ŽIVELA SAM NA MORU U KUĆI IZ SNOVA A POBEGLA GLAVOM BEZ OBZIRA: Ovo su razlozi zašto sam otišla i nikad vam ne bi pali na pamet

Septembar je pred vratima i većina nas se nije nauživala mora. Neki nisu ni otišli na more ove godine, pa su ostali željni. Kuća na obali mora i posao od kuće je san koji većina ljudi iz gradova sanja ovih dana... Ali, kako zaista izgleda kada se taj san ostvari?

I tu negde njena ispovest kreće u malo drugačijem tonu.

Cena našeg sna

„Pošto nismo mogli da kupimo kuću, odlučili smo da je iznajmimo. Cene su bile sumanuto visoke. Čekali smo da prođe sezona pa smo tražili nešto povoljno. Na kraju smo uspeli da nađemo dom sa malim popustom s obzirom na to da smo planirali da ostanemo duže. Kuća je bila udaljena 100 metara od plaže i imala je verandu kakvu samo možeš da poželiš. Međutim, zbog visoke cene zakupa, morali smo da štedimo na svim ostalim poljima.“

Rad u raju

„Iako nam je posao bio takav da smo mogli da radimo od kuće, u ovom raju je bilo veoma teško da se koncentrišeš. Računari su bili puni peska i prašine, a mozak jednostavno nije mogao da radi gledajući u more. Tada sam shvatila da gledanje u more opušta, ali ne inspiriše za rad.“

Kupanje i uživanje

„Kada smo došli u ovaj raj imala sam ideju da ću, svako jutro, pre kafe i doručka, da plivam u moru. Međutim, lenjost je bila jača. Razmišljala sam: 'Zašto da sada ustajem i idem da se kupam, kad mogu posle posla ili posle ručka?' Ali došla sam do toga da sam samo jednom nedeljno plivala. Kada su me prijatelji pitali koliko često se kupam u moru, nisu mogli da veruju kada sam im rekla da je to samo jednom nedeljno.“

Izgled

„Kosa mi je izgledala užasno. Boja je bledela od vode i sunca, pa sam morala da se farbam svakih 15 dana. Isto tako, odeća nam je bila bleda i puna soli. Kupaći kostim je ličio na krpu nakon samo mesec dana provedenih ovde. So i sunce su uzimali svoj danak. Odustala sam od nošenja naočara za vid, jer sam na svaka dva minuta morala da ih brišem od kapljica vode. Prešla sam na sočiva, ali mi je morska voda toliko nadražila oči da sam izgledala kao da plačem – stalno!“

Vlaga i buđ

„Kad smo došli, kuća je bila sveže okrečena. Međutim, nakon par meseci buđ se širila velikom brzinom. Hlor nije pomagao, pa smo morali da koristimo jača sredstva da se rešimo ove napasti. Sve je prekrila buđ: od pastičnih igračaka, odeće do računara koji su rđali. Tek tada su nam rekli da moramo računare da držimo u posebnoj sobi sa uključenom klimom koja isušuje vazduh.“

Turisti

„Nikad ništa nisam imala protiv turista, ali ovde je bilo stvarno mnogo ljudi stalno. Bilo je perioda od par nedelja kada je plaža bila prazna, ali uglavnom je bila ispunjena do poslednjeg mesta. U gradu je sve bilo podređeno turistima: u prodavnicama loša hrana za velike pare (bez dobrog povrća i voća), restorani su imali paprene cene, a kulturnih dešavanja skoro da i nije bilo.“

Plastika u moru

„Posle oluje more bi na plažu izbacilo sve i svašta. To su bile tone plastičnih flaša, čaša i drugog otpada. More je bilo prljavo. Bilo je sasvim nemoguće plivati pored te plastike, pa smo dane provodili skupljajući smeće koje bi more izbacilo.“

Lekari i učitelji

„Život na moru prija zdravlju, ali i na moru se desi da se razboliš. Međutim, ako živiš u gradiću na moru, imaš izbor od dva lekara koji obično leče turiste. O školi i vrtiću da i ne govorim. Toga uopšte nije ni bilo, pa smo bili primorani da decu vozimo do većeg grada.“

Godišnja doba

„I najčudnije od svega – umorili smo se od večnog leta. Nedostajala su nam ostala godišnja doba. Nismo mogli da trpimo večito leto pa smo se preselili u jedno meste koje je bilo udaljeno od planina 200 kilometara, a od mora 400 kilometara. Kada smo videli sneg, bili smo oduševljeni… čitavih 20 minuta!“, našalila se, a onda iznela zaključak: „Život na moru nas je naučio da stvarno pazimo šta želimo, jer želje mogu da nam se ostvare.“

(Kurir.rs/ Nova/ Bright Side)

Bonus video: