OTETA JE NA PRAGU SVOG DOMA 90-TIH I NIKO NIJE GODINAMA ZNAO ŠTA SE DESILO SA NJOM: Istina je bila PAKLENA, evo kroz šta je PROŠLA

Džejsi Dugard imala je samo 11 godina kada je kidnapovana na putu do škole. Tog kobnog 10. juna 1991. ona je oteta praktično na pragu svog doma u oblasti Saut Lejk Taho u Kafilorniji, a uprkos tome što je svemu svedočilo nekoliko ljudi, pa čak i Džejsin očuh, nije bilo nikakvih tragova o tome ko stoji iza svega.

Ispostavilo se da službenik koji je vodio računa o uslovnoj kazni Garida nije ni znao da on ima decu. Dva dana kasnije, Garido se pojavio na sastanku sa istim službenikom, a sa sobom je poveo svoju ženu Nensi, gore pomenute dve devojčice i jednu mladu ženu. Odjednom mu je šarade i skrivanja bilo preko glave i rešio je da otkrije istinu.

Dve devojčice bile su njegove ćerke, ali nije ih dobio sa suprugom Nensi. One su zapravo bile ćerke pomenute mlade žene koja se zvala "Alisa". Ispostavilo se da je nju Garido oteo 18 godina ranije i u međuvremenu je silovao više puta. Da, to je bila Džejsi Dugard!

Džejsi je posle 18 godina konačno bila slobodna, a svoje nemilo iskustvo između ostalog opisala je i u memoarima "Stolen Life".

Evo kako je izgledala ova otmica i šta se sve tu dogodilo

Džejsi je pre kidnapovanja bila tipična, sasvim normalna devojčica. Rođena je 3. maja 1980 godine i živela je sa majkom Teri i očuhom Karlom Probinom. Karl i Teri dobili su još jednu ćerkicu 1990. godine - Šajnu. Godinu dana nakon rođenja njene sestre, život Džejsi Dugard promenio se iz korena. Tada su je samo nekoliko metara od praga njenog doma kidnapovali Filip i Nensi Garido.

Filip je u tom trenutku već bio osuđivani seksualni delikvent i ubica. On je 1972. drogirao i silovao 14-godišnju devojčicu u okrugu Kontra Kosta. Četiri godine kasnije u Saut Lejk Tahou ubedio je 19-godišnjakinju da uđe u njegov automobil, a potom ju je vezao licicama i silovam. Iste te godine pokušao je da na isti način siluje i jednu 25-godišnju devojku, ali je ona uspela da pobegne. Sat vremena kasnije on je namamio drugu žrtvu i odveo je u jedno skladište gde ju je i silovao. Samo je za ovaj zločin osuđen na 50 godina zatvora!

Međutim, Garido je odslužio samo 11 godina kazne kada je komisija za uslovni otpust donela odluku "da ne doprinosi opasnosti po zdravlje, moral i bezbednost društva". Ispostavilo se da su žestoko pogrešili.

Samo nekoliko meseci nakon što je pušten na slobodu, posetio je jednu od svojih pređašnjih žrtava, koja je u tom trenutku radila u gradu Saut Lejk Taho. Rekao joj je: "Prošlo je 11 godina otkako nisam popio piće". Ona je ovaj incident prijavila Garidovom agentu za uslovnu slobodu, ali je on njenu žalbu odbacio i napomenuo u dosijeu da bi "stavljanje Garida po elektronski nadzor predstavljalo bespotrebno komplikovanje na osnovu histerije ili zabrinutosti žrtve".

Filip Garido, svestan da se na njegove postupke obraća malo pažnje, počeo je da traži svoju sledeću žrtvu. Našao ju je 10. juna 1991. i to je bila Džejsi Dugard.

Tog jutra je Karl Probin ostavio svoju 11-godišnju pastorku na autobuskoj stanici, samo nekoliko metara od porodične kuće, očekujuće da će to biti uobičajeno jutro i da će Džejsi uskoro ući u školski autobus. Umesto toga, dve nepoznate osobe zgrabile su devojčicu i uvukle je u svoj automobil. Probin, koji još uvek nije ušao u kuću, video je ovo. Skočio je na bicikl i počeo da juri za automobilom, ali nije mogao da razvije dovoljnu brzinu. Oni su mu pobegli, a Probin je istog trena alarmirao nadležne organe.

Nažalost, prva potraga nije dala rezultate, a devojčici nisu mogli da uđu u trag ni psi, helokopteri, pa ni FBI koji se naknadno uključio.

Probin se nekoliko godina kasnije razveo od Teri, Džejsine majke, a sam je istakao da veruje da je otmica kriva za sve. "Gledajući unazad, možda mi je žao što je nisam zagrlio pre nego što je otišla. Terina porodica verovala je da sam zao prema Džejsi. Mislim da su mislili da sam ja razlog zašto ona nije pobegla od Garida. Ali, mogu da vam kažem da mi je zaista stalo do nje", ispričao je očuh godinama kasnije.

Kako je izgledao Džejsin život u zatočeništvu?

Dok su vlasti vršile potragu bez rezultata, Džejsi je morala da počne sa svojim novim, strašnim životom u Antiohiji u Kaliforniji, oko 280 kilometara od njenog rodnog grada, u kolibi u dvorištu kuće Filipa i Nensi Garido. Par je počeo da Džejsi zove "Alisom", a Filip ju je podvrgao kontinuiranoj, višegodišnjoj seriji silovanja koja je rezultirala sa dve trudnoće: prvom kada je imala 14 i drugom kada je imala 17 godina.

Džejsi je u oba slučaja rodila ćerke, a Garidovi su je porodili bez ikakve medicinske pomoći. Ubrzo su se Džejsi u zatočeništvu u kolibi pridružile i njene dve ćerkice.

Džejsi je vodila dnevnik tokom 18 godina zatočeništva; pisala je o tome kako je uplašena, usamljena, depresivna i da se oseća "nevoljenom". U početku je pisala o svojoj porodici i pitala se da li je traže. Vremenom je, međutim, njena izolacija od spoljnog sveta dovela do toga da počne da žudi za bilo kojom vrstom ljudske interakcije, čak i ako je to sa Garidom.

"Osećam se kao da tonem. Ovo bi trebalo da bude moj život u kome ću raditi šta god poželim... ali opet mi je to oduze. Koliko puta sme da mi to oduzme? Bojim se da on ne vidi kako me stvari koje govori čine zatvorenikom... Zašto ja nemam kontrolu nad svojim životom", jedna je od njenih beleški u dnevniku.

Kada je Džejsi pronađena živa posle 18 godina, bilo je potrebno mnogo vremena da se prilagodi novonastalim okolnostima. Ona gotovo dve decenije nija bila tretirana kao ljudsko biće niti je osetila ljubav.

"Smešno je, kako sada mogu da pogledam unazad i vidim kako "tajno dvorište" i nije izgledalo tako tajno. To me tera da verujem da niko nije mario za mene niti me zaista tražio", napisala je u svojim memoarima "Stolen Life".

Kako je zapravo došlo do razrešenja ovog slučaja?

U avgustu 2009, dva univerzitetska policajca, sumnjičavi prema Filipu Garidu, nesvesno su doveli do toga da se konačno reši misterija nestanka Džejsi Dugard. Ali glavno pitanje je ostalo bez odgovora: kako Garidov agent za uslovnu slobodu prilikom poseta nije nikada uspeo da primeti Džejsi u dvorištu? Čak se i Džejsi u svojim memoarima zapitala isto.

Mediji su veliki deo neuspeha za nerešavanja zločina svalili upravo na ovog agenta, Edvarda Santosa. On je u novembru 2022, 13 godina kasnije, prekinuo ćutanje o slučaju.

"Pretražio sam celu kuću i nikada nije bilo nikog drugog. Pogledao sam u dvorište i to je bilo tipično dvorište. Obično dvorište, nije bilo grozno, nije bilo dobro zaštićeno. Bilo je puno otpada i mnogo aparata ostavljenih na travnjaku, trave, zaraslog šiblja... Nisam video ništa neobično u tome", ispričao je i dodao da je on zapravo zaslužan za to što je Džejsi uopšte pronađena.

Tek nakon incidenta na Univerzitetu u Berkliju, Santos je postao svestan da Garido uz sebe ima dve tinejdžerke. Nakon što je čuo za sumnjivu posetu Univerzitetu u Berkliju, agent je posetio Garida u njegovoj kući i otvoreno ga pitao ko su dve devočice sa kojima je viđen. Garido je rekao da je njihov otac taj koji ga je zamolio da ih pokupi.

Santos je ipak naložio Garidu da narednog dana dođe u kancelariju za uslovnu slobodu sa roditeljima devojčica radi daljeg ispitivanja. Umesto toga, Garido se pojavio sa svojom ženom Nensi, tinejdžerkama i Džejsi Dugard. Nije prošlo mnogo vremena pre nego što je sve priznao.

"Klimnuo ej glavom tri puta i rekao: "Ja sam je davno, davno, oteo i silovao, dok je još bila dete"", rekao je Santos.

"Voleo bih da sam uspeo da otkrijem da si zarobljena prvog dana kada sam ušao u tu kuću, Dakle, žao mi je zbog toga. Ali, tog dana ja sam odradio svoj posao", indirektno se putem medija obratio Džejsi.

Povratak ukradenog života

Džejsi je uspela da prevaziđe traume i preokrene svoj život za 180 stepeni. Ona je 2011. objavila svoje prve memoare "Stolen Life" i osnovala JAYC fondaciju, organizaciju koja pruža podršku porodicama koje se oporavljaju od otmica i sličnih trauma. U julu 2016. objavila i svoje druge memoare "Freedom: My Book of Firsts". Redovni je gost u brojnim televizijskim programima i podkastima u kojima govori o svom gorkom iskustvu, ali i oporavku.

"Postoji život nakon što se dogodi nešto tragično. Život ne mora da se završi ako ti to ne želiš. Sve se vrti oko toga kako na to gledate. Nekako i dalje verujem da svako od nas drži ključ sopstvene sreće i da morate da ga zgrabite gde god možete, u bilo kom obliku", napisala je u drugim memoarima.

(Kurir.rs/Blic žena)