PROLEĆNI UMOR, BLAGA DEPRESIVNOST ILI POSTKOVID SINDROM ? ZAŠTO JE OVO PROLEĆE DRUGAČIJE?

Mi smo se toliko odvojili od prirode da smo zaboravili da smo njen deo. Ako se u proleće sve budi i menja i kod biljaka i kod životinja, što bi čovek ostao van toga. Doduše, nikad nije bilo teže razaznati zasto se osećamo slabo, umorno, malaksalo, i zašto teško dišemo i loše spavamo. Da li je u pitanju prolećni umor, depresivnost ili postkovid sindrom? – razgovaramo sa specijalistom psihijatrije dr Aleksandrom Damjanović.

Kada dođe proleće, kada se promene temperatura i vlažnost vazduha, produži dan, kada smo više na suncu i svetlu, dolazi do promena i u nama i u našem telu. Naši hormoni se luče drugačije, i nemoguće je da se te promene ne odraze na to kako se osećamo. Zbog povišene spoljne temperature, naši krvni sudovi se šire, pada pritisak i možemo da se osećamo malaksalo. Hormon melatonin, koji reguliše ritam budnost-spavanje, najviše se luči noću i u mraku, takođe u jesenjim i zimskim mesecima više nego u proleće i leto. Koliko smo zimi pospani, toliko se u proleće može javiti osećaj nemira, napetosti, razdražljivosti, problem sa spavanjem i apetitom – otkriva doktorka.

S druge strane, izlaganje sunčevoj svetlosti podstiče lučenje serotonina i proizvodnju vitamina D. Serotonin je mnogo više od hormona sreće kako ga često nazivaju. To je neurotransmiter odgovoran za mnogo važnih procesa u organizmu. Utiče na svaki deo našeg tela. Kad je u manjku, imamo problema sa raspoloženjem, spavanjem, apetitom, varenjem, nervozniji smo, impulsivniji, zabrinuti, osetljiviji na bol, teže kontrolišemo emocije. Znamo da nadoknada serotonina poboljšava raspoloženje i smanjuje anksioznost. Serotonin se u našem telu stvara od aminokiseline triptofan. To je tzv. esencijalna aminokiselina jer je moramo uneti hranom. Obično se nalazi u hrani poput crvenog mesa, sira, sojinog mleka, banana, orašastih plodova. Veći deo serotonina u našem telu nalazi se u crevima, a manji u nervnom sistemu. To bi moglo da objasni onaj “osećaj iz stomaka” koji nam često poruči da li smo na pravom putu kad donosimo odluke.

Prolećni umor je normalna i očekivana pojava prilagođavanja na nove uslove u prirodi u svetu oko nas. Osim promena u krvnom pritisku, može doći do brzog zamaranja jer smo bili pasivniji za vreme zimskih meseci i potrebno je vreme da se vrati fizička kondicija. S obzirom na hranu koju jedemo zimi, očekivano je da našem organizmu nedostaju sada minerali i vitamini koje treba uneti kroz sezonsko voće i povrće. Osim toga, mogu se javiti promene u raspoloženju i koncentraciji, pojačana nervoza, glavobolja, problemi sa spavanjem, pad imuniteta – naglašava dr Damjanović.

Međutim, ovog proleća svet oko nas ne čine cvetanje i buđenje prirode, već, nažalost, i suočavanje sa događajima koji su izvan naše kontrole. Rat, koji nam je takoreći u komšiluku, izlazak iz još jednog kruga pakla sa kovidom, posledice koje je virus ostavio na većinu preživelih, suočavanje sa gubitkom voljenih članova porodice i prijatelja, sve je to podloga na kojoj zasađeni strahovi, strepnje i tuge mogu lako da izrastu u anksioznost i depresiju. Nakon prelezanog virusa mnogi imaju postkovid simptome kao što su slabost, zamor, otežano disanje, osećaj da ne mogu da udahnu vazduh, bolovi u grudnom košu, kostima, zglobovima i mišićima, glavobolja, depresivno raspoloženje, anksioznost, problemi sa spavanjem – objašnjava dr Damjanović.

I bez ovih nepovoljnih društveno-političkih okolnosti, prolećna depresija je fenomen za koji znamo da postoji i koji muči jedan deo stanovništva. To je ustvari prolećno-letnja prezentacija sezonske depresije koja se češće javlja u jesen i zimu. Oni koji pate od prolećne depresivnosti imaju simptome karakteristične za depresiju. Osećaju se bezvoljno, bez energije, ujutru im se ne ustaje iz kreveta dok ih noću često muči nesanica, izbegavaju kontakte sa ljudima, osećaju da ništa ne može da ih obraduje, nemaju apetit ili je on pojačan. Ove osobe ponekad muči osećaj besmisla i beznadežnosti. Deluje im da svi oko njih žive bolje i srećnije živote, provode dane napolju, putuju, druže se, dok se oni bore da preguraju dan. Takav način razmišljanja dodatno otežava stanje u kome se nalaze. Društvene mreže kao što su fejsbuk i instagram na kojima se mogu videti fotošopirane slike lepog i srećnog života još ih više guraju u očaj i depresivnost.

Kao što vidimo, simptomatologija je slična, pa ovog proleća nije lako razaznati šta je u pitanju. Važno je da imamo na umu da smo deo prirode i da joj se prepustimo kad god smo u mogućnosti, tako što ćemo vreme provesti napolju, na suncu, tako što ćemo jesti hranu koju nam pruža ovo doba godine i tako nadoknaditi sve što telu nedostaje. Naše telo samo proizvodi vitamin D kada je koža izložena sunčevoj svetlosti, ali ga unosimo u organizam i putem hrane. Znamo da je vitamin D važan za zdravlje kostiju ali se njegov nedostatak dovodi i u vezu sa migrenom, opadanjem kose, depresijom, čestim prehladama, bolovima u leđima i zglobovima.

Ako je u pitanju prolećni umor, probleme najpre možemo pokušati rešavati dodacima u ishrani koji sadrže prirodne sastojke (kao što ih naše telo proizvodi). Treba proveriti nivo vitamina D u krvi i nadoknaditi ga u slučaju nedostatka. Za spavanje treba prvo pokušati sa nadoknadom melatonina, pre nego što se pređe na lekove za spavanje koji su korisni ali mogu da izazovu zavisnost. Za promene u raspoloženju, napetost, umor, pad energije, probleme sa koncetracijom treba prvo pokušati sa nadoknadom S-adenozil-L-metionina (SAMe) i B vitamina, sastojaka koji su sadržani u proizvodu Tensilen®. Lično preporučujem Tensilen® jer sadrži supstance koje se prirodno nalaze u svakom organizmu, a važne su za održavanje dobrog raspoloženja, jer je u uslovima pojačanog priliva stresa smanjena njihova proizvodnja. Nadoknadom SAMe i kompleksa vitamina B grupe možemo doprineti boljem raspoloženju. Ukoliko su simptomi izraženiji, treba imati u vidu da može biti neko stanje koje zahteva terapijsku primenu lekova i konsultaciju sa lekarom. Takođe, ukoliko simptomi umora, iscrpljenosti, neraspoloženja potraju i ne dođe do poboljšanja, onda se treba obratiti psihijatru za procenu daljeg tretmana.

Dr Aleksandra Damjanovic

Promo tekst