Za osteoporozu se kaže da ju je bolje sprečiti nego lečiti, ali malo ko na vreme radi na prevenciji ili primeti simptome. Onda kosti pucaju, a pet puta je veći rizik od nastanka novog preloma u toku naredne godine kod osoba koje su ga već imale!

Šta ih uzrokuje, koji su rani znaci i kako možemo da poboljšamo stanje kostiju, za Lenu govori prof. dr Radmila Matijević.

prof-dr-radmila-matijevic.jpg
Privatna Arhiva 

Prof. dr Radmila Matijević, fizijatar i reumatolog u KC Vojvodine na Klinici za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju

- Naše kosti su veoma dinamičan sistem koji se ceo obnovi u periodu od sedam-deset godina, zahvaljujući procesu koji nazivamo remodelacija. Osteoporoza nastaje kada dođe do narušavanja balansa procesa razgradnje i izgradnje koštanog tkiva. Samo ime znači "porozne kosti" - to je stanje u kom postanu tanje i gube snagu usled gubitka gustine. pet puta je veći rizik od nastanka novog preloma u toku naredne godine kod osoba koje su ga već imale

KOSTI ZAČAS KVRCNU

Kada posumnjati da je u pitanju ova bolest?

- Pripada grupi tzv. nemih oboljenja, pacijenti nisu svesni da je imaju dok ne dođe do preloma, koji nastaju na malu traumu padom sa sopstvene visine.

kicma-stockphotospinalfracturetraumaticvertebralinjurydillustrationcompressionfractureofthespine2023141736.jpg
Shutterstock 

Ipak, nekoliko promena treba da podstakne sumnju na njeno postojanje: smanjenje visine za više od tri centimetara i sve veće savijanje u grudnom delu leđa.

Da li je svaki prelom kostiju znak da smo već oboleli?

- Nažalost, svaki prelom koji je nastao nakon male traume jeste znak i ima svoj sled: oko 50. prvo se javlja prelom u predelu ručnog zgloba, potom prelomi pršljena i na kraju kuka, koji je najozbiljnija komplikacija: dovodi do smrti u prvih godinu dana kod čak četvrtine povređenih; 75 odsto nikad više ne bude aktivno na nivou na kom su pre bili, a 33 odsto do kraja života bude zavisno od pomoći (hranjenje, kupanje, kretanje).

prelom-kuka-dovodi-do-smrti-u-prvih-godinu-dana-kod-cak...--stockphotomanoncrutchesonagraybackgroundcloseupaelderlymanwalkingwithcrutches1415413850.jpg
Shutterstock 

Ko je sklon osteoporozi?

- Od rođenja do završetka rasta kosti se razvijaju i u ranim dvadesetim dostižu pik gustine, najjače su, najgušće i najotpornije na udarce. Starenjem se smanjuje koštana gustina, što dovodi do preloma kod jedne od tri žene i jednog od pet muškaraca starijih od 50 godina. Žene obolevaju češće nakon ulaska u menopauzu, u prvih pet godina se gubi najviše koštanog tkiva.

Na to ne možemo da utičemo?

- Na godine i pol ne, a tu su i pozitivna porodična anamneza, rana menopauza (pre 45.), neki lekovi (kortikosteroidi, inhibitori protonske pumpe, neki antidijabetesni lekovi, određeni antidepresivi, inhibitori aromataze, koji se koriste u lečenju karcinoma dojke, antiepileptici itd.). I bolesti dovode do osteoporoze: reumatoidni artritis, zapaljenjske bolesti creva, opstruktivne bolesti pluća, dijabetes, karcinomi...

pet-puta-je-veci-rizik-za-nastanak-novog-preloma-u-toku-naredne-godine-kod-osoba-koje-su-ga-vec-imale-stockphotocloseupofafemaledoctorholdingfracturedhandofapatient278586560.jpg
Shutterstock 

PRIPAZITE NA OVO

Postoje li faktori na koje možemo da delujemo?

- To su pušenje i prekomeran unos alkohola, niska telesna masa (BMI&19), loša ishrana. Izuzetno je važno da imamo optimum vitamina D i K i kalcijuma, da se redovno bavimo fizičkom aktivnošću tokom koje se preznojimo bar jednom

Zašto su ovi vitamini važni?

- Starenjem koža gubi sposobnost sintetisanja i često se javlja nedostatak vitamina D u krvi. To za posledicu, što se kostiju tiče, ima smanjenu apsorpciju kalcijuma u crevima. Pored vitamina D3, za pravilnu ugradnju kalcijuma u kosti bitan je i K2, jer obezbeđuje da se dostavi baš tamo gde mu je mesto i ne taloži u tkivima, gde ne treba da ga bude.

vitamin-shutterstock.jpg
Shutterstock 

Šta još može našem telu da obezbedi čvrstinu?

- Čvrstinu daju i mišići. Bitno je da se najmlađi redovno bave sportom, jednako je važno da i osobe nakon 50. imaju 150 minuta i više fizičke aktivnosti nedeljno. Računa se i šetnja pri kojoj se poveća puls i nije lako razgovarati. Jedine vežbe u kojima ne dolazi do znojenja, a izuzetno su korisne, jesu vežbe balansa, utiču na manju učestalost padova. Kod starijih je bitan i unos proteina, dva grama po kilogramu telesne mase.

KAKO DA PRONAĐETE BALANS

Da li je još nešto važno?

- Mnogi osteoporozu objašnjavaju kao pedijatrijsku bolest čija se klinička slika manifestuje u poznim godinama jer nije iskorišćena prilika da se tokom rasta i razvoja kosti što više napune koštanim matriksom. Zato je i pravilna ishrana od ranog uzrasta važan momenat u prevenciji.

Kakva ishrana nam je potrebna?

2-g-proteina-po-kilogramu-telesne-mase-treba-dnevno-da-unose-stariji--stockphotoselectiononvegetarianandanimaloriginproteinsources1044279946.jpg
Shutterstock 

- Potrebni su nam i hrana i suplementi. Namirnice bogate vitaminima D3 i K2 i kalcijumom se nalaze u našoj ishrani, ali nije lako obezbediti preporučenu dnevnu dozu vitamina D3 od 800 IJ: u jajetu je 5% dnevnih potreba, svinjskoj šnicli 10%, u 100 g tunjevine 38%.

Postoje mleka, mlečni proizvodi, pahuljice i razne druge vrste hrane koje su dodatno obogaćene vitaminom D. Ipak, neophodno je unositi D3 u vidu suplemenata, naročito tokom zimskih meseci i ako leti koristimo kreme sa zaštitnim faktorom.

Kada je kalcijum u pitanju, dosta su zastupljeni mlečni proizvodi i mnogi unose dovoljne količine. Za one koji imaju drugačiju kulturu ishrane neophodno je da nadoknade vitamin D3 i kalcijum, ali i sve druge gradivne elemente ako ne mogu da ih obezbede ishranom.

profimedia0342007579.jpg
Profimedia 

Na šta roditelji treba da obrate pažnju?

- Deca se znatno manje kreću u odnosu na samo jednu generaciju pre njih! Vozimo ih u školu, na sve aktivnosti, lastiš i igranje vije se više ne vide u dvorištima. Većina zgrada ima liftove, pa se stepenice ne koriste, mnogi gradovi nemaju staze za bicikle...

Neophodno je zato odvojiti što više vremena u toku dana za fizičku aktivnost. Ples, folklor, basket, fudbal su aerobne aktivnosti koje su dobre i za kosti i ceo organizam.

Joga i pilates su korisne za svesnost o položaju tela, razvoju balansa, očuvanju obima pokreta, a u zahtevnijim položajima i vežbama deluju i kao vežbe sa opterećenjem, koje je neophodno imati. Pomaže i odlazak u teretanu.

Šta još savetujete našim čitaocima?

- Način života koji sada veliki deo nas živi melje i troši naše kapacitete. Izuzetno je važno pronaći balans, brinuti što više o sebi, truditi se da telu damo dovoljno sna da iskoristi sopstvene regenerativne procese, imati optimum obroka i što više fizičke aktivnosti. Jednostavno, voleti sebe! I kao što kažu na početku svakog leta avionom - stavite masku prvo sebi, jer ako ne brinete i ne volite sebe, ne možete pomoći i biti dobri ni drugima!

Kurir.rs/Lena/B.M.

Bonus video:

03:58
ŠTA SU PM ČESTICE O KOJIMA STALNO SLUŠAMO U VREMENSKOJ PROGNOZI? Stručnjak objasnio koliko su opasne po zdravlje i ŠTA SVE SADRŽE Izvor: Kurir TV