BOGATAŠICA 24 GODINE NIJE IZAŠLA IZ SOBE I NIJE SE KUPALA: Kada su je ugledali nisu mogli da veruju šta vide! Živela je U SMEĆU

Ajda Vud, njujorška bogataišca iz visokog drušva živela je u luksuznom hotelu, ali su vrata njenog apartmana skrivala prljavštinu, gomilanje nepotrebnih stvari i lavirint laži.

Direktor hotela i doktor požurili su u apartman 152, gde je sestra gospođe Vud Meri Mejfild ležala mrtva na sofi, a ono što nosu mogli da ignosrišu jeste stanje stana u kojem su se zatekli.

Apartman 152 bio je natrpan stotinama buđavih kutija, požutelim novinama, drvenim kovčezima, đubretom, stotinama starih kutija za krekere i trulom hranom koja se nalazila pored neprocenjivih umetničkih dela i nakita. I tako je počelo fascinantno putovanje advokata da razotkriju misteriju Ide Vud, slabe starice koja se prijavila u hotel Herald Skver i tamo ostala 24 godine.

Kako se navodi, hotelske sobarice su znale da se ne zamaraju sa apartmanima 551-552. Jedini znaci života koje su ikada videli bili su kada bi se, vrlo povremeno, pojavila slaba stara ruka da preda čaršave za pranje, ili da prihvati namirnice koje bi isporučili svake nedelje - jaja, slaninu, ispareno mleko i krekere.

Sa Marininom smrću i otkrićem prljavštine i gomilanja u prostoriji, Ajda je premeštena u drugu sobu dole dok su advokati dovedeni da istraže.

Ko je bila povučena starica? Kako je došla do toga da je okružena tolikim bogatstvom? Zašto je živela u takvom neredu i prljavštini?

Nije prošlo mnogo pre nego što je senzacionalna priča gospođe Vud postala javna i lavirint laži, ogromnog bogatstva i prevara počeo da se raspliće.

Gospođa Vud bila je udata za jednog od najbogatijih i najcenjenijih biznismena Njujorka. Novine su prenosile priču da je žena koja je tvrdila da je "švorc" zapravo bila bogata bivša osoba iz društva koja se sakrila od sveta nakon smrti svog muža.

Kada se Ajda Mejfild, 19, pojavila na društvenoj sceni Njujorka u junu 1857, tvrdila je da je odrasla u Luizijani. Imala je nekoliko željnih udvarača, ali joj je za oko zapeo samo jedan muškarac: Bendžamin Vud, 37, izdavač Njujork dejli njuza i brat gradonačelnika Njujorka Fernanda Vuda. Njena potera je počela ozbiljno kada je čula na vinovoj lozi da ima više afera. Pa mu je napisala neverovatno propisno pismo (to nisu radile dame u 19. veku).

- Pošto sam često čula za vas, usuđujem se da vam se obratim, čujući da o vama govori mlada dama, jedna od vaših "bivših ljubavi". Kaže da volite "nova lica". Mislim da bih, pošto sam nova u gradu i u "affairs de coeur", mogla sklopiti prijatan odnos sa vama; onoliko dugog trajanja koliko smatrate potrebnim da ga imate. Verujem da ne izgledam izuzetno loše, niti neprijatno. Možda ne baš tako zgodna kao dama sa vama trenutno, ali ja znam malo više, a postoji stara izreka - "Znanje je moć". Ako želite razgovor, pošaljite pismo na broj Broadvai PO Nev Iork navodeći u koje vreme možemo da se nađemo - pisalo je u pismo.

Kako se navodi, Ajda je želela da bude nova ljubavnica gospodina Vuda. Takođe je znala da nema šanse da ga upozna jer nije bila u društvenom krugu njujorških bogatih i moćnih. Slanjem takvog proslednog pisma nije imala šta da izgubi. Pismo je očigledno učinilo trik jer je gospodin Vud pristao da upozna Idu koja mu je rekla da je ćerka Henrija Mejfilda, proizvođača šećera iz Luizijane, i da je njena majka potomak grofa od Kraforda.

Mr Vud se brzo zaljubio u tamnokosu lepoticu i nije prošlo mnogo vremena pre nego što mu se pridružila na društvenim događajima među njujorškom elitom. Rečeno je da je upoznala Abrahama Linkolna i plesala sa princom od Velsa kada je posetio Njujork 1860. Nije poznato da li je Benjaminova supruga Delija znala za njegovu dugogodišnju ljubavnicu, ali, kada je umrla 1867, on se oženio Idom. (Rečeno je da je Ajda rodila ćerku Emu pre braka, ali to nije bila istina.)

