Stalno razmišljanje o bolestima može da bude veoma stresno. Ni to nije najgore, anksioznost koja ga prati dovodi do slabljenja imuniteta i pojave pravog oboljenja!

Iako mnogima briga o zdravlju spasi život, hipohondrija, kako se naučno zove stanje koje se odlikuje bespotrebnim preterivanjem, može da bude veoma opasna.

hipohondar-stockphotodoctorisgettingboredwhilehypochondriacpatientisexplaininghishealthproblems513970489.jpg
Shutterstock 

Ako svaki put kad osetite bol u grudima pomislite da je to simptom ozbiljne srčane bolesti ili da vas je strefio infarkt, a svaka glavobolja vas asocira na moždani udar, onda to - priznaćete - sigurno nije zdrav način razmišljanja. Isto je i sa drugim stanjima.

Ne sporimo da tokom života možete imati razne tegobe i oboliti bezbroj puta, ali u većini slučajeva to nije ništa dramatično i ne dovodi do najgoreg scenarija, pa ne bi trebalo da budete u stalnom strahu da ćete u svakom trenutku dobiti neku bolest.

Preteranu opreznost i uplašenost koja vas ogranićava ili naprosto paralizuje uspećete da pobedite ako počnete malo manje da vodite računa gde idete, šta radite i šta jedete i pijete, a sve iz ničim utemeljenog osećaja da ćete se razboleti.

profimedia0293037021.jpg
Profimedia 

Vi pritom, bez obzira šta vam kaže doktor, nemate mira i iskreno verujete da ste bolesni iako niste dobili nijednu dijagnozu posle brojnih poseta doktorima. Zato često tražite drugo, a ponekad i treće mišljenje lekara i ne žalite novac koji ste dali za ove usluge, stresirate se i – zaista se razbolite!

Preokupiranost bolešću često se javlja kao reakcija na smrt ili tešku bolest bliske osobe. Proći će spontano kad bliska osoba ozdravi, ako se ipak dogodi najcrnje i osoba se prilagodi na posledice traumatičnog događaja ili razuveravanjem od strane lekara.

tuga-bol-suze.jpg
Shuttestock 

Ko se nađe u ovoj situaciji ne treba puno da brine jer je ovo blaži oblik hipohondrije – psiholozi potvrđuju da su sumnje i strah da ste i sami bolesni često izraz osećanja krivice što za obolelu osobu niste učinili više. To je često sastavni deo procesa tugovanja.

Međutim, kada iscrpna dijagnostika ne ukaže na bilo kakav poremećaj u vašem organizmu, a vi i dalje tvrdite da ste oboleli problem se nikako ne sme zanemarivati. Ovaj poremećaj vodi u depresiju, sumanuto ponašanje...

Ako vam sve ovo zvuči poznato, vi jeste hipohondar i vrlo je važno da potražite stručnu pomoć.

savetovanje-psihoterapija.jpg
Thinkstock 

Psihoterapija kombinovana sa antidepresivima i anksioliticima pomoći će vam da povratite samopouzdanje i samopoštovanje.Naravno, i da sačuvate zdravlje!

Kurir.rs/Lena/B.M.

Bonus video:

03:52
VISOKE TEMPERATURE UTIČU NA PSIHU! Dr Đinđić za Kurir TV objasnio kako nam vrućina NARUŠAVA ZDRAVLJE: Samo ovako ćete ga sačuvati! Izvor: Kurir televizija