Rak jajnika je najsmrtonosnjiji ginekološki rak. U svetu se godišnje registruje 300.000 novih slučajeva obolelih od raka jajnika, a 150.000 žena izgubi bitku sa ovom bolešću. U našoj zemlji svake godine od raka jajnika oboli oko 800 žena, dok godišnje rak jajnika odnese više od 450 života. Svakog dana u Srbiji tri žene obole od karcinoma jajnika, a jedna umre od ove bolesti. Rak jajnika je deseti najučestaliji rak kod žena i peti po smrtnosti od svih kancera koji pogađaju žene. O problemu karcinoma jajnika, ranoj dijagnostici, inovativnoj terapiji i ulozi savetovališta, razgovarali smo sa onkologom dr Marijanom Milović Kovačević, sa Instituta za radiologiju i onkologiju.

Koji su načini prevencije ovog karcinoma?

U cilju borbe protiv razočaravajuće statistike, važno je što ranije otkrivanje bolesti i svesnost simptoma, pravovremena dijagnostika i optimalno lečenje. Nažalost, ne postoji skrining test, žene ne idu redovno na ginekološke preglede i rak jajnika se u oko 70% slučajeva otkriva u uznapredovaloj fazi kada je veća verovatnoća povratka bolesti. Zato se ne sme propustiti nijedna mogućnost poboljšanja ishoda lečenja i preživljavanja kroz pravovremeno optimalno lečenje.

Prošle godine je otvoreno Savetovalište za obolele od karcinoma jajnika, pri Institutu za onkologiju u Beogradu, koji su dosadašnji rezultati njegovog rada?

Pacijentkinje su zahvaljujući Savetovalištu za obolele od karcinoma jajnika imale priliku da postave mnogobrojna pitanja, koja inače često u sobi prepunoj pacijenata nemaju hrabrosti da postave, i zahvaljujući savetovalištu definitivno su danas bolje informisane kako o prognozi bolesti koju imaju, tako i o savremenim mogućnostima inovativne terapije koje pruža mogućnost boljih ishoda većine karcinoma jajnika.

foto-dr-milovic.jpg
Promo 

Koji su načini lečenja dostupni pacijentkinjama sa ovom dijagnozom?

Lečenje u našoj zemlji obuhvata hirurgiju, hemioterapiju i inovativnu terapiju. U cilju optimalnog lečenja, neophodno je odmah na dijagnozi kod operativnog zahvata ili biopsije proveriti o kakvom se karcinomu radi i sprovesti testiranje na mutacije BRCA gena. Sadašnjost i budućnost je u personalizovanom lečenju sa ciljem da se rak jajnika prevede u hronično oboljenje, i adekvatno lečenje raka jajnika danas podrazumeva i testiranje na BRCA mutacije. Informacija o postojanju mutacije BRCA gena svake bolesnice pri dijagnozi raka jajnika osigurava mogućnost pravovremenog odabira personalizovanog lečenja, koje može poboljšati ishod lečenja. Procenjuje se da oko 20%-30% pacijentkinja sa rakom jajnika ima BRCA mutaciju. Testiranje mutacija BRCA gena za obolele od seroznog raka jajnika visokog stepena nediferenciranosti se sprovodi sada u relapsu bolesti. Poznavanje BRCA statusa je važno i radi procene rizika pojave bolesti kod zdravih žena, jer rizik raste i ide do 60% do 70-te godine života. Testiranje zdravih žena koje imaju u porodici slučajeve raka jajnika i dojke kod bližih srodnica moguće je uraditi u u Genetskom savetovalištu, u skladu sa određenim smernicama i kriterijumima i genetsko testiranje je važno radi procene rizika pojave bolesti kod nosioca mutacija BRCA gena. Svi treba da znaju da od BRCA statusa moze zavisiti optimalan izbor terapije i da bi se BRCA status trebalo utvrditi prilikom postavljanja dijagnoze za sve bolesnice kojima to može uticati na izbor terapije. Svaka žena sa seroznim I endometroidnim karcinomom jajnika, trebalo bi da zna odgovor da li ima mutaciju BRCA gena. Važno je i da žene znaju, kada je i koliko testiranje važno i da o tome pričaju sa svojim doktorom, ali i poruka stručnjacima koji procenjuju u kojim situacijama je informacija o statusu BRCA gena bitna informacija u pogledu lečenja. Svaka žena obolela od raka jajnika treba da zna da li je kandidat za testiranje na mutacije BRCA gena. Mutacije BRCA gena povećavaju rizik za ravoj raka jajnika i raka dojke, a kod obolelih žena rezultat testa moze biti od odlučujuce važnosti pri izboru terapije.

Koji su to simptomi na koje treba obratiti pažnju i obratiti se lekaru?

Simptomi karcinoma jajnika nisu specifični, mogu se pripisati i nekom drugom, manje ozbiljnom stanju, a mogu se javiti kao: oticanje stomaka, naglo povećanje telesne težine, nadimanje, bol u predelu karlice i osećaj pritiska u stomaku, teškoće u ishrani i osećaj brzog zasićenja nakon uzimanja hrane, često i naglo mokrenje. Nespecifičnost simptoma dovodi do kasnog postavljanja dijagnoze. Preko 60% bolesnica u trenutku postavljanja dijagnoze ima bolest u stadijumu III ili IV.

Promo tekst