Brak Vudsovih jedva da je bio sunčan i srećan, zahvaljujući Bendžaminovoj zavisnosti od kockanja. Proveo je sate kockajući svoje bogatstvo u svom omiljenom klubu, a jedne noći je čak i kladio The Daili Nevs. Te noći sreća je bila na njegovoj strani i nije izgubio svoju najvažniju imovinu.

Gospođa Vud, kojoj je bilo dosta kockanja svog muža, plašila se da će njegove divlje navike značiti da će izgubiti sve. Pa je napravila pametan dogovor sa njim. Neki bi mogli reći da je bilo genijalno.

Ako je odbio da prestane da se kocka, onda joj mora dati polovinu svog dobitka i platiti joj kad god izgubi.

Njen pametan ugovor sa mužem značio je da su na kraju sva njegova imovina i poslovi bili prepisani na nju. Svoje "dobitke" je mudro uložila u akcije i akcije. Ipak, nije uvek gubio. Kako se navodi, jedne noći je raširio 104.000 dolara preko njihovog kreveta i zamolio je da ih prebroji.

Kada je gospodin Vud umro 1900. godine, Njujork tajms je napisao: "Gospodin Vud nije posedovao nikakvu nekretninu i da je njegova lična imovina bila male vrednosti".

Zatim, 1907., postajala je sve paranoičnija zbog gubitka novca u finansijskoj panici (poznatoj i kao bankarska panika) i žurno je povukla sav svoj novac iz banaka. Kako se navodi, gospođa Vud je izašla iz banke sa oko milion dolara uguranim u torbu za kupovinu. Prodala je svu svoju imovinu, kao i vredne predmete poput uljanih slika, tapiserija, nameštaja i skulptura.

Prema Coku, sve što znamo o priči gospođe Vud odatle je da se prijavila u hotel Herald skver (verovatno sa svojom ćerkom i sestrom). Kada je prišla recepciji i upitana koliko dugo će ostati, rekla je hotelskom osoblju da nije sigurna, ali da bi njen boravak mogao biti produžen ako joj apartman bude po volji. I tu je ostala sve dok nije bila primorana da ponovo izađe napolje na dan smrti svoje sestre. Kada je otvorila vrata u svet, svet je ušao, prenosi "Nzherald".

Nakon Marijine smrti, advokati su počeli da sklapaju čudnu slagalicu života gospođe Vud i, čak i dok je govorila ljudima da je siromašna i da nema gde da živi, ubrzo je postalo jasno da je ona veoma bogata žena.

Još tragova pojavilo se dok je smeće raščišćavano:

- kovčezi punjeni skupim nakitom, fina čipka iz Irske, Venecije i Španije, desetine haljina, ogrlica, narukvica, satova, tijara i neunovčenih zlatnih sertifikata. U staroj kutiji za cipele bilo je 257.000 dolara u gotovini, a 520.000 dolara zakačeno za džep stare kućne halje.

Bilo je i na desetine neunovčenih čekova za dividende, zlatnih sertifikata koji datiraju iz 1860-ih. Dijamantska ogrlica vredna 41.000 dolara pronađena je skrivena u staroj kutiji.

Što se tiče gospođe Vud, njena lična higijena je bila užasna jer se nije kupala nekoliko godina. Ona se ipak pobrinula za svoje lice; gušeći kožu vazelinom svaki dan. Kada ju je advokat Morgan O'Brien prvi put ugledao na nju, rekao je Koksu da je lako reći da je nekada bila neverovatno privlačna.

- Njen ten, uprkos godinama, bio je kremast i ružičast i bez bora kao i svaki drugi koji sam ikada video. Bio je to u boji slonovače, njen profil je bio kao divna kameja - rekao je O'Brajen.

Inače, uz stotine tegli vazelina, bilo je jasno da gospođa Vud voli kubanske cigare i burmut iz Kopenhagena, a što se tiče njene "ćerke" Eme, otkriveno je da je ona zapravo mlađa sestra gospođe Vud koja je živela u hotelskom apartmanu do kasnih 1920-ih pre nego što je umrla od bolesti 1928.

Ajda je umrla u 93. godini, u martu 1932.

(Kurir.rs/ŽenaBlic/A.G.)

Bonus video: