DA VAM LETO NE PRESEDNE PRIPAZITE SE OVIH BOLESTI: Mogu da budu opasne, a evo KAKO DA SE ZAŠTITITE!

Leto je oduvek bilo izazov za vektorske bolesti, a poslednje dve sezone, njima se pridružio i korona virus. Ovog leta, između ostalih oboljenja pretnja su i majmunske boginje i hepatitis nepoznatog porekla.

Evropa i svet se, međutim, suočavaju sa majmunskim boginjama za koje je i naš zdravstveni sistem pripremljen upustvom koje je izdao Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut". Pre toga smo izučavai hepatitis nepoznatog porekla, a ono što je najnovije u svetu jeste da je denga groznica, koju prenosi tigrasti komarac, buknula u Singapuru.

Međutim, kako struka kaže za Telegraf.rs, mi bismo jedino u našoj zemlji trebalo da obratimo pažnju na groznicu Zapadnog Nila i boreliju, a za sve ostale bi trebalo da znamo i informišemo se gde postoje i koliko su blizu naše granice.

Postavlja se pitanje može li denga groznica i do našeg podneblja.

- Postoje podaci da je ranijih godina bilo u Severnoj Makedoniji, a zabeležen je i jedan slučaj kod inostrane turistkinje u Hrvatskoj na moru - kaže za Telegraf.rs profesor dr Branislav Tiodorović, epidemiolog.

Denga je akutna zarazna bolest iz grupe hemoragijskih groznica, koju karakterišu povišena telesna temperatura, praćena artralgičnim i hemoragijskim sindromom. Prenosi je vrsta tigrastih komaraca koji žive u tropskim krajevima, pa nije česta pojava na našim prostorima.

Procenjuje se da je dve petine svetske populacije u riziku od oboljevanja. Prema podacima Instituta "Batut", godišnje se inficira između 35 i 60 miliona ljudi, a umre dve do pet hiljada dece prenosi Blic Žena.

Izazivač groznice je virus denge, RNA virus iz roda Flavivirusa, familija Flavivirade. Rezervoar virusa je čovek, dok su u džunglama to majmuni. Put prenošenja je vektorski, ujedom ženke komarca Aedes aegypti. Ovi insekti isključivo žive u toplim krajevima, pa se groznica tako najčešće javlja u tropskim i suptropskim krajevima Amerike, Azije i Australije.

Bolest u većini slučajeva prolazi bez simptoma, ili je klinička slika blaga, a samo 5 odsto zaraženih razvije ozbiljnu kliničku sliku koja se može završiti smrtnim ishodom. Od inficiranja do prvih simptoma obično prođe oko nedelju dana, kada bolest naglo počinje da se manifestuje. Simptomi su skok temperature, glavobolja, bolovi u kostima, bolovi u slabinama i zglobovima, osip, uvećane limfne žlezde, upala konjuktiva i otok oko očiju...

Stiče se utisak da dok će se uveliko u Ugandi, Kongu, Tanzaniji, Keniji izučavati neke nove vrste, mi ćemo se tek upoznati sa egzotičnim boljkama - cikungunjom, lajšmanijazom, groznicom Doline Riht, krimskom-kongo groznicom, malarijom, japanskim i krpeljskim encefalitisom, bolestima koje prenose insekti, uglavnom komarci. Istine radi, imali smo i malariju u Vojvodini.

Svim ovim egzotičnim bolestima, koje prenose uglavnom insekti, doprinose klimatske promene, koje su ih već donele u našem okruženju. Parazitska bolest lajšmanijoza, redovna je u Makedoniji, a rimska-kongo hemoragična groznica u karantin redovno šalje Bugare, kao i krpeljski, odnosno tik-born encefalitis, kog ima u Hrvatskoj, Sloveniji i Austriji...

Profesor dr Branislav Tiodorović, epidemiolog, podseća da je u našoj blizini bila krimska- kongo groznica, a reč je o karantinskoj bolesti.

- Krimska-kongo hemoragična groznica (CCHF) je zoonoza koja se pre svega javlja sporadično. CCHF virus može zaraziti širok spektar domaćih i divljih životinja od ujeda zaraženih krpelja. Ljudi se inficiraju direktnim kontaktom sa krvlju ili drugim zaraženim tkivima životinja, ili ih zarazi krpelj. Može se preneti sa čoveka na čoveka. Simptomi, koji su iznenadni, se, ako vas je zarazio krpelj pojavljuju za jedan do tri, a maksimalno devet dana, a ako je do inficiranosti došlo zaraženom krvlju ili tkivima životinja ili čoveka, za pet do do 13 dana - objašnjava prof. dr TiodoroviĆ.

Ova bolest je endemska (odomaćena) u mnogim zemljama u Africi, Evropi i Aziji, ali su tokom 2001. epidemije zabeležene i na Kosovu, u Albaniji, Iranu, Pakistanu i Južnoj Africi. Profesor Tiodorović kaže da je ova bolest bila zabeležena u Hrvatskoj, Sloveniji i Austriji pre 4 godine.

- Bugarska svake godine beleži ovu bolest. Potrebna je opreznost, a nema opravdanja za podizanje tenzija - napominje prof. dr Tiodorović:

- Bolest je prvi put opisana na Krimu 1944. godine i dobila je ime Krimska hemoragična groznica, ali je 1956. identifikovana i u Kongu, te je zato navedeni naziv.

Isto važi i za lajšmanijazu, oboljenje koje se svake godine dijagnostikuje u Makedoniji, nekad i kod nas po jedan do dva slučaja obolevanja od nje, a ona se prenosi ubodom peščanih mušica, koje su slične komarcima.

- Čikungunja groznica i denga groznica nisu do sada registrovane na teritoriji Republike Srbije. Poslednji slučaj Krimske-kongo groznice u Srbiji registrovan je 1999. godine. U Republici Srbiji registruju se jedino importovani slučajevi malarije. U 2020. godini u našoj zemlji registrovana su 2 slučaja importovane malarije sa incidencijom od 0,02 odsto na 100.000 stanovnika, što predstavlja pad prijavljivanja u odnosu na prethodnu godinu - kažu za Telegraf.rs u Institutu za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".

Za sve ove bolesti ne postoji preventiva u vidu vakcine, već da je jedina mera sprečiti ubod ili ujed tih krvopija. Ono što je najgore, neke su već možda među nama, ali nisu otkrivene. Verovatnoća je visoka, s obzirom na to da ih ima u okruženju.

U Srbiji je skoro pa deceniju unazad prisutan virus Zapadnog Nila, koji prenosi naš domaći komarac kuleks pipiens. Jedino nije bilo registrovanih slučajeva 2020. godine u jeku epidemije korona virusa.

Pored njega, u ovim mesecim treba da obratimo pažnju na lajmsku bolest.

- Zbog zaraženih krpelja, mi bismo pre mogli da obratimo pažnju na lajmsku bolest (borelioze). U okolini Beograda mnogi od naših stručnjaka su otkrivali područja gde bi se lajmska bolest mogla dobiti preko zaraženih krpelja. U toplim letnjim danima svakako treba misliti i na bolest Zapadnog Nila, koju prenose komarci, a koja je poslednjih godina u Srbiji bila stalno dijagnostikovana - podseća za Telegraf.rs prof. dr Tiodorović.

Inače, insekti, koji su uglavnom karakteristika toplijih krajeva, šire životni prostor za čak 150 do 200 kilometara severno i južno od ekvatora kada se temperatura poveća za samo 0,1 stepen Celzijusovih, a osim komaraca i krpelja, kao što rekosmo, ima i mušica koji su nosioci arbo virusa, poput velikog broja virusnih encefalitisa, hemoragicnih groznica...

(Kurir.rs)

Bonus video: