ŽENE ČEŠĆE OBOLEVAJU OD OSTEOPOROZE, ALI I 20 ODSTO MUŠKARACA: Dr Radmila Matijević savetuje da uradite OVO i sprečite LOM kostiju
Za osteoporozu se kaže da ju je bolje sprečiti nego lečiti, ali malo ko na vreme radi na prevenciji ili primeti simptome. Onda kosti pucaju, a pet puta je veći rizik od nastanka novog preloma u toku naredne godine kod osoba koje su ga već imale!
Šta ih uzrokuje, koji su rani znaci i kako možemo da poboljšamo stanje kostiju, za Lenu govori prof. dr Radmila Matijević.
Prof. dr Radmila Matijević, fizijatar i reumatolog u KC Vojvodine na Klinici za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju
- Naše kosti su veoma dinamičan sistem koji se ceo obnovi u periodu od sedam-deset godina, zahvaljujući procesu koji nazivamo remodelacija. Osteoporoza nastaje kada dođe do narušavanja balansa procesa razgradnje i izgradnje koštanog tkiva. Samo ime znači "porozne kosti" - to je stanje u kom postanu tanje i gube snagu usled gubitka gustine. pet puta je veći rizik od nastanka novog preloma u toku naredne godine kod osoba koje su ga već imale
KOSTI ZAČAS KVRCNU
Kada posumnjati da je u pitanju ova bolest?
- Pripada grupi tzv. nemih oboljenja, pacijenti nisu svesni da je imaju dok ne dođe do preloma, koji nastaju na malu traumu padom sa sopstvene visine.
Ipak, nekoliko promena treba da podstakne sumnju na njeno postojanje: smanjenje visine za više od tri centimetara i sve veće savijanje u grudnom delu leđa.
Da li je svaki prelom kostiju znak da smo već oboleli?
- Nažalost, svaki prelom koji je nastao nakon male traume jeste znak i ima svoj sled: oko 50. prvo se javlja prelom u predelu ručnog zgloba, potom prelomi pršljena i na kraju kuka, koji je najozbiljnija komplikacija: dovodi do smrti u prvih godinu dana kod čak četvrtine povređenih; 75 odsto nikad više ne bude aktivno na nivou na kom su pre bili, a 33 odsto do kraja života bude zavisno od pomoći (hranjenje, kupanje, kretanje).
Ko je sklon osteoporozi?
- Od rođenja do završetka rasta kosti se razvijaju i u ranim dvadesetim dostižu pik gustine, najjače su, najgušće i najotpornije na udarce. Starenjem se smanjuje koštana gustina, što dovodi do preloma kod jedne od tri žene i jednog od pet muškaraca starijih od 50 godina. Žene obolevaju češće nakon ulaska u menopauzu, u prvih pet godina se gubi najviše koštanog tkiva.
Na to ne možemo da utičemo?
- Na godine i pol ne, a tu su i pozitivna porodična anamneza, rana menopauza (pre 45.), neki lekovi (kortikosteroidi, inhibitori protonske pumpe, neki antidijabetesni lekovi, određeni antidepresivi, inhibitori aromataze, koji se koriste u lečenju karcinoma dojke, antiepileptici itd.). I bolesti dovode do osteoporoze: reumatoidni artritis, zapaljenjske bolesti creva, opstruktivne bolesti pluća, dijabetes, karcinomi...
PRIPAZITE NA OVO
Postoje li faktori na koje možemo da delujemo?
- To su pušenje i prekomeran unos alkohola, niska telesna masa (BMI&19), loša ishrana. Izuzetno je važno da imamo optimum vitamina D i K i kalcijuma, da se redovno bavimo fizičkom aktivnošću tokom koje se preznojimo bar jednom
Zašto su ovi vitamini važni?
- Starenjem koža gubi sposobnost sintetisanja i često se javlja nedostatak vitamina D u krvi. To za posledicu, što se kostiju tiče, ima smanjenu apsorpciju kalcijuma u crevima. Pored vitamina D3, za pravilnu ugradnju kalcijuma u kosti bitan je i K2, jer obezbeđuje da se dostavi baš tamo gde mu je mesto i ne taloži u tkivima, gde ne treba da ga bude.
Šta još može našem telu da obezbedi čvrstinu?
- Čvrstinu daju i mišići. Bitno je da se najmlađi redovno bave sportom, jednako je važno da i osobe nakon 50. imaju 150 minuta i više fizičke aktivnosti nedeljno. Računa se i šetnja pri kojoj se poveća puls i nije lako razgovarati. Jedine vežbe u kojima ne dolazi do znojenja, a izuzetno su korisne, jesu vežbe balansa, utiču na manju učestalost padova. Kod starijih je bitan i unos proteina, dva grama po kilogramu telesne mase.
KAKO DA PRONAĐETE BALANS
Da li je još nešto važno?
- Mnogi osteoporozu objašnjavaju kao pedijatrijsku bolest čija se klinička slika manifestuje u poznim godinama jer nije iskorišćena prilika da se tokom rasta i razvoja kosti što više napune koštanim matriksom. Zato je i pravilna ishrana od ranog uzrasta važan momenat u prevenciji.
Kakva ishrana nam je potrebna?
- Potrebni su nam i hrana i suplementi. Namirnice bogate vitaminima D3 i K2 i kalcijumom se nalaze u našoj ishrani, ali nije lako obezbediti preporučenu dnevnu dozu vitamina D3 od 800 IJ: u jajetu je 5% dnevnih potreba, svinjskoj šnicli 10%, u 100 g tunjevine 38%.
Postoje mleka, mlečni proizvodi, pahuljice i razne druge vrste hrane koje su dodatno obogaćene vitaminom D. Ipak, neophodno je unositi D3 u vidu suplemenata, naročito tokom zimskih meseci i ako leti koristimo kreme sa zaštitnim faktorom.
Kada je kalcijum u pitanju, dosta su zastupljeni mlečni proizvodi i mnogi unose dovoljne količine. Za one koji imaju drugačiju kulturu ishrane neophodno je da nadoknade vitamin D3 i kalcijum, ali i sve druge gradivne elemente ako ne mogu da ih obezbede ishranom.
Na šta roditelji treba da obrate pažnju?
- Deca se znatno manje kreću u odnosu na samo jednu generaciju pre njih! Vozimo ih u školu, na sve aktivnosti, lastiš i igranje vije se više ne vide u dvorištima. Većina zgrada ima liftove, pa se stepenice ne koriste, mnogi gradovi nemaju staze za bicikle...
Neophodno je zato odvojiti što više vremena u toku dana za fizičku aktivnost. Ples, folklor, basket, fudbal su aerobne aktivnosti koje su dobre i za kosti i ceo organizam.
Joga i pilates su korisne za svesnost o položaju tela, razvoju balansa, očuvanju obima pokreta, a u zahtevnijim položajima i vežbama deluju i kao vežbe sa opterećenjem, koje je neophodno imati. Pomaže i odlazak u teretanu.
Šta još savetujete našim čitaocima?
- Način života koji sada veliki deo nas živi melje i troši naše kapacitete. Izuzetno je važno pronaći balans, brinuti što više o sebi, truditi se da telu damo dovoljno sna da iskoristi sopstvene regenerativne procese, imati optimum obroka i što više fizičke aktivnosti. Jednostavno, voleti sebe! I kao što kažu na početku svakog leta avionom - stavite masku prvo sebi, jer ako ne brinete i ne volite sebe, ne možete pomoći i biti dobri ni drugima!
Kurir.rs/Lena/B.M.
Bonus video:
"VIDE DA SRBIJA NAPREDUJE BRŽE OD NJIH" Predsednik Vučić o napadima iz Zagreba: "Srećan sam što mi nemamo tu vrstu frustracije i kompleksa kako oni imaju prema"