade toksina u dimu cigarete koji mogu uticati na imunološke ćelije u telu i koji oštećuju i menjaju njihovu osnovnu funkciju.

profimedia0180151648.jpg
Foto: Profimedia

5. Dnevni unos tečnosti potrebno je da bude najmanje dva (2) litra.

6. Dobar san - dugovečni ljudi spavaju u proseku 8 sati.

7. Izbegavanje stresa – on je najveći tihi ubica savremenog doba.

8. Usvajanje optimizma - osobe koje pozitivno posmatraju život manje su sklone stresu i lakše se bore sa stresnim situacijama. Imaju čak 50 odsto manji rizik od prerane smrti.

9. Više smeha - smeh smanjuje lučenje adrenalina i kortizola, a povećava lučenje hormona zadovoljstva.

10. Redovan s*ks - osobe koje imaju redovne seksualne odnose su srećnije, bolje se odmore i lakše podnose stres. Kod miškaraca smeh smanjuje rizik za pojavu karcinoma prostate.

ljubav-par-zaljubljenost-mladi-zagrljaj.jpg
Foto: Profimedia

11. Neprestano učenje - što smo stariji, teže učimo, ali to ne znači da treba zapustiti vijuge i sive ćelije. Naprotiv, važno je da učimo neke nove veštine, imamo neki novi hobi i redovno čitamo knjige.

12. Antibiotike ne uzimati često i bez preporuke lekara. Oni smanjuju nivo citotoksina koji je najvažniji sekrecioni proizvod imuno sistema

Bolje je sprečiti nego lečiti

Uobičajena praksa u razvijenim zemljama je da se prevenciji poklanja najveća pažnja. Trudeći se da idemo u korak sa savremenim svetom, preporučujemo sistematske preglede, čiji je cilj rano otkrivanje i lečenje potencijalne bolesti i smanjenje faktora rizika.

Oko 80% bolesti mogu da se spreče ili da se izleče ako se otkriju na vreme!

Preventivni pregledi

pregled-lekar-pacijent-doktor-devojka-ordinacija.jpg
Foto: Thinkstock

Zdrvstvenim kalendarom je utvrđena dinamika preventivnih pregleda za sve starosne grupe stanovništva. Potrebno je naglasiti da se prevnentivni pregledi u potpunosti obavljaju o trošku zdravstvenog osiguranja. Praksa obavljanja sistematskih pregleda je ujednačena na teritoriojio cele Srbije i ona je propisana vodičima dobre medicinske prakse.

Odraslo stanovništvo od 19 do 35 godina preventivni pregled obavlja najmanje jednom u pet (5) godina. Ostali odrasli najmanje jednom u dve godine.

Porecena rizika za dobijanje bolesti

Ponekad je bolest nemoguće izbeći, ali značajno nam koristi njeno otkrivanje u ranom stadijumu, kako bi se moglo što uspešnije izlečiti. Zbog toga su nam od neprocenjive vrednosti skrininzi. Njima se procenjuju rizici za određena oboljenja. Imamo ih četri i to:

- Skrining za rano otkrivanje raka debelog creva: sprovodi se kod oba pola starosti od 50 do 69 godina, jednom u dve godine

- Skrining za rano otkrivanje dijabetesa: sprovodi se kod osoba oba pola starosti preko 35 godina, jednom u tri (3) godine

- Skrining za rano otkrivanje kardiovaskularnog rizika: sprovodi se kod muškaraca od 35 do 69 godina, a kod žena od 45 do 69 godina, ili kod žena mlađih od 45 posle nastanka menopauze, jednom u pet (5) godina), ukoliko nemaju registrovano kardiovaskularno oboljenje.

- Skrining za rano otkrivanje depresije: sprovodi se kod osoba starije od 18 godina.

Sve ovo možete da obezbedite kod svog izabranog lekara u primarnoj zdravstvenoj zaštiti.

0604.jpg
Foto: Screenshot

Zapamtite, mnogo je lakše i jednostavnije sačuvati zdravlje, nego lečiti bolest!

(Kurir.rs/B.M.)

Bonus video:

00:19
Doktor nauka objasnio na koji način mogu DA VAM PUKNU PODLAKTICE pribrzini od samo 11 kilometara na sat Izvor: Kurir televizija