Ukoliko osoba izbegava samostalno da odlazi u prodavnicu, na pijacu, da stoji u redu, vozi se autobusom i šeta trgovima, pati od agorafobije - iracionalnog straha od spoljašnjeg sveta

- Žena je bila udaljena od Beograda 200 kilometara i morala je često da putuje u prestonicu. Na put je išla isključivo kolima i to sa svojim roditeljima, jer sama nije smela da se vozi autobusom i da bude sama s nepoznatim ljudima. I ne samo to, iako je imala mogućnost da se vozi auto-putem, ona je stalno tražila od roditelja da idu sporednim putevima, pa su putovanja trajala i po deset sati. Predug put je provodila ležeći na zadnjem sedištu, pokrivena ćebetom preko glave - ispričao je za Dr Kurir jedno od svojih iskustava s pacijentima koji pate od agorafobije dr Ivan Dimitrijević, profesor Medicinskog fakulteta i načelnik na psihijatrijskoj klinici Kliničkog centra Srbije.

Agorafobija označava iracionalni skup strahova u vezi s javnim mestima, otvorenim prostorom i velikim brojem ljudi. Ono što najviše plaši agorafobe jeste da na takvom mestu ne dođe do okolnosti kojima oni ne uspevaju da ovladaju, te da neće uspeti da pobegnu i zatraže pomoć druge osobe.

- Agorafobija spada u grupu anksioznih i somatofobnih poremećaja povezanih sa stresom. Ovaj fobično-anksiozni poremećaj je zapravo doživljaj straha pri izlaganju posebnoj situaciji za koju osoba misli da ne postoji spas, zbog čega ima doživljaj očekivanja situacije i traži njeno izbegavanje. Jasan znak da osoba pati od agorafobije je izbegavanje dve od sledećih situacija: javna mesta, grupu ljudi, samostalno putovanje i samostalni izlazak iz kuće. Tipično za sve fobije, pa i za ovu, jeste da objekat straha ne postoji, pa osoba oseća patološki strah - objašnjava dr Dimitrijević.

Čovek koga muči agorafobija doživljava spoljni svet kao preteći i neprijateljski i prilikom boravka van kuće oseća nelagodu, nemir, slabost, lupanje srca, vrtoglavicu, preznojavanje, pa čak i osećaj dolazećeg infarkta i moždanog udara.

- Pacijent oseća paničan napad straha od mesta ili situacije iz spoljašnjeg sveta i izbegava sva mesta u kojima oseća da nije bezbedan. To dovodi do potpunog zatvaranja u kuću ili do stvaranja takozvanog fobičnog partnera - osobe koja će uvek biti tu i kojom će na neki način.



Agorafobija je izlečiva!

- Panični strah od otvorenog prostora i javnih mesta je izlečiva stvar, a terapija počiva na četiri oslonca. To su želja i volja samog pacijenta, lekovi i to anksilitici, zatim podrška porodice i prijatelja i stručni tim lekara koji će sprovesti odgovarajuću terapiju. Najuspešnija je kognitivno-bihevioralna terapija - kaže prof. dr Ivan Dimitrijević.

Dr Dimitrijević: Nikako samolečenje

Mnogi pacijenti pokušavaju da se izleče od ove fobije na potpuno pogrešan način, pa je u lečenju neophodan oprez.

- Oni često uzimaju alkohol, sedative, pa i drogu, misleći da će se tako osloboditi straha. Međutim, to samolečenje dovodi do pogoršanja stanja, jer se dešava da osoba postane alkoholičar i zavisnik od tableta - upozorava dr Dimitrijević.