ZA OVE RODITELJE KAŽU DA JE BOLJE ŠTO SU UMRLI PRE REZULTATA DNK TESTA NJIHOVOG SINA: Sablasna priča o nestanku dečaka Bobija

Tog 23. avgusta 1912. godine, Persi i Lesi Danbar iz Opelosuza u Luizijani sa svoja dva mala sina otišli su na kampovanje na jezero Svajzi. Iste noći, četvorogodišnji Bobi Danbar je odlutao iz porodičnog šatora i nestao. Nadležna grupa za spasavanje je ubrzo stigla, ali kako nisu odmah ništa našli, zaključili su da je dečak pao u jezero i udavio se. Ono što je dalje usledilo dostojno je filma, a DNK test 100 godina kasnije otkriće nezamislivu istinu o kobnoj večeri.

Prema njegovim rečima, Džulija je dozvolila Brusu da putuje sa njim, što je samohrana majka i sama kasnije potvrdila.

Majka nije mogla da ga prepozna

Cela priča je bila sumnjiva, pa su Persi i Lesi Danbar otputovali vozom u Misisipi da vide da li mogu da identifikuju dečaka. Lesi je pregledala dete dok je spavalo, ali je sporno šta se dalje događalo. Jedan izveštaj tvrdi da se dečak probudio, povikao: "Majko!" i posegnuo za Lesi i da se Lesi se onesvestila. Drugi izvor navodi da se dečak probudio kada je Lesi stajala iznad njega i počela da plače, te da se odmakla i rekla da nije sasvim sigurna.

Novine se takođe nisu usaglasile oko toga da li je dečak prepoznao nekog od članova porodice, a Persi je istakao da su dečakove oči bile manje od Bobijevih. Lesi je konačno prepoznala neke poznate madeže i ožiljke i izjavila da je dečak zaista njen sin Bobi.

Sudija se složio, Džulija Anderson nije mogla da priušti advokata, pa je dečaka porodica Danbar odvela kući. Međutim, nisu svi bili ubeđeni. Mnogi ljudi su bili zbunjeni činjenicom da je Bobi nestao pre samo osam meseci, ali jedini način na koji je njegova majka mogla da ga identifikuje bio je putem mladeža i ožiljaka.

Nakon toga, novine su platile da dovedu Džuliju Anderson u Opelousas da vidi da li može da identifikuje dete. Bobi i još četiri dečaka istog uzrasta dovođeni su jedan po jedan da upoznaju Andersonovu, ali ona nije prepoznala nijednog od njih i nijedan od dečaka nije prepoznao nju. Andersonova je zatražila drugi sastanak sledećeg dana i izjavila da je dotični dečak njen sin Brus, nakon što ga je svukla i prepoznala mladež.

Javnost bila protiv druge žene koja je tvrdila da je dete njeno

U to vreme, javno mnjenje je bilo odlučno protiv Džulije Anderson zbog njenog propusta da prijavi nestanak sina i njenog navodnog lakog morala (jedne novine su čak tvrdile da je prostitutka).

Vlasti nisu verovale da je dečak Brus, pa se vratila u Severnu Karolinu sama.

Vilijam Kentvel Volters osuđen je za otmicu 1914. godine uprkos tome što su se ljudi u Misisipiju zaklinjali da je putovao sa dečakom mnogo pre nego što je Bobi Danbar nestao. Volters je dobio novo suđenje u žalbenom postupku, ali zbog troškova, vlasti su odbile da mu ponovo sude.

Izašao je iz zatvora nakon dve godine.

Bobi je ostao sa Danbarovima, oženio se, imao svoju porodicu, a preminuo je 1966.

Mnogo godina kasnije, Margaret Danbar Katrajt i Linda Traver, unuke Bobija Danbara i Džulije Anderson, krenule su da reše misteriju Bobija Danbara.

Unuke otkrile istinu putem DNK testa

Nakon duge istrage, Margaret je konačno ubedila svog oca, Roberta Danbara mlađeg, da se podvrgne DNK testu. Rezultat je pokazao da on uopšte nije u srodstvu sa Danbarovima.

Bobi Danbar je u stvari bio sin Džulije Anderson, Brus. Katrajt i drugi članovi porodice sumnjaju da je Volters bio Brusov otac ili ujak i da je uzeo dečaka jer njegova majka nije mogla da brine o njemu.

Niko ne zna šta se desilo sa pravim Bobijem Danbarom. Ostaje misterija da li se tragično utopio 1912. tokom kampovanja na jezeru Svajzi ili je kidnapovan.

(Kurir.rs/ŽenaBlic/A.G.)

Bonus video